Лесковачка трговачка банка основана 1903. године била је друга по величини капитала међу лесковачким банкама с почетка 20. века.
Опште информације
Настала је са циљем да послује на бази капитала у сребру и да превазиђе основну мањкавост Удеоничарске штедионице, до тада јединог новчаног завода у Лесковцу са капиталом у злату, што је успоравало трговачке послове. Овај новчани завод је вршио само банкарске послове, а нарочито есконт меница. Пословање Трговачке банке било је све време у знаку доминције породице Косте Илића која је имала контролни пакет акција и преко Сотира К. Илића држала позицију председника Управног одбора.
Главни покретачи оснивања Лесковачке трговачке банке били су сувласници најстарије текстилне фабрике у Лесковцу: Сотир К. Илић и Глигорије Горча Петровић. Осим њих двојице као оснивачи се помињу :
Тодор Наумовић, судија, Михајло Бабамилкић, кафеџија, Димитрије Спирић, трговац, Василије Миленковић, трговац, Михајло Буринчић, трговац, Јован Цекић, опанчар-бакалин, Трајко Младеновић, трговац и Милан К. Илић, такође из породице Косте Илића-Мумџије.
Предложен је оснивачки капитал у износу од 200 000 динара у сребру.
Глигорије Петровић који је 1928. године постао једини власник "старе штофаре" откупио је велики број акција Лесковачке централне банке и радио са њеним директором Василијем Миленковићем на спајању Централне и Трговачке банке у Текстилну банку што се није десило због Петровићеве смрти.
Сергије Димитријевић је оквалификовао ову банку као највећег сакупљача туђег капитала у облику улога на штедњу и као "другог највећег зеленаша" у Лесковцу после Централне банке. Године 1927. ова банка имала је 11,2 милиона неконтираних меница.
Референце
Категорија:Банке у Србији Категорија:Историја Лесковца Категорија:Грађевине у Лесковцу