Вера Ценић (Врање, 26. новембар 1930 — Врање, 25. мај 2020) била је српска књижевница, прва жена доктор наука у Врању и професорка југословенске књижевности и српског језика. Због политичких опредељења хапшена је као студенткиња; провела је више од годину и по дана на Голом отоку. Њен књижевни опус обухвата романе, есеје, огледе и студије. Радила је као професорка на некадашњој Педагошкој академији „Иво Андрић” (садашњем Педагошком факултету) у Врању. Била је први кустос-педагог Музеј куће Боре Станковића. Један од идејних покретача Борине недеље и један од оснивача Књижевне заједнице Борисав Станковић.
Биографија Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Као студенткиња ухапшена је после једне биоскопске пројекције у Београду у пролеће 1950. године и послата на Голи оток, због садржаја дневника којег је водила и љубави према руским филмовима. Као осуђеница на друштвено-користан рад остала је на Голом отоку до краја 1951. године. Хапшење се повезивало са претходним лишавањем слободе њеног тадашњег партнера, касније супруга прим. др Градимира Ценића, у то време студента медицине, а касније чувеног врањског хирурга. мини|Романи „Кањец филма” и „Иста прича” Три деценије свог радног века провела је у просвети, као професорка језика и књижевности, најпре на Учитељској школи у Врању, а потом на Педагошкој академији, претечи Педагошког факултета. Била је врло истакнут предавач, чији се часови памте по великом умећу у преношењу знања. Могла би се назвати и светским путником, јер је са супругом до 1991. године пропутовала све континенте и многобројне државе света.
Иза ње је остало вредно књижевно, научно и публицистичко дело. Издвајају се романи „Кањец фиљма” и „Иста прича”, први о голооточком, а други о пост-голооточком искуству. Врло су значајне њене студије - „Часописи јужне Србије на раскршћу између XIX и XX столећа” (1983), „Огледи о Борисаву Станковићу” (књижевна студија, 1988), „Реторика” (са Сунчицом Денић, 1995). Написала је и публикацију „Водич кроз музеј кућу Борисава Станковића”.
Приписују јој се заслуге за то да је 1964. године сачувала родну кућу Боре Станковића у Врању од сигурног, планираног рушења, у време када је локална власт имала неке друге планове за ту локацију у чувеној Баба Златиној улици у Врању.
После 2013. године са супругом Градимиром Ценићем доживели су у позним годинама закаснелу судску рехабилитацију, по властитом захтеву, а због неоправданог суђења и времена проведеног на Голом отоку у време Резолуције Информбироа, у периоду 1950/51.
У Јавној библиотеци „Бора Станковић” у Врању од 26. новембра 2022. године постоји Легат Вере Ценић, оформљен две и по године након смрти, када је родбина овој установи предала већи део грађе која представља њену заоставштину. Легат је отворен за јавност на дан њеног рођења.
Дела
Часописи јужне Србије на раскрсници XIX и XX столећа, Народни музеј Врање, 1982. Огледи о Борисаву Станковићу, Нова Југославија, 1988. Кањец фиљма, Књижевна заједница Борисав Станковић, 1994. Реторика - беседништво у теорији и пракси за студенте учитељских факултета (коауторство са Сунчицом Денић), Педагошки факултет Врање, 1995. Иста прича, Књижевна заједница Борисав Станковић, 2001.
Награде и признања
Седмосептембарско признање Града Врања (1983).
Повеља Борисав Станковић (Књижевна заједница Борисав Станковић, 2004). Јавно признање 31. јануар (Град Врање, 2013). Повеља Педагошког факултета у Врању (2017).
Галерија
Види још
Легат Вере Ценић у врањској библиотеци Борисав Станковић
Референце
Спољашње везе
Ништа нећемо заборавити Женска слика логора Голи оток – покушај реконструкције. Историјски преглед Др Вера Ценић и др Градимир Ценић, голооточки заробљеници, рехабилитовани после више од шест деценија Романи Вере Ценић на даскама врањског театра Овогодишња 54. Борина недеља посвећена Вери Ценић
Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Књижевници из Врања Категорија:Српски књижевници Категорија:Доктори књижевности Категорија:Југословенски књижевници Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду