Абу Али ел Хусеин ибн Сина (латинизовано: Авицена; 980 — 1037) је био водећи персијски исламски филозоф и свестрани научник. Бавио се, између осталог, и медицином, алхемијом, астрономијом, психологијом, етиком, политиком, теологијом, метафизиком, физиком, логиком, математиком и поезијом.Charles F. Horne (1917), ed., The Sacred Books and Early Literature of the East Vol. VI: Medieval Arabia. pp. 90-91. Parke, Austin, & Lipscomb, New York. (cf. , Medieval Sourcebook.)* .
. Brill, second edition . Accessed via Brill Online at www.encislam.brill.nl). "Avicenna was the greatest of all Persian thinkers; as physician and metaphysician ..." (excerpt from A.J. Arberry, Avicenna on Theology, KAZI PUBN INC, 1995). "Whereas the name of Avicenna (Ibn Sina, died 1037) is generally listed as chronologically first among noteworthy Iranian philosophers, recent evidence has revealed previous existence of Ismaili philosophical systems with a structure no less complete than of Avicenna" (from of Henry Corbin. Он је био описан као отац ране модерне медицине. Од око 450 радова за које се зна да је написао, око 240 је сачувано, укључујући 150 о филозофији и 40 о медицини.
Авиценизам, Авиценина филозофија која представља неоплатонистичку верзију аристотелизма, је мисаона струја за коју се сматра даје извршила огроман утицај на тринаестовековну схоластику.Авицена, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови.
Биографија
Ибн Сина је рођен у близини Бухаре, која је у то време била престоница персијске династије Саманида.Ibn Sina, Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd, Његов отац Абдулах је био уважени исмаилитиски учењак. Стекао је образовање из области права, књижевности, логике, математике, разних наука и метафизике. Као чудо од детета, до своје шеснаесте године је већ важио за лекара од угледа. До своје осамнаесте године је овладао свим тада познатим наукама.
Крај династије Саманида за њега је означио почетак бројних лутања и приклањања разним дворовима. Пред крај живота се бавио и астрономским истраживањима. Последње године живота провео је у Исфахану као дворски лекар, где је и умро.
Учење
Своју филозофију Авицена је већим делом темељио на аристотелизму и неоплатонизму, који је покушавао да споји са исламским верским представама.Авицена, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973. Иако је четрдесет пута прочитао Аристотелову Метафизику, тврдио је, тек након што је прочитао Ал-Фарабијево дело „О метафизичким објектима“, да је успео да је коначно схвати.
Ибн Сина је заступао метафизичко учење (дахрија) према којем процес светског збивања нема почетка ни краја у времену, већ је нека врста еманације. Свет је за Авицену вечан и ни од кога створен, али је условљен вечним богом који постоји изван времена. Према Авицени „дахр“ је непролазни тренутак у којем се распростире Божја присутност, тј. оно што је похрањено у унутрашњости времена и што у себи садржи непрекидно трајање (та'рифат). Корен дахр означава трајност за разлику од пролазности времена (заман). У том смислу се у неоплатонистичкој филозофији ова два термина разрађују као дијалектичка супротност.Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
У проблему универзалија, Абу-Али ибн Сина је умерени реалиста: за њега општи појмови постоје пре ствари, у стварима и иза ствари (лат. ante res, in rebus i post res). Тако божански ум претходи стварима, док људски ум долази после њих. Он тврди да је принцип појединачности материја, а принцип општости ум. Стога сматра да је истинска спознаја немогућа без космичког ума, који је јединствен код свих људи. Човекова је душа бесмртна, али не у физичком, већ само у духовном смислу.
Један од Авицениних аргумената који говори о природи душе постулира одраслог човека који изненада ступа у постојање, лебдећи у празном простору, прекривених очију и раздвојених удова. Овај „летећи човек“ не би располагао никаквим чулима, али би свеједно био свестан свог бивствовања. Сматра се да овај аргумент антиципира Декартов cogito ergo sum. Авицена је веровао да биће представља акцидент есенције и да контингентна бића захтевају нужне узроке који ће подржати њихово постојање. Ову верзију космолошког аргумента је прихватио Тома Аквински.
Дела мини|Авиценин Канон медицине Написао је између стотину и две стотине дела о разним темама, највећим делом на арапском, али такође и на персијском језику. Сачувано је више од стотину његових списа: о филозофији, науци, религији, лингвистици и књижевности. „Велика филозофска енциклопедија“, Авиценино капитално дело, подељена је на логику, физику, математику и метафизику. По наређењу халифа спаљена је 1160. у Багдаду. „Исцељење“, филозофско дело са којим се средњовековна западна филозофија упознала путем Ал-Газалијевог резимеа, као и превода на латински. „Канон медицине“, чувено Авиценино дело које је неколико векова служило лекарима Истока и Запада.
Ибн Синини савременици и наследници Бахманијар ибн Марзбан Азербејџани (умро 1066), Ибн Синин најистакнутији ученик персијског порекла.
Бахманијарово познато дело Ат-Тахсил, уз Ибн Синина дела Неџат и Шифа, користило се као уџбеник у XI и XII веку. Ибн Зејла Исфахани је био један од Ибн Сининих ученика. Умро је 1048. године. Абу Убејд Џузџани (умро 1046. у Хамедану), следећи Ибн Синин ученик, више је познат по својој блискости Ибн Сини и по томе што је управо он пренео учитељеву аутобиографију, него због научних резултата које је оставио за собом. Историчари исламске филозофије констатују да је Џузџани више био Ибн Синин следбеник него његов ученик.Халиловић, T., Халиловић, С. и Халиловић, M., . Београд, Центар за религијске науке „Ком”. .
Види још
Смарагдна плоча
Референце
Литература
Геометрическая часть "Книги знания" Ибн Сины, Учёные записки Бухарского госпединститута. — 1964. — № 12. Экзотерический очерк. (Некоторые обобщения и материалы). — Тбилиси, Диноршоев М. Натурфилософия Ибн Сины. — Душанбе, 1985. — Душанбе, Историко-математические исследования. — 2003. — № . — pp. 278–302. Халиловић, T., Халиловић, С. и Халиловић, M. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”. pp. 44–68. , Београд, Центар за религијске науке „Ком”. pp. 11–21.
Енциклопедијски чланци
(PDF version) Avicenna entry by Sajjad H. Rizvi in the Internet Encyclopedia of Philosophy
Примарна литература For an old list of other extant works, C. Brockelmann's Geschichte der arabischen Litteratur (Weimar, 1898), vol. i. pp. 452–458. (XV. W.; G. W. T.) For a current list of his works see A. Bertolacci (2006) and D. Gutas (2014) in the section "Philosophy".
. Edition et traduction du texte arabe, introduction, notes et lexique par Yahya Michot. Préface d'Elizabeth Teissier. . For Ibn Sina's life, see Ibn Khallikan's Biographical Dictionary, translated by de Slane (1842); F. Wüstenfeld's Geschichte der arabischen Aerzte und Naturforscher (Göttingen, 1840). Madelung, Wilferd and Toby Mayer (ed. and tr.), Struggling with the Philosopher: A Refutation of Avicenna's Metaphysics. A New Arabic Edition and English Translation of Shahrastani's Kitab al-Musara'a.
Секундарна литература
Shaikh al Rais Ibn Sina (Special number) 1958–59, Ed. Hakim Syed Zillur Rahman, Tibbia College Magazine, Aligarh Muslim University, Aligarh, India.
Медицина
. . A History of Medicine, .
Филозофија . (Appendix C contains an Overview of the Main Works by Avicenna on Metaphysics in Chronological Order). , second revised and expanded edition (first edition: 1988), including an inventory of Avicenna' Authentic Works.
(reprinted by SUNY Press in 2014 with a new Preface). . . . ed. Anna-Teresa Tymieniecka, Dordrecht: Kluwer . . . ed. Anna-Teresa Tymieniecka, Dordrecht: Kluwer . . Nader El-Bizri, 'Ibn Sīnā's Ontology and the Question of Being', Ishrāq: Islamic Philosophy Yearbook 2 (2011), 222–237 Nader El-Bizri, 'Philosophising at the Margins of 'Sh'i Studies': Reflections on Ibn Sīnā's Ontology', in The Study of Sh'i Islam. History, Theology and Law, eds. F. Daftary and G. Miskinzoda (London: I. B. Tauris) (2014). pp. 585–597.
Спољашње везе
Ibn Sina - Tesavvuf, etika i politika (Hasanul-Fahruri) Razvoj nauke o duši u Ibn Sininoj filozofiji (Tehran Halilović)
Avicenna (Ibn-Sina) on the Subject and the Object of Metaphysics with a list of translations of the logical and philosophical works and an annotated bibliography
Категорија:Рођени 980. Категорија:Умрли 1037. Категорија:Исламски филозофи Категорија:Персијски филозофи Категорија:Средњовековни филозофи Категорија:Онтолози Категорија:Историја медицине Категорија:Историја филозофије Категорија:Историја науке Категорија:Алхемичари средњовековног ислама Категорија:Ирански лекари Категорија:Дворски лекари