Мирко Митко Булајић (Цетиње, 26. јун 1926 – Херцег Нови, 29. децембар 1980) био је српски сликар и педагог из Црне Горе.

Биографија Мирко Митко Булајић је 1947. завршио Умјетничку школу на Цетињу. У Херцег Новом је 1951. завршио Школу примјењене умјетности. Током обрзазовања, на Буајића су највише утицали професори Петар Лубарда и Мило Милуновић.

Крајем 1960-их завршио је Вишу педагошку школу у Никшићу. Бавио се педагошким радом у основној школи и гимназији у Херцег Новом. Радио је и као сценограф у Херцегновском аматерском позоришту.

Сликао је пејзаже, мртве природе (најчешће са рибом), цвеће, марине. На пејзажима, на први поглед фактографске аутентичности, смјењују се бококоторски градићи и рибарска места – Херцег Нови, Росе, Пераст..., херцегновски Шквер, у којем се одвијао живот градића оријентисаног према мору – камена мула, бродићи укотвљени уз пристане, камене куће...

Најпознатије слике

Једрилице, 1957. Изгубљени, 1957. Мотив из Херцег Новог, 1969. Буђење космоса, 1970. Фантазија, 1972. Пролазност, 1972. Сјећање, 1976. Мачке на крову, 1977. Дрво, 1977. Крајем седамдесетих, урадио је витраж и два мурала за Институт „Симо Милошевић”, Игало (са Ђорђијем Батом Правиловићем).

Изложбе

Самосталне

Клуб културних и јавних радника, Цетиње (1957)

Самосталне (постхумне)

Галерија „Спинакер”, Херцег Нови (1996) Галерија „Јосип Бепо Бенковић”, Херцег Нови (2017) Галерија солидарности, Котор (2018) Модерна галерија „Јово Ивановић”, Будва (2019)

Колективне

Рим, Бари, Јереван, Париз, Шарлроа, Хаселт, Турне (Белгија), Копенхаген, Москва, Минск, Кострома (Русија)...

Уметнички стил

Булајић је почео неговањем сажете ликовне експресије, развијањем симбола и фантастике. Сликао је у маниру модерног класицизма и дискретног експресионизма. На пејзажима, се јављају елементи који отварају пут надреалном, ониричком, фантастичном и метафизичком сликарству, у којем комбинује елементе различитог порекла – симболичког и метафоричког значења. Оно представља окосницу његове препознате ликовне поетике.

У последњим годинама дао је језгровита остварења са наглашеним рефлексима надреализма. Приметан је утицај европског надреализма и северњачког експресионизма. Поштујући композицијске принципе, валерске градације, стишан однос тонова и полутонова, материјализацију, Булајићеве слике баштине класичне ликовно-естетске вредности. Његове слике, кроз симболички садржај, носе поруку упозорења о пролазности људских цивилизација и опомену савременом човеку о неизвесној будућности.

Награде

Награда Цетињског ликовног салона „13. новембар” (1969) Награда Херцегновског зимског салона (1969, 1973)

Види још

Списак српских сликара

Референце

Литература

В. Ђурић, Сликари и вајари из Црне Горе (1900–1960), Цетиње, 1964, 24; А. Задрима, „Митко Булајић и Дарко Ђуришић”, Црногорски сликари и вајари, Цетиње, 1986, 17; О. Перовић, „Митко Булајић”, Огледи и критике, Подгорица, 1997, 23, 28; Н. Вујошевић, „Мирко Булајић (1926–1980)”, Мементо – црногорска модерна умјетност, Подгорица, 2005, 243–247, 330; Љ. Зековић, Мирко Митко Булајић, монографија, Херцег Нови, 2017.

Спољашње везе

Визионарске пејзаже отргли од заборава Маштовитост и сањарење зачетника новског надреализма

Категорија:Рођени 1926. Категорија:Умрли 1980. Категорија:Уметници са Цетиња Категорија:Српски сликари Категорија:Српски уметници Категорија:Српски педагози Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Црногорски сликари Категорија:Црногорски уметници