Лионел Андрес Меси (; Росарио, 24. јун 1987) аргентински је фудбалер, који игра на позицији нападача. Тренутно наступа за амерички клуб Интер Мајами и репрезентацију Аргентине, гдје је и капитен. Сматра се најбољим фудбалером на свијету, а од стране многих означен је као један од најбољих фудбалера свих времена. Освојио је рекордних осам пута Златну лопту, рекордних седам пута награду за најбољег фудбалера коју додјељује ФИФА, рекордних шест пута златну копачку, а 2020. именован је у идеални тим свих времена. Године 2023. постао је фудбалер који је освојио највише трофеја у историји. Све до љета 2021. године, цијелу каријеру је провео у Барселони, гдје је освојио рекордних 35 трофеја, од чега десет пута Ла лигу, седам пута Куп краља, осам пута Суперкуп Шпаније и четири пута Лигу шампиона. Рекордер је по броју постигнутих голова у Ла лиги, као и по броју асистенција и хет-трикова, по броју хет-трикова у Лиги шампиона, као и по броју голова у једној сезони у Европи (50), у календарској години (91) и по броју асистенција у једној сезони у Ла Лиги (21). Постигао је преко 900 голова у каријери, за клуб и репрезентацију и рекордер је по броју постигнутих голова за један клуб. Са репрезентацијом је освојио Свјетско првенство и Копа Америку.
Рођен је и одрастао у централној Аргентини, а са 13 година, преселио се у Шпанију, гдје је почео да игра за академију Барселоне. За први тим дебитовао је у октобру 2004, са 17 година и постао је важан дио тима у прве три године. У сезони 2008/09. помогао је Барселони да освоји прву троструку круну у историји шпанског фудбала (Ла лига, Куп краља и Лига шампиона); исте сезоне, са 22 године, добио је прву Златну лопту. У наредне три године, освојио је златну лопту још три пута, поставши тако први играч који је освојио златну лопту четири пута и то заредом. Током сезоне 2011/12. поставио је рекорд по броју постигнутих голова у једној сезони у Ла лиги и Европи, са 50 голова, такође поставши најбољи стријелац Барселоне свих времена. Наредне сезоне, у избору за златну лопту, завршио је на другом мјесту, иза Кристијана Роналда, након чега је, у сезони 2014/15. предводио Барселону до троструке круне по други пут у историји, а постао је најбољи стријелац Ла лиге свих времена и освојио је златну лопту по пети пут. Године 2018. постао је капитен Барселоне, а 2019. освојио је златну лопту по шести пут. У августу 2021. након 20 година напустио је Барселону и прешао је у Париз Сен Жермен, а исте године је освојио и седму Златну лопту. На љето 2023. прешао је у Интер Мајами, а у октобру је освојио Златну лопту осми пут.
Са младом репрезентацијом Аргентине, освојио је Свјетско првенство за играче до 20 година 2005. гдје је добио златну лопту за најбољег фудбалера првенства и златну копачку за најбољег стријелца, након чега је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 2008. Након што је дебитовао за сениорску репрезентацију 2005. године, постао је најмлађи играч у историји репрезентације који је наступио и постигао гол на Свјетском првенству, на првенству 2006, након чега је играо финале Копа Америке 2007. године, гдје је изабран за најбољег играча турнира. У августу 2011. именован је за капитена Аргентине, са којом је затим играо три финала заредом: на Свјетском првенству 2014, као и Копа Америци 2015. и 2016. Након пораза у сва три финала, 2016. је објавио да завршава репрезентативну каријеру, али је након акције навијача промијенио одлуку. Године 2016. постао је најбољи стријелац Аргентине свих времена, а због стила игре и дриблинга, поређен је са Дијегом Марадоном, док га је сам Марадона означио као свог насљедника. Играо је на Свјетском првенству 2018. и на Копа Америци 2019. након чега је освојио Копа Америку 2021. што му је био први трофеј са репрезентацијом, а затим и Свјетско првенство 2022. гдје је проглашен за играча првенства, поставши први фудбалер у историји који је два пута проглашен за играча првенства. Такође је срушио рекорд по броју одиграних утакмица на Свјетском првенству и постао први играч који је постигао гол у свакој фази првенства.
Као један од најпопуларнијих спортиста на свијету, спонзоришу га бројне компаније, међу којима је и -{Adidas}- од 2006, а Меси је убрзо постао водећи бренд компаније. У периоду од 2009. до 2014. био је најплаћенији фудбалер на свијету пет од шест година, док је 2019. именован за најплаћенијег спортисту на свијету, од стране часописа -{Forbes}-. Часопис -{Time}-, сврстао га је међу 100 најутицајнијих личности на свијету 2011. и 2012. У фебруару 2020, добио је награду за најбољег спортисту на свијету у избору Лауреус академије, поставши тако први фудбалер и први спортиста из екипних спортова који је добио награду. Касније током године, постао је други фудбалер и други играч из тимских спортова који је зарадио више од милијарду долара током каријере.
Дјетињство и јуниорска каријера
Меси је рођен 24. јуна 1987, у Росарију, као трећи од четворо дјеце Хорхеа Месија, управника челичане и његове жене Селије Кучитини, која је радила у радионици за производњу магнета. Породица његовог оца је поријеклом из Италије и Шпаније; мигрирали су из Маркеа, области у сјеверноцентралном дијелу Јадранског мора Италије и Каталоније, док је породица његове мајке из Италије. Одрастао је у породици која је чврсто повезана са фудбалом, због чега је развио љубав према спорту од раног доба, а играо је са старијом браћом — Родригом и Матијасом и рођацима — Максимилијаном и Емануелом Бјанкучијем, који су касније постали професионални фудбалери. Са четири године, придружио се локалном клубу Грандоли, гдје му је тренер био отац, а најранији утицај на њега као на играча имала је његова баба са мајчине стране, која га је пратила на тренинге и утакмице. Умрла је кратко прије његовог 11 рођендана, а Меси је био дубоко потресен због њене смрти. Након тога, као побожни католик, прослављао је голове гледајући увис и показујући у небо, у знак сјећања на бабу.
Као навијач клуба од раног дјетињства, придружио се тиму Њуелс олд бојс са шест година. Током шест година колико је провео у клубу, постигао је скоро 500 голова, као дио тима Машина 87, који је био скоро непобједив, а добио је име на основу година рођења играча; током полувремена на домаћим утакмицама, забављали су публику изводећи разне трикове са лоптом. Његова будућност као професионалног фудбалера била је угрожена када му је дијагностификован поремећај Хормона раста. Осигурање његовог оца покрило је само прве двије године третмана, који је коштао око 11.000 пезоса мјесечно; Њуелс је прво обећао да ће помоћи, али касније су ипак одустали од тога. Примијетили су га скаути Ривер Плејта, чији је играч — Пабло Ајмар, био Месијев идол, али Ривер такође није могао да плати третман, због економске кризе у Аргентини. Док је одрастао, његов идол од нападача био је Роналдо, за којег је изјавио да је најбољи нападач којег је икада видио.
thumb|left|Ла масија, академија Барселоне, у коју је Меси дошао са 13 година.
Његова породица имала је рођаке у Каталонији, који су средили да Меси дође на пробу у Барселону, у септембру 2000. Директор првог тима — Карлес Рексач, одмах је хтио да потпише уговор са њим, али је борд директора оклијевао, јер је у то доба било необично да европски клубови потписују уговоре са страним играчима у тако раном добу. На дан 14. децембра, постављен је ултиматум Барселони како би показали своју посвјећеност, а Рексач, пошто није имао други папир, понудио им је уговор на папирној марамици. У фебруару 2001. породица се преселила у Барселону, гдје су се уселили у апартман који је био близу стадиона Камп ноу. Током прве године у Шпанији, ријетко је играо, због конфликта око трансфера са Њуелсом; као странац, могао је да игра само у пријатељским утакмицама и у каталонској лиги. Без фудбала, борио се да се уклопи у тим; већ природно резервисан, био је тако тих да су саиграчи у почетку мислили да је нијем. Код куће га је мучила носталгија након што се његова мајка вратила у Росарио са браћом и млађом сестром Маријом Сол, док је он са оцем остао у Барселони.
Након годину дана проведених у академији Барселоне — Ла Масији, коначно је уписан у Шпанску фудбалску федерацију у фебруару 2002. Пошто је могао да игра у свим такмичењима, спријатељио се са саиграчима, међу којима су били Сеск Фабрегас и Жерард Пике. Након што је завршио са третманом хормона раста, са 14 година, постао је члан „бејби дрим тима“, најбољег младог тима Барселоне икада. Током прве потпуне сезоне — 2002/03, био је најбољи стријелац, са постигнутих 36 голова на 30 утакмица, у кадетском А тиму, који је освојио шпанску лигу, као и Куп Шпаније и Куп Каталоније. Финале Купа Каталоније, у којем је Барселона побиједила Еспањол 4:1, остало је познато у клубу као partido de la máscara — финале маске. Недељу дана након што је претрпио сломљену јагодичну кост током лигашке утакмице, Месију је било дозвољено да започне утакмицу под условом да носи пластичну заштитну маску; пошто је био ометен маском, скинуо ју је и постигао два гола за 10 минута прије него што је замијењен. У финишу сезоне, добио је понуду да пређе у Арсенал; Пике и Фабрегас су убрзо отишли у Енглеску, али он је остао у Барселони.
Клупска каријера Барселона 2003—2005: Долазак до првог тима
Током сезоне 2003/04, његове четврте у Барселони, брзо је напредовао кроз ранг, играјући за рекордних пет младих екипа у једној сезони. Проглашен је за играча турнира на четири предсезонска међународна такмичења за млади Б тим, гдје је одиграо само један званични меч прије него што је промовисан у млади А тим, у којем је постигао 18 голова на 11 лигашких утакмица. Био је један од неколико младих играча који су позвани у први тим, како би га ојачали током репрезентативне паузе. Француски крилни нападач — Лудовик Жили, рекао је да је тинејџер Меси привукао велику пажњу током првог тренинга у првом тиму, изјавивши: „уништио нас је све... Шутирали су га по цијелом терену, како би избјегли да буду исмијани од овог клинца, он би само устао и наставио да игра. Пролазио би по четири играча и постизао гол. Чак су и стартни штопери били нервозни. Био је ванземаљац.“
Са 16 година, четири мјесеца и 23 дана, дебитовао је у првом тиму, 16. новембра 2003, када је ушао у игру у 75 минуту у пријатељској утакмици против Порта. На утакмици је створио двије шансе и шутирао је на гол, а његов наступ, импресионирали су техничко особље и почео је да тренира редовно са резервном тимом — Барселоном Б и повремено са првим тимом. Након његовог првог тренинга са првим тимом — звијезда Барселоне — Роналдињо, рекао је саиграчима да вјерује да ће шеснаестогодишњак постати бољи фудбалер и од њега самога. Убрзо су се спријатељили, а Роналдињо га је звао малим братом, што му је знатно олакшало транзицију у први тим.
thumb|left|upright|Меси против Малаге у октобру 2005.
Како би добио додатно искуство, придружио се Барселони Ц, а играо је и за млади А тим. Прву утакмицу за Ц тим одиграо је 29. новембра. Успио је да спаси тим испадања из Треће дивизије, постигавши пет голова на десет утакмица, укључујући и хет трик за осам минута у Купу краља против Севиље, гдје га је чувао Серхио Рамос. Први професионални уговор потписао је 4. фебруара 2004, уговор је трајао до 2012. и имао је откупну клаузулу од 30 милиона евра. Мјесец дана касније, 6. марта, дебитовао је за Барселону Б, у Шпанској другој лиги, а његова откупна клаузула порасла је на 80 милиона. Одиграо је пет утакмица у Б тиму те сезоне, али није постигао гол. Физички је био слабији од противника, који су обично били старији и виши, а на тренингу је радио на повећању мишићне масе и снаге, како би био способан да се ослободи одбрамбених играча. При крају сезоне, вратио се у оба млада тима, гдје је помогао младом Б тиму да освоји титулу у лиги, а сезону је завршио са постигнутим головима за четири од пет тимова за које је наступао; постигао је укупно 36 голова у свим званичним такмичењима.