-{RSS}- је породица веб формата који се користе за објављивање садржаја интернет страница које се често мењају, као што су новински наслови; такође, може садржати и слике, аудио и видео садржаје и друге типове датотека. -{RSS}- документ (често називан "довод" или "канал") садржи или сажетак садржаја са придружене интернет странице, или читав текст, као и придружене метаподатке (као што су име аутора и датум) о садржају или делу садржаја.

-{RSS}- документе може читати програм који се назива -{RSS}- читач или агрегатор довода. Корисник се помоћу таквог програма може претплатити на садржаје са више различитих довода и сајтова, при чему програм комбинује садржаје са тих сајтова у такозвану реку садржаја. Многи веб читачи, као што су Google Chrome и Опера, имају уграђену подршку за праћење -{RSS}- канала и корисници се могу претплатити на њих кликом на 16px икону унутар интерфејса програма.

-{RSS}- стандард је велику популарност стекао уз помоћ блогова, форума и осталих веб апликација које се базирају на сервирању садржаја корисницима. Већина интернет сервиса и готових скрипти и програма омогућује извоз садржаја у овом формату.

Историја

Пре -{RSS}-а постојали су различити системи за претплату на Веб садржај али се нису показали успешним.

-{RDF Site Summary}-, прва верзија -{RSS}- стандарда, направљена је за потребе компаније Нетскејп; аутори су били Ден Либи и Раманатан В. Гаха. Сам стандард је објављен у марту 1999. за употребу на корисничком порталу компаније Нетскејп. Ова верзија је постала познатија под називом -{RSS}- 0.9. У јулу 1999. Ден Либи је објавио нову ревизију стандарда, -{RSS}- 0.91, која је поједноставила стандард уклањајући ослонац са -{RDF}-а и прихватајући предлоге које је дао Дејв Вајнер. Овом приликом стандард је преименован у -{Rich Site Summary}-.

Ово је уједно последњи утицај компаније Нетскејп у развоју стандарда у следећих осам година. У међувремену долази до нагле популарности стандарда. На крају је Нетскејп уклонио подршку за -{RSS}- када је компанију купио -{AOL}- у априлу 2001. године, што је довело до уклањања све документације и алата који су подржавали овај формат.

Као резултат појавиле су се два ентитета који би наставили рад на формату; то су били радна група -{RSS-DEV}- и Дејв Вајнер, чија је компанија ЈузерЛенд Софтвер била прва која је објавила апликације за уређивање и читање -{RSS}- докумената после компаније Нетскејп. Вајнер је објавио допуњену верзију 0.91 на свом сајту, покривајући начине на које су производи његове компаније користили формат. Радна група -{RSS-DEV}-, која се састојала од Гахе, и представника компанија -{O'Reilly Media}- и -{Moreover}-, објавила је верзију 1.0 у децембру 2000. Ова верзија је наставила да користи -{RDF}- као основу и донела је подршку за -{XML}- именске просторе.

У децембру 2000. године Вајнер је објавио -{RSS}- 0.92 као мањи сет промена које су укључивале тзв. "-{enclosure}-" елемент који је дозвољавао да се аудио датотеке прикључе -{RSS}- документима; ова могућност дозволила је развој подкаста. Вајнер је касније објавио предлоге за верзије 0.93 и 0.94 које су касније повучене. У септембру 2002. године Вајнер је објавио верзију 2.0 и променио назив у -{Really Simple Syndication}-. Ова верзија уклонила је непотребне атрибуте и увела подршку за -{XML}- именске просторе за проширивање докумената. Нова верзија остала је компатибилна са верзијом 0.92.

Пошто ни Вајнер ни радна група -{RSS-DEV}- нису били чланови компаније Нетскејп, нико од њих није могао да тврди да су назив -{RSS}- и формат њихови. Ово је довело до расправа који ентитет је заправо прави аутор стандарда. У јулу 2003. појавио се нови формат као резултат ових расправа; Атом (-{The Atom syndication format}-), који је осмишљен као поједностављен и чист формат, постао је предложени стандард од стране -{IETF}- документом .

У јулу 2003. године, Вајнер и ЈузерЛенд Софтвер предали су ауторска права на спецификацију за верзију 2.0 Харвардовом Беркман Центру за Интернет и Друштво. У исто време, започео је и -{RSS Advisory Board}- као групу која би одржавала и објављивала спецификацију и давала одговоре на питања у вези са форматом.

У децембру 2005. године Мајкрософтови тимови који су радили на Интернет експлорер и Аутлук програмима, најавили су да ће њихови програми користити икону коју је прву користио Фајерфокс (16px). У фебруару 2006. године, Опера је најавила да ће је и она користити. Овим је 16px икона практично постала стандард и за -{RSS}- и за Атом канале, и заменила различите иконе које су кориштене током година.

Верзије

Постоје више различитих верзија -{RSS}- стандарда, које спадају у две категорије:

-{RDF}- -{RSS}- 0.90 - прва верзија коју је развио Нетскејп. Тада се формат звао -{RDF Site Summary}- и био је претеча онога што ће касније постати -{RDF}- стандард. Сам формат је био базиран на недовршеној верзији поменутог -{RDF}- стандарда, са којим је касније постао некомпатибилан, након објављивања -{RDF}- 1.0."-{RSS 0.90 Specification}-", -{RSS Advisory Board}-, 1999-03-15, . -{RSS}- 1.0 - верзија стандарда коју је развила -{RSS-DEV}- радна група. Формат се и даље зове -{RDF Site Summary}- јер је и даље базиран на -{RDF}- стандарду, али је овај пут компатибилан са његовом верзијом -{RDF}- 1.0."-{RDF Site Summary (RSS) 1.0}-", -{RSS-DEV}-, 2000-12-06, . -{RSS}- 1.1 - верзија која представља додатак на верзију 1.0. Развијена је независно од развојне групе која је радила на верзији 1.0 и никад није јавно подржана и кориштена."-{R|RSS 1.1: RDF Site Summary}-", Шон Палмер и Кристофер Шмит, 2005-01-25, .

2.* -{RSS}- 0.91 - допуњена и поједностављена верзија стандарда коју је Нетскејп објавио са Дејвом Вајнером. Формат је променио име у Rich Site Summary и задржао скраћеницу, и више није био базиран на -{RDF}- стандарду, а зато је био много једноставнији за употребу."-{RSS 0.91 Specification}-", -{RSS Advisory Board, Netscape Communications}-, 1999-07-10, . -{RSS}- 0.92 до 0.94 - допуне на верзију 0.91 које су биле међусобно компатибилне и компатибилне са 0.91, али не и са 0.90. -{RSS}- 2.0.1 - верзија са интерним називом 2.0. Назив формата је сад -{Really Simple Syndication}-. Са овом верзијом формат је додатно унапређен и упроштен, и додат је механизам проширења стандарда додатним елементима и атрибутима помоћу -{XML}- именских простора."-{RSS 2.0 Specification}-", -{RSS Advisory Board}-, 2009-03-30, .

Оно што представља велики проблем са компатибилности -{RSS}- докумената је тај што -{RSS}- документи могу садржати -{HTML}- елементе. Оригинални читач који је развила компанија Јузерленд Софтвер (чији је власник аутор верзије 0.91 Дејв Вајнер) одстрањивала ове елементе из наслова и садржаја уноса, што је постало стандард током времена. Међутим, постоје велике разлике у томе како читачи и аутори приказују и користе -{HTML}- елементе које се налазе у документима - док их једни игноришу, други их уклањају а трећи их прописно приказују.

Пример

Како су -{RSS}- датотеке заправо базиране на -{XML}-, њихово читање је лако и за човека и за машине. Постоји велики број готових апликација као и библиотека у различитим програмским језицима који омогућују читање оваквих докумената.

<?xml version="1.0" encoding="UTF-8" ?> <rss version="2.0"> <channel> <title>RSS Title</title> <description>This is an example of an RSS feed</description> <link>http://www.someexamplerssdomain.com/main.html</link> <lastBuildDate>Mon, 06 Sep 2010 00:01:00 +0000 </lastBuildDate> <pubDate>Mon, 06 Sep 2009 16:45:00 +0000 </pubDate> <ttl>1800</ttl>

<item> <title>Example entry</title> <description>Here is some text containing an interesting description.</description> <link>http://www.wikipedia.org/</link> <guid>unique string per item</guid> <pubDate>Mon, 06 Sep 2009 16:45:00 +0000 </pubDate> </item>

</channel> </rss>

-{RSS}- документ мора бити слат са сервера као -{MIME}- тип application/rss+xml. Раније верзије стандарда дозвољавале да документ буде сервиран и као application/rdf+xml и чак text/xml. Дозвољене екстензије -{RSS}- докумената су .rss (препоручена) и .xml.

-{HTML}- документ може да референцира један или више -{RSS}- докумената, који могу, али не морају да представљају -{RSS}- варијанту садржаја тог -{HTML}- документа. На овај начин се веб читачима омогућује да по учитавању странице понуде кориснику да се претплати на садржај понуђених -{RSS}- канала, било унутар самог читача, било унутар одвојених програма. Ово се врши посебним -{HTML}- елементом у заглављу странице"-{RSS Autodiscovery}-", -{RSS Advisory Board}-, 2006-11-27, .:

<link rel="alternate" type="application/rss+xml" href="index.rss" title="An example RSS feed" />

Референце

Спољашње везе

RSS 0.90 Specification RSS 0.91 Specification RSS 1.0 Specifications RSS 2.0 Specification History of the RSS Fork (Марк Пилгрим) Building an RSS feed Туторијал са примерима

Категорија:Интернет Категорија:Интернет протоколи