Таргу Муреш (, , , историјско угарско име Székelyvásárhely) град је у средишњем делу Румуније. Град се налази у историјској покрајини Трансилванија и средиште је жупаније Муреш (или Мориш).
Географија мини|300 п|десно|Панорама града Град Таргу Муреш се налази у долини реке Мориш у области средишње Трансилваније, која је овде брдског карактера. Град се развио на путу који везује веће градове Клуж и Брашов.
Територија града се простире на површини од 49,22.
Историја мини|300 п|десно|Детаљ из градског језгра Град на данашњем месту први пут се спомиње 1332. у папском списку под латинским именом -{Novum Forum Siculorum}-. Мађарски краљ Сигмунд Луксембуршки 1405. додељује граду, тада познатом као Секељвашархељ, право одржавања вашара. Краљ Матија Корвин 1482. даје граду статус слободног краљевског града. Године 1616. град добија данашње име. Ово је време наглог успона града, када он постаје једно од средишта Трансилваније.
Према државном шематизму православног клира Угарске 1846. године у месту Медгиесфалва живело је 65 породица, а ту су припадале и филијалне - 36 из Марош Крстура и три из Какашда. Православни парох био је тада поп Стефан Јаковић. Поменуто место Мегиесфалва налазило се уз Крстур (Кристешти), а сада се назива Азомуреш и представља предграђе града Таргу Муреш.Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.
Револуција 1848/49. отворила је ново питање у вези тадашњег Таргу Муреша и саме Трансилваније, питање румунско - мађарских односа. Познати румунски народни јунак Аврам Јанку био је адвокат у овом граду у то доба. И поред тога град и његова околина су све до краја Аустроугарске остали насељени претежно Мађарима. Мађари су 1910. чинили 89% градског становништва.
После Првог светског рата град постаје део краљевине Румуније и одмах мења име у „прорумунско“ -{Oşorheiu}-. Истовремено у град се почињу досељавати Румуни из околних села, па град полако постаје хетероген по саставу становништва. Међутим, у раздобљу 1940-44, током Другог светског рата, град је поново део Мађарске под Хортијем, да би после рата био враћен Румунији, сада под комунистичком влашћу.
Током 55-годишње комунистичке владавине дошло до нагле индустријализације и урбанизације целе Румуније. Ово није заобишло ни Таргу Муреш, код којег је додатни подстрек било и постојање некадашње Мађарске Аутономне Покрајине, чије је Таргу Муреш био седиште. После пада комунизма 1989, дошло је до међуетничких немира између Румуна и Мађара. Ово је негативно утицало на град и његово становништво, посебно на Мађаре, који су због исељавања из града постали први пут мањина у граду. Град је био и у привредним недаћама, али се од 2000. године град опоравља и поново развија.
Становништво мини|300п|д|Главни градски булевар
Таргу Муреш је по броју становника 16. највећи град у Румунији. Према попису из 2021. у граду је живело 116.033 становника што је за 18.257 мање (-13,60%) у односу на попис из 2011. на ком је било 134.290 становника.
Град Таргу Муреш спада у ред великих румунских места са најмањим уделом Румуна, који тек од последњег пописа чине већину становништва. Други по броју су Мађари, који су током целе историје града били у већини. Некадашње немачко и јеврејско становништво данас је малобројно.
Према подацима пописа из 2021. године, релативну већину становништва града чине Румуни (45,89%) са значајним присуством Мађара (34,99%), а од осталих мањина се издвајају Роми (2,49%).
Насеља Град Таргу Муреш се поред самог насеља Таргу Муреш обухвата и насеље Реметеа.
Назив Румунски назив Број становника 2011. 2021. Реметеа -{Remetea}- 1.166 540 Таргу Муреш -{Târgu Mureș}- 133.124 115.493 Град Таргу Муреш -{Municipiul Târgu Mureș}- 134.290 116.033
Градске знаменитости Град има добро сачувано старо језгро са бројним здањима из различитих историјских раздобља, највише из прве половине 20. века. Православна катедрала (1925—34), посвећена Спасењу Христовом; "Мала“ православна црква (1926—36); Реформатска црква из 17. века у градској утврди; Израелитска црква; Еванђеотска црква; Католичка црква, посвећена св. Јовану; Палата Културе (1911—13) са чувеном Двораном огледала; Градска утврда из 17. века са реформатском црквом; Трг Ружа; Градска кућа (1906—07)
Партнерски градови Илменау Баја Залаегерсег Будимпешта XI округ Гузелчамли Источни Ренфрушир Борнмут Кечкемет Будимпешта
Галерија
Референце
Спољашње везе
Званична интернет презентација града
Категорија:Градови у Румунији Категорија:Трансилванија Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији