мини|mini|Музеј Гугенхајм у Билбау.
Историја архитектуре обухвата техничке, функционалне и естетске фазе развоја кроз историјске епохе од почетка развоја људског друштва до данас. Најстарији текст о тој грани људске дјелатности јест De Architectura латинског аутора Vitruvija, који каже да се архитектура заснива на складу и равнотежи три начела: лепоте (Venustas), чврстине (Firmitas) и корисности (Utilitas). Гране архитектуре су грађанска, религиозна, поморска, војна,Architecture. Def. 1. Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0) Oxford University Press 2009 и пејзажна архитектура.Sir Geoffrey Jellicoe, Susan Jellicoe, The Landscape of Man: Shaping the Environment from Prehistory to the Present Day. мини|200п|2500 година старе руине Персеполиса мини|десно|200п|Декорација у перистилу храма-Мединет Хабу, пример за египатску архитектуру мини|200п|Откопавање насеља из млађег каменог доба мини|200x200п|Римска архитектура: Пантеон у Риму
Праисторијска архитектура Архитектура праисторије, види још Праисторијска уметност Неолитска архитектура Архитектура бронзаног доба Архитектура гвозденог доба
Палеолит Људи и њихови преци су стварали различите врсте склоништа најмање стотинама хиљада година, а изградња склоништа је потенцијално била присутна у раној еволуцији хоминина. Сви велики човеколики мајмуни ће изградити гнезда за спавање, иако на различитим фреквенцијама и степену сложености. Шимпанзе редовно праве гнезда од снопова грана исплетених заједно; они се разликују у зависности од времена (гнезда имају дебљу подлогу када је хладно и граде се са већим, јачим ослонцима по ветровитом или влажном времену).McLester, E. (2018, July 26). Chimpanzee ‘nests’ shed light on the origins of humanity. The Conversation. Орангутани тренутно праве најсложенија гнезда од свих нељудских мајмуна.
Тврдило се да су праксе изградње гнезда биле кључне за еволуцију људске креативности и вештине изградње и то више него употреба алата, пошто су хоминини постали обавезни да граде гнезда не само у јединствено прилагођеним околностима већ и као облици сигнализације.:. Задржавање арбореалних карактеристика као што су руке које се могу ухватити за стручну изградњу гнезда и склоништа такође би користило раним хомининима у непредвидивим окружењима и променљивим климама. Многи хоминини, посебно они најранији као што су Ardipithecus. и Australopithecus. можда су изабрали да граде гнезда на дрвећу, где је то било могуће. Развој концепта куће-базе пре 2 милиона година је такође могао да подстакне еволуцију изградње склоништа или заштићених скровишта.. Без обзира на сложеност изградње гнезда, рани хоминини су можда још увек спавали на мање или више „отвореном“, осим ако им није пружена прилика за склањање у окапине. Ова склоништа могу се користити онаква каква јесу са мало више измена од гнезда и огњишта, или у случају успостављених база — посебно међу каснијим хомининима — могу се персонализовати помоћу уметности на стенама (у случају Ласкоа) или других врста естетике структуре (у случају пећине Бруникуел међу неандерталцима). У случајевима спавања на отвореном тлу, холандски етолог Адриаан Кортландт је једном изнео тезу да су хоминини могли изградити привремене ограде од бодљикавог жбуња како би одвратили предаторе, што је објаснио помоћу тестова који показују да лавови како не воле храну ако су близу трновитих грана..
Археолози са Универзитета Меији у Токију су 2000. године тврдили да су пронашли 2 петоугла рупе за стубове на падини у близини села Чичибу, тумачећи то као две колибе старе око 500.000 година и које је изградио Homo erectus.“World’s Oldest Building Discovered.” BBC News, March 1, 2000. Тренутно, најраније потврђене наменске структуре налазе се у Француској на локацији Тера Амата, заједно са најранијим доказима о вештачкој ватри, оковирно пре 400.000 година. У близини Вади Халфе, Судан, локација Аркин 8 садржи кругове од пешчара старе 100.000 година који су вероватно били сидрени камен за шаторе.Chmielewski, Waldemar. "Early and Middle Paleolithic sites near Arkin, Sudan." The prehistory of Nubia;[final report] papers assembled and (1968): 110-147. У источном Јордану, ознаке рупа у земљишту сведоче о кућама направљеним од стубова и сламнате четке пре око 20.000 година. : e31447. У областима где је кост — посебно кост мамута — одржив материјал, докази о структурама се много лакше чувају, као што су настамбе од костију мамута у култури Мал'та-Бурет пре 24–15.000 година и у Межиричу (данашња Украјина) пре 15.000 година. Горњи палеолит уопштено карактерише експанзија и културни раст раног савременог човека (као и културни раст неандерталаца, упркос њиховом постојаном изумирању у овом тренутку), и иако нам тренутно недостају подаци за места становања изграђене пре овог времена, настамбе ове ере почињу чешће да показују присутностт естетске модификације, као на пример у Межиричу где су уклесане мамутске кљове можда формирале „фасаду“ стана.Baitenov, Eskander. "New Interpretation of the Engraving Discovered at Mezhirich Upper Paleolithic Site." In 3rd International Conference on Architecture: Heritage, Traditions and Innovations (AHTI 2021), pp. 85-93. Atlantis Press, 2021.
Неолитска архитектура
Архитектонски напредак је важан део неолита (10.000-2000. п. н. е.), током којег су се догодиле неке од главних иновација људске историје. Припитомљавање биљака и животиња, на пример, довело је до нове економије и нове врсте односа између људи и света, повећања величине и трајности заједнице, масовног развоја материјалне културе и нових друштвених и ритуалних решења која омогућавају људима да живе заједно у овим заједницама.
Иако су откривена многа настамба свих праисторијских периода, као и неки глинени модели станова који омогућавају стварање верних реконструкција, ретко су садржали елементе који би их могли довести у везу са уметношћу. Неке изузетке чине зидни украси и налази који се подједнако односе на неолитске и халколитске обреде и уметност.
Неолитска архитектура је архитектура неолитског периода. Иако су откривена многа станишта из свих праисторијских периода и више верних реконструкција је направљено, она ретко садрже елементе који се могу повезати са уметношћу. Неки од изузетака су зидне декорације.
На југу и југозападу Азије, неолитске културе су се појавиле након 10.000. п. н. е., иницијално на Леванту (прекерамички неолит А и прекерамички неолит Б) и одатле су се рашириле источно и западно. Постојале су ране неолитске културе у југоисточној Анатолији, Сирији и Ираку до 8000. п. н. е., а друштва која су производила храну су се први пут појавила у југоисточној Европи до 7000. п. н. е., и централној Европи до око 5500. п. н. е. (међу којима најранији примери култура обухватају старчевачко-короску културу, линеарнотракасту керамику, и винчанску културу).
Неолитска насеља и градови су:
Гобекли Тепе у Турској, ца. 9.000 пре нове ере Јерихон у Палестини, неолит од око 8.350 пре нове ере, настао из раније епипалеолитске натуфијске културе Невали Цори у Турској, ца. 8.000 пре нове ере Чатал Хојук у Турској, 7.500 година пре нове ере Мергар у Пакистану, 7.000 година пре нове ере Херксхајм у Немачкој, 5.300 пре нове ере Кнап од Хауара и Скара Бре, Оркнијска острва, Шкотска, од 3.500 пре нове ере Преко 3.000 насеља Кукутенско-Трипољске културе, од којих су нека бројала и до 15.000 становника, цветала су у данашњој Румунији, Молдавији и Украјини од 5.400 до 2.800 година пре нове ере.
Архитектура старог века Ране високе културе Египатска архитектура, види још Египатска уметност Месопотамска архитектура, види још Месопотамска уметност Персијска архитектура Еегејска архитектура, види још Егејска уметност Етрурска архитектура, види још Етрурска уметност
Древна Месопотамија
Древна Месопотамија је најпознатија по својој изградњи грађевина од цигле од блата и изградњи зигурата, који заузимају истакнуто место у сваком граду и састоје се од вештачке хумке, често уздижући се у огромним степеницима, којима доминира храм. Хумке су без сумње грађене да би се уздигао храм на надвишујући положај у иначе равној долини реке. Велики град Урук имао је низ религијских округа, који су садржали много храмова већих и амбициознијих од било које зграде раније познате.
Реч зигурат је скраћени облик акадске речи -{ziqqurratum}-, назвиа који се давао чврстим степенастим кулама од блатне опеке. Реч потиче од глагола -{zaqaru}-, („бити високо”). Зграде су описане да имају изглед планина које повезују Земљу и небо. Велики зигурат Ура, који је ескавирао Леонард Вули, има у основи 64 до 46 метара, а првотно је био висине од око 12 метара, са три етаже. Саграђен је под Ур-Намуом (око 2100. п. н. е.), а обновљен је под Набонидусом (555–539. п. н. е.), кад му је повећана висина, вероватно до севен етажа.
Асирске палате имале су велики јавни двор са комплетом станова на источној страни и низом великих дворана за банкете на јужној страни. Ово је постао традиционални план асирских палата, саграђених и украшених за прослављање краља. Огромне количине комада намештаја од слоноваче пронађене су у појединим палатама.
Архитектура античке Грчке
Од појаве класичног доба у Атини, у 5. веку пре нове ере, класични начин градње је део западњачког разумевања архитектуре и, заправо, саме цивилизације. Од око 850. п. н. е. до око 300. године нове ере, древна грчка култура и уметност је цветала на грчком копну, на Пелопонезу и на егејским острвима. Међутим, античка грчка архитектура је најпознатија по својим храмовима, од којих се многи налазе широм региона, а Партенон је одличан пример за то. Касније ће послужити као инспирација за неокласичне архитекте током касног 18. и 19. века. Најпознатији храмови су Партенон и Ерехтејон, оба на Атинском Акропољу . Друга врста важних старогрчких грађевина била су позоришта. И храмови и позоришта користили су сложену мешавину оптичких илузија и уравнотежених односа.
Древни грчки храмови се обично састоје од основе са непрекидним степеницама од неколико степеница на свакој ивици (познатих као црепидома ), ћеле (или наоса ) са култном статуом у њој, стубова, антаблатуре и два фронтона, један на предњој страни. бочно и још једно позади. До 4. века пре нове ере, грчке архитекте и клесари су развили систем правила за све грађевине познате као редови : дорски, јонски и коринтски. Најлакше их је препознати по колонама (нарочито по капителима). Дорски стуб је чврст и базичан, јонски је тањи и има четири волуте на угловима капитела, а коринтски стуб је исто као и јонски, али је капител потпуно другачији, украшен акантусом. листова и четири свитка. Поред стубова, фриз се разликовао по редоследу.
Поред стубова, храмови су били богато украшени скулптурама, у фронтовима, на фризовима, метопама и триглифима. Орнаменти које су користили старогрчки архитекти и уметници укључују палмете, биљне или таласасте свитке, лавље маскароне (углавном на бочним венцима), зубе, лишће акантуса, букраније, фестооне, јаје и стрелицу, раис-де-цœур, меандри и акротерије на угловима фронтона. Прилично често се древни грчки орнаменти користе континуирано у низу, као траке. Касније ће се користити у етрурским, римским и пост-средњовековним стиловима који су покушавали да оживе грчко-римску уметност и архитектуру, попут ренесансе, барока, неокласицизму итд.