Ашока Велики (273–232. п. н. е.; изговор /əˈʃoʊkə/; санскритизовано као ), или у садашњем пракриту -{Asoka}-,мини|100п|Asoka in the Maski Minor Rock Edict, c.259 BCE.In his contemporary Maski Minor Rock Edict his name is written in the Brahmi script as Devanampriya Asoka. био је владар Маурјанског царства у северној Индији у III веку п. н. е. Он је владао скоро целокупним Индијским потконтинентом од до 232. п. н. е.
Унук оснивача Маурјанске династије, Чандрагупта Маурија, Ашока је промовисао ширење будизма. Један од индијских највећих царева, Ашока је проширио Чандрагуптино царство тако да је владао облашћу која се протеже од данашњег Авганистана на западу до Бангладеша на истоку. Њигово царство је покривало целокупни Индијски потконтинент изузев делова данашњег Тамил Надуа, Карнатаке и Керале. Престоница царства је била Паталипутра (у Магади, данашњој Патни), са провинцијалним престоницама у Таксили и Уџајину.
Ашока је водио деструктивни рат против државе Калинга (модерна Одиша), коју је покорио око 260. п. н. е.Kalinga had been conquered by the preceding Nanda Dynasty but subsequently broke free until it was reconquered by Ashoka c. 260 BCE. () Након освајања Калинге постао је будиста. Ашока је слао мисије у Шри Ланку и централну Азију, и захваљујући њему је прихваћен Будизам у Шри Ланци, земљи најстарије будистичке традиције.Čedomil Veljačić, Budizam - religija ili filozofija Неки заправо сматрају Ашкоку утемељитељем будизма као религије, за разлику од Буде који га је утемељио као филозофију.
Он се памти по Ашокиним стубовима и указима, и по успостављању монумената који су означили неколико значајних места у животу Сидарта Гаутама. Осим Ашокиних указа, биографске информације о њему се ослањају на легенде написане некон више векова, као што је Ашокавадана из другог века („Прича о Ашоки”, део Дивјивадане), и Шриланкански текст Махавамса („Велика хроника”). Амблем модерне Републике Индије је адаптација Ашокине лавовске престонице. Његово санскритско име „” има значење „безболан, без туге” (-{a}- привативум и -{śoka}-, „бол, туга”). У његовим указима, он је ословљаван као (Пали или „божји миљеник”), и (Пали или „Он који свима придаје љубав”). Његова наклоност за повезаност његовог имена са -{Saraca asoca}- дрветом, или „Ашокиним дрветом”, се исто тако помиње у Ашокавадани. У Садржају историје, Херберт Џорџ Велс пише, „Међу десетинама хиљада имена монарха која су нагомилана у историјским стубцима, њиховим величанствима и грациозама и просветљеностима и краљевским височанствима и слично томе, име Ашоке сија ли сија, готово само, попут звезде.”
Биографија
Ашока је утемељитељ династије Маурија, и проширио је Магадханско краљевство на западну половину северне Индије. Освајањем Калинге око 265. п. н. е. померио је југоисточну границу с излазом на море. Тај последњи подухват, пропраћен страховитим крвопролићем, код Ашоке је изазвао дубоке душевне потресе, након чега је прихватио будизам који се у Магадхи појавио два века ранијеTrevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.. Од тада је окрутни Ашока постао познат као богоугодни Ашока. По речима самога цара, отада се његовим земљама није више проносио звук добоша, већ глас дарме (дхамагхоса).
Детињство и младост мини| upright = 0.7|Име А-шо-ка (Ашока) на Маскијском малом каменом указу, c. 259. п. н. е. у брахми писму.
Ашока је рођен као син мауријског цара Биндусаре и његове супруге Субхадрађи (или Дарма). Он је био унук Чандрагупте Маурије, оснивача Мауријске династије, који је био рођен у скромној породици, и уз подршку Чанакје ултиматно изградио једно од највећих царстава у античкој Индији.Chandragupta Maurya, EMPEROR OF INDIA, Encyclopædia Britannica Према римском историчару Апијану, Чандрагупта је направио „брачни савез” са Селеуком; те стога постоји могућност да је Ашока имао селеушку грчку баку.The Early State, H. J. M. Claessen, Peter Skalník, Walter de Gruyter, 1978 Један индијски пурански извор, Пратисарга Парва из Бавишја Пурана, исто тако описује брак Чандрагупте са грчком принцезом, Селеуковом ћерком."Chandragupta married with a daughter of Suluva, the Yavana king of Pausasa. Thus, he mixed the Buddhists and the Yavanas. He ruled for 60 years. From him, Vindusara was born and ruled for the same number of years as his father. His son was Ashoka.". Translation given in: Encyclopaedia of Indian Traditions and Cultural Heritage. . Also online translation: Original Sanskrit of the first two verses given in . : "Chandragupta Sutah Paursadhipateh Sutam. Suluvasya Tathodwahya Yavani Baudhtatapar".
Древни будистички, хиндуски, и ђаинистички текстови пружају различите биографске тврдње. Авадански текстови помињу да је његова мајка била краљица Субхадриђи. Према Ашокавадани, она је била ћерка Брамана из града Чампа. Она му је дала име Ашока, са значењем „један без туге”. Дивјавадана садржи сличну причу, али даје име краљице као Јанападакалјани. Ашока је имао неколико старије браће, сви од који су били полубраћа од других жена његовог оца Биндусара. Ашока је прошао кроз краљевску војну обуку.
Успон на власт
Будистички текст Дивјавадана описује како је Ашока угушио побуну узроковану дејством злих министара. Могуће је да је то био један од инцидената у Биндусарово бреме. Таранта наводи да је Чанакја, Биндусаров главни саветник, уништио племство и краљеве 16 градова и да је постао господар свих територија између источног и западног мора. Неки историчари сматрају да је то индикације Биндусаровог освајања висоравни Декан, док други самтрају да се радило о супресији побуне.
мини| upright = 0.7|Комеморатибни натпис из Сару Мару, Мадја Прадеш. Гувернер Уџајина Након тога, Ашока је био стациониран у Уџајину, престоници Малава, као гувернер. Комеморативни натпис пронађен у Сару Мару, Мадја Прадеш, помиње посету Пијадасија (почасно име које је Ашока користио на својим натписима) док је још увек био неожењен принц. Gupta, The Origins of Indian Art, Archaeological Survey of India Овај натпис потврђује Ашоконо присуство у Мадја Прадешу током својих младих дана, и његов статус док је ту боравио.
Ашокин систем
Током његове власти, спроводио је званичну политику ненасиља (ахимса). Непотребно убијање и касапљење животиња је напуштено, као нпр. лов из разоноде и жигосање. Ашока је показивао милост и према заробљенима, дозвољавајући им дан слободе сваке године, и омогућавао је обичним грађанима бесплатно образовање на универзитетима. Третирао је поданике као једнаке независно од религије, политике или касте и правио бесплатне болнице и за људе и за животиње. Ашока је дефинисао главне принципе ненасиља, толеранције према сектама и мишљењима, послушност према родитељима, поштовање према учитељима и свештеницима, човечни третман слуга (ропство није ни постојало у Индији у то време) и дарежљивост према свима. Ове реформе описане су Ашокиним едиктима.
Ашокини едикти
Ашокини едикти откривају да је он, иако сам будиста, подстицао и помагао различите верске заједницеA. Sen, Asoka's Edicts (1956).. У једном од својих едиката уклесаних у стени, чији се оригинал може још и данас читати, цар објављује:
мини|десно|250п|Двојезични едикт у камену, на грчком и арамејском, из Кандахара.
У ту сврху Ашока је именовао посебне великодостојнике који "је требало да штите добробит и правичност у корист припадника свију религија". Овде су изричито поменути Грци (Јона), становници Камбоџе, Гандаре и других суседних земаља (у 5. каменом едикту).
У чувеном 13. каменом едикту, Ашока описује властито преобраћање на ненасиље будистичке религије због кајања након првог ратног успеха, крвавог истребљења племена Калинга, чију будућу сигурност он сада хоће да јамчи кроз "заштиту, деловање и подуку у дарми", Будином учењу.
На свим границама свог Ашока је поставио сличне натписе да би убедио становнике још неосвојених подручја да од њега "могу да очекују само срећу, а не патњу", да "је владар такође спреман да им опрости грешку" (2. Калинга-едикт).
Могуће је да је последњи едикт цара Ашоке (237. п. н. е.), који је у будистичком расколу стао на страну ставиравадина, циљао на избацивање из заједнице старих групе монаха који су формирали језгро једне од најважнијих хинајана секти, сарвастиваде (од sarvam asti, „све јесте"). У доктрини сарвастиваде, све дарме, или феномени, било у прошлости или будућности, стварно постоје. Насупрот њима, ортодоксни стари сматрали су и прошлост и будућност за непостојеће.
Године 1958, је откривен Ашокин едикт на грчком језику у Кандахару, негдашњем Александрополису у Авганистану.
Референце
Литература
(Stosius Inc/Advent Books Division May ). . Munshiram Manoharlal, Delhi.
Seneviratna, Anuradha (ed.), Gombrich, Richard; Guruge, Ananda , Kandy: Sri Lanka; Buddhist Publication Society.
:2 (Freiburg: 2010).. . (5.9 MB)
Спољашње везе
-{BBC Radio 4: Sunil Khilnani, Incarnations: Ashoka.}- -{BBC Radio 4: Melvyn Bragg with Richard Gombrich et al, In Our Time, Ashoka the Great.}-
Категорија:Будисти Категорија:Историја Индије у старом веку Категорија:Цареви Категорија:Вегетаријанци