Тафик Зијад (7. мај 1929 – 5. јул 1994) био је палестинско-арапски политичар, песник и активиста који је служио у израелском Кнесету. Најпознатији је по свом залагању у име палестинских држављана.
Биографија Рођен у Назарету током британског мандата, Зијад је био активан у израелској комунистичкој партији. Његов војни назив био је Abū l-Amīn. Као активиста помогао је организовање протеста о опорезивању, студентског штрајка и штрајка пољопривредника у Галилеји. Ухапшен је у априлу 1954. и затворен у Назарет на пола године. Током година био је неколико пута хапшен и затваран. 1962-1964. преселио се у Москву да би студирао на Вишој партијској школи.
У децембру 1975, Зијад је изабран за градоначелника Назарета, служећи као лидер комунистичке партије Раках у коалицији Демократски фронт за мир и једнакост. То је именовање које је поздрављено као значајан догађај у политичкој историји Израела и Палестине. Зијад је био градоначелник 19 година, све до своје смрти 1994. године.
Изабран у Кнесет на изборима 1973. на Ракиној листи, Зијад је био активан у вршењу притиска на израелску владу да промени своју политику према Арапима. Извештај чији је коаутор о условима у израелским затворима у којем се тврди да је мучење терориста у израелским затворима поново штампан у израелским новинама Ал Хамишмар. Такође су га поднели Уједињеним нацијама Тавик Тоуби и Зијад након њихове посете затвору Ал-Фарах 29. октобра 1987. Касније је опширно цитиран у извештају Генералне скупштине УН од 23. децембра 1987. године, где је описао као „Можда најбољи доказ истинитости извештаја који описују одвратне нехумане услове које су подносили арапски затвореници."
Поезија Тема сумуда, која је постала главна књижевна тема као облик „отпора“, играла је важну улогу у Зијадовој поезији. Посебно је познат по својој песми Овде ћемо остати:
У Лиди, Рамли, Галилеји, Овде ћемо остати као зид на грудима и у грлу као крхотина стакла трн кактуса, и у вашим очима пешчана олуја, Овде ћемо остати, зид на вашим грудима, чистити у вашим ресторанима, послуживати пиће у вашим баровима, брисати подове у вашим кухињама да уграбимо залогај за нашу децу од ваших плавих очњака.
Смрт Зијад је погинуо 5. јула 1994. у директном судару у долини Јордана на повратку у Назарет из Јерихона након што је дочекао Јасера Арафата, председника Палестинске ослободилачке организације, који се вратио из егзила. Иза њега су остали супруга и четворо деце. У време изненадне смрти, он је још увек био градоначелник Назарета, члан Кнесета и „водећи арапски законодавац“. По њему је названа улица у Шефа-Амру.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 1994. Категорија:Палестински књижевници Категорија:Палестински политичари