Тврђава Поенари () је тврђава на Карпатима у Румунији смештена на брду које се издиже из долине реке Арђеш. Саграђена је почетком 13. века од стране првих влашких владара, а током историје више пута је мењала назив и власништво. Посебно је позната као секундарна резиденција влашког војводе Влада Цепеша.
Комплекс тврђаве је данас под заштитом као историјски споменик од националног значаја.
Локација и назив Тврђава Поенари се налази на узвишењу Четацуја у оквиру Карпатских планина, која се издиже из клисуре реке Арђеш. Од најближег већег града, Куртее де Арђеш, удаљена је око 25 километара. Тврђава носи назив Поенари по 6 километара удаљеном селу Поенари, иако јој је најближе село Капацанениј удаљено 2 -{km}-. Под именом Поенари среће се у документима из 15. и 16. века, као и у хроникама из 17. и 18. века. У 19. и 20. веку тврђава је била позната као Тврђава Цепеш Воде или Тврђава Негру Воде док је назив Поенари мање коришћен.
Историја 180п|мини|лево|Илустрација тврђаве из 1860. Тврђава се први пут помиње у документу из 1453. године. Прва кула подигнута је за време Негру Воде. За време влашког војводе Влада Цепеша, тврђава је обновљена и проширена и постала је једна од његових најзначајних утврда. Изграђена је као одбрамбена тврђава против Османлија, али је била и Владова друга резиденција. Према предању записаном у Кантакузином летопису у изградњи тврђаве учествовали су бојари из Трговишта које је војвода Влад Цепеш казнио због издаје и убиства брата и оца. Бојари из Трговишта су подржавали фамилију Данешти, ривале фамилије Дракулешти, која је подржавала напад на земљу од стране Јанка Сибињанина. У овом сукобу код Трговишта је погинуо Владов брат Мирча II, а отац Влад Дракул у селу Балтени. Као казна за издају и смрт чланова породице, војвода Влад је на Ускрс старије бојаре набио на колац, а млађе одвео заједно са својим женама да граде тврђаву Поенари.
Током историје тврђава је имала разне намене, служила је као резиденција, државна ризница, али и као затвор за бојаре који су били окривљени за издају. Тврђава је коришћена и много година након смрти Влада Цепеша 1476. године, међутим на крају је поново напуштена у првој половини 16. века и препуштена зубу времена. Услед клизишта 1888. део тврђаве се срушио у реку, међутим цитадела је поправљена, а остаци њених зидина и кула стоје и данас.
Тврђава је издуженог облика, јаких зидова дебљине 2—3 метра и има 5 кула, 4 округле и једну призматичну.
Туризам Тврђава је данас уређена за туристичке посете. До тврђаве се долази пењањем преко 1.480 степеница које вијугају кроз густу букову шуму. Са тврђаве се пружа поглед на долину Арђеша и околину.
Посебно је туристички привлачна као некадашња резиденција Влада Цепеша по коме је инспирисан лик Дракуле, па се још назива и Дракулиним замком.
Галерија
Референце
Види још Влад Цепеш Замак Бран
Спољашње везе
Категорија:Влашка Категорија:Тврђаве у Румунији