мини|Будина смрт или -{Mahaparinirvana}-, Гандара II-III век.
Паринирвана (sanskrit: परिनिर्वाण, -{parinirvāṇa}-; пали: परिनिब्बाण, -{parinibbāṇa}-; кинески: 般涅槃, -{bō niè pán}-) у будизму јесте коначна нирвана, која се догађа у тренутку смрти некога ко је достигао потпуно пробуђење (-{bodhi}-). Она подразумева ослобађање од круга препорађања (-{saṃsāra}-), као и пропадање састојака бића (-{skandha}-).
Будина паринирвана описана је у Mahaparinibbana sutti. Због своје обимности и мноштва детаља, Mahaparinibbana sutta (припада Theravada традицији), иако је записана неколико стотина година после Учитељеве смрти, коришћена је као основни извор података у већини стандардин студија о Будином животу.-{Buddhism: Critical Concepts in Religious Studies, Paul Williams, Published by Taylor & Francis, 2005. pp. 190}-
Историја Описи догађаја који су пратили Будину паринирвану могу се наћи у добром делу будистичке канонске литературе. Поред pāli Mahāparinibbāna sutte и њених превода на санскрит, о овој теми се говори и у Saṃyutta nikāyi (6.2.5) и неколико њезиних пандана на санскриту (T99 p253c-254c), затим Ekottara-āgami (T125 p750c) и другим раним сутрама сачуваним на кинеском, као и у многим Vinayama раних будистичких школа, такође сачуваних на кинеском, као што су sarvāstivāds и mahāsāṅghika. Историјски догађај Будине parinirvāṇe такође је описан у каснијим делима, као што су Buddha-ćarita и Avadāna-śataka, на санскриту, и Mahāvaṃsa, на палију.
Према Bareau, најстарији делови ових повести јесте извештај управо о самој Будиној parinirvāṇi у Kuśinagari и погребној церемонији која је уследила.-{Bareau, Andrė: "La composition et les ėtapes de la formation progressive du Mahāparinirvāṇasūtra ancien, BEFEO 66. pp. 45-103}- Све остале детаље он сматра каснијим додацима, са мало историјске вредности.
Насупрот овим делима која Будину parinirvāṇu као биографски догађај, Mahāyāna Mahāparinirvāṇa Mahā-sūtra, била је написана неколико стотина година касније.-{The Mahaparinibbana sutta je nastala pre vremena vladavine cara Ašoke}-; видети Juliane Schober, -{Sacred biography in the Buddhist traditions of South and Southeast Asia. University of Hawaii Press,}- 1997. pp. 171, док mahayana текстови потичу из II века или касније: видети Shimoda, Masahiro: -{A Study of the Mahāparinivāṇasūtra ~ with a Focus on the Methodology of the Study of Mahāyāna Sūtras}-, Shunjū-sha . 1997. pp. 446-48. Нирвана сутра не даје детаље историјских догађаја на дан саме parinirvāṇe, сем Будине болести и Ћундиног даривања хране, нити било којег догађаја које је томе претходио или следио. Уместо тога, догађај је искоришћен као повод за стандардно израђавање идеала mahayane, као што су учења о tathagata-garbha / buddha-dhatu, вечности Буде, сотериолошкој судбини иццхантика и тако даље."-{The Doctrine of Buddha-nature in the Mahayana Mahaparinirvana Sutra}-", -{by Ming-Wood Liu}-, у: -{Buddhism: Yogācāra, the epistemological tradition and Tathāgatagarbha}-. -{Paul Williams}-, издавач: -{Taylor & Francis}-, 2005. страна 190
У махајана књижевности мини|Сведоци паринирванеа, Гандхара, Вицториа анд Алберт музеј, Лондон. Према Mahayana Mahaparinirvana Mahā-sūtri (такође се назива и Nirvana sutra), Буда је подучавао да је паринирвана подручје вечног, блаженства, сопства и чистоте. Др Paul Williams тврди да се у овом огледа Будино киришћење појма „сопство“ како би придобио друге, не-будистичке аскете. и део на којем Williams заснива своју тврдњу јесте секундарног, централноазијског порекла -- остали делови сутре су написани у Индији.-{Williams citira Ruegg "La Traitė du Tathāgatagarbha de Bu Ston Rin Chen Grub"}- pp. 113-144.
Guang Xing каже да махајанисти из времена Nirvana sutre разумеју mahaparinirvanu као ослобођено сопство вечног Буде: ‘Једна од главнох тема у MMPS [Mahayana Mahaparinirvana sutra] јесте то да је Буда вечан. Mahayanisti у MMPS заговарају Будину вечност на два начина. Тврде да Буда јесте dharmakaya, и отуда вечан. Даље, Будино ослобођење реинтерпретирају тако као да махапаринирвана поседује четири атрибута: вечност, срећу, сопство и чистоту.’-{Dr. Guang Xing, The Concept of the Buddha: Its Evolution from Early Buddhism to the Trikaya, RoutledgeCurzon, Oxford}-. 2005. pp. 89. Само се у махапаринирвани ово Истинско сопство сматра потпуно схватљивим и доступним-{Kosho Yamamoto, Mahayanism: A Critical Exposition of the Mahayana Mahaparinirvana Sutra, Karin Bunko, Tokyo,}- 1975. pp. 62..
Многи mahayana будисти овакве тврдње не узимају дословно.-{Kenneth Liberman, Dialectical Practice in Tibetan Philosophical Culture: An Ethnomethodological Inquiry Into Formal Reasoning. Rowman & Littlefield}-. 2004. pp. 263.
Michael Zimmermann, у својој студији о Tathagatagarbha сутри, открива да не само Mahaparinirvana sutra, већ исто тако и Tathagatagarbha sutra и Lankavatara sutra говоре афирмативно о сопству. Zimmermann примећује: постојање једног вечног, неуништивог сопства, то јест, будинства, јесте очлигледно основно полазиште у Tathagatagarbha sutria … Mahaparinirvanasutra и у Lankavatarasutra означавају tathagatagarbhu изричито као атман [сопство].’-{Professor Michael Zimmermann, A Buddha Within: The Tathāgatagarbhasūtra, Biblotheca Philologica et Philosophica Buddhica VI, The International Research Institute for Advanced Buddhology, Soka University (2002)}- pp. 82 – 83
Са друге стране, у раној будистичкој мисли нирвана се одликовала трајношћу, блаженством и чистотом, она је такође виђена као нестанак извора на основу којег настаје „ја сам“ став и изван је сваке могућности рађања обмане о постојању сопства.-{Peter Harvey, The Selfless Mind. Curzon Press,}- 1995. pp. 53.-{Dan Lusthaus, Buddhist Phenomenology. Routledge}-, 2002. pp. 126, и белешка 7. pp. 154.
Референце
Литература
Види још Нирвана Спољашње везе
Потпуни превод Маха-паринибана суте -{DN}- 16) Чланак у Њујорк Тајмсу -{Buddha in Nirvana}-
Категорија:Будистички појмови Категорија:Санскритски изрази
de:Nirwana#Parinirvana