мини|Борилов синодик
Борѝлов синодик (буг. Борѝлов синодик) је био средњовековно бугарско књижевно дело с почетка 13. века. Представља један од најзначајнијих извора за историју Другог бугарског царства. Борилов синодик је 3. новембра 2017. године уврштен у Међународни регистар УНЕСКА "Памћење света".Нови български елементи в регистъра „Паметта на света“ на ЮНЕСКО // Национална библиотека „Св. св. Кирил и Методий“, 17 ноември 2017 г.
Настанак и допуна Борилов синодик сачињен је поводом сабора против богумила, који је 1211. године сазвао цар Борил. Затим је, по царевом наређењу, грчки синодик из 843. године, који је садржао канонске прописе и анатеме против разних старијих јереси распрострањених у Византији,Успенский Ф. И. Синодик в Неделю Православия: Сводный текст с приложениями. Одесса, 1893. преведен на бугарски језик. Преводу је додато посебно поглавље у којем се разоткривају и осуђују ставови богумила. Totomanova, Anna-Maria. The Synodikon of Orthodoxy in Medieval Bulgaria (PDF) // Studia Ceranea (7). 2017...
мини|лево|Бугарска у време састављања Бориловог синодика
Борилов синодик је касније допуњен извештајем о обнови Трновске патријаршије 1235. године и са помеником бугарским царевима, царицама, патријарсима, митрополитима и бољарима.Тотоманова, Анна-Мария. Езикът на XIV в. и съставът на Палаузовия сборник (PDF) // Paleobulgarica/Старобългаристика (XXXVI. 1.). 2012. с. 24 – 37. Посетен на 20 октомври 2018. Након пада Трнова под османску власт (1393), текст синодика је пренет и распрострањен у Србију, Молдавију, Русију, где су по његовом узору састављани локални синодици.
Преписи Најранији сачувани примерак Синодика потиче из касног 14. века. Пронашао га је у Трнову Николај Палаузов. Данас се чува у Народној библиотеци "Светог Кирила и Методија" под бројем 289. Неки текстови у Палаузовом препису Синодика праћени су нотарским забелешкама. Тотоманова, А. Синодик царя Борила в сборнике Палаузова. – В: XXI ежегодная богословская конференция. Церковно-историческия исследования в контексте современной науки. Москва, 2011.Лазаров, С. Синодикът на цар Борил като музикално-исторически паметник. – Известия на Института за музикознание, 7, 1960, 5 – 77; Тончева, Е. Музикални текстове в Палаузовия препис на Синодика на цар Борил (Палеографско изследване и музикален анализ). – Известия на Института за музикознание, 12, 1967, 57 – 159.
Други сачувани примерак потиче из 16. века. Открио га је бугарски историчар Марин Дринов. Чува се у Националној библиотеци Софије под бројем 432.
Референце
Спољашње везе откъс от Бориловия синодик кратко описание и дигитално факсимиле на най-стария препис на Синодика дигитално факсимиле на най-стария препис на Синодика
Литература
Попруженко, М. Синодик царя Борила. Български старини, т. 8. София, 1928 Държава и църква през XIII век: Преписка на българите с папа Инокентий III, Синодик на цар Борил. С., 1999, 55 – 88, 97 – 105 (Славянска библиотека. Серия Slavia Orthodoxa). Ив. Божилов, А.-М. Тотоманова, Ив. Билярски. Борилов синодик – издание и превод. С., ПАМ, 2011.
Категорија:Друго бугарско царство Категорија:Бугарскословенски језик Категорија:Словенска писменост