мини|десно|Песма обичног цврчићаLocustella luscinioidesВаршава, Пољска

Обични цврчић () је врста грмуше Старог света из рода Locustella. Гнезди се у Европи и западном Палеарктику . Миграторна је врста, зимује у северној и подсахарској Африци .

Обични цврчић је мала птица певачица која се налази у тршћацима, где постоји и жбуње. Одрасла јединка има сиво-смеђа леђа, беличасто-сиви доњи део тела и нема пруге на грлу, што је разлика од цврчића поточара (Locustella fluviatilis). Полови су идентични, као и код већине грмуша, док су младе птице жуће одоздо. Као и већина грмуша, инсектојед је. Ово није толико стидљива врста, али је није лако видети у трсци, осим понекад када пева.

Таксономија Обичног цврчића је формано описао италијански орнитолог Паола Савиј, аутора дела „Ornitologia Toscana“ 1827–1831 и „Ornitologia Italiana“ 1873–1876. Године 1821, Паоло Савију су дати примерци непругасте, тамне, риђо-смеђе грмуше, што је било ново за науку. Објавио је потпуни опис птице 1824. године, а она је постала позната под уобичајеним именом обични цврчић. Име рода Locustella потиче из латинског и представља деминутив од locusta, што значи „скакавац. Ово се односи на песму цврчића тршћара и неких других из овог рода. Специфични епитет luscinioides потиче од латинског luscinia, „славуј“, и старогрчког -oides, „подсећа“.

Ова врста формира специјалну везу са цврчићем поточаром, а студије митохондријалне ДНК показују да су обе уско повезане са пругастим цврчићем (Locustella lanceolata), и цврчићем тршћаром (Locustella naevia).

Препознато је три подврста:

Locustella luscinioides luscinioides (Savi, 1824) - номинована подврста која је пореклом из централне и источне Европе, Шпаније, Португала и Северне Африке. Зимује у Западној Африци, на подручју које се протеже од Сенегала до језера Чад и северне Гане, а вероватно и у Јужном Судану Locustella luscinioides sarmatica (Kazakov, 1973) - пореклом из Украјине, Азовског мора, региона Волге и Урала; зимује у североисточној Африци Locustella luscinioides fusca (Severtsov, 1873) - Јордан и Турска све до централне Азије на истоку; зимује у Судану и Етиопији.

Опис мини| Обични цврчићLocustella luscinioides Обични цврчић је 13-13,5 цм дугачак, тежине 12-21 г. Горњи делови обичног цврчића су једноличне тамноцрвенкасто-смеђе боје, понекад са благом зеленкастом нијансом. Има нејасне жућкасте пруге око очију, тамне предочне пруге и бледо смеђе очне пруге. Смеђи кљун је танак, а ириси су такође смеђи. Брада, грло и стомак су беличасто-жућкасти, а остатак доњег дела тела пешчано-смеђе боје. Током сезоне гнежђења, и горњи и доњи делови тела су мало блеђи. Ноге су смеђе боје.

Распрострањеност и станиште Обични цврчић се гнезди у Алжиру, Шпанији, Мајорци, Француској, Сицилији, Криту, Италији, Холандији, Немачкој, Пољској, Румунији, Бугарској, Албанији, Хрватској, Словенији, Србији, Јордану, Турској и Русији све до реке Волге на истоку. Зимује у Алжиру, Мароку, Судану и Етиопији. Познат је као повремени посетилац Уједињеног Краљевства, где се неколико парова спорадично гнезди, Ирске, Белгије, Швајцарске, Корзике, Сардиније, Малте, Кипра и Израела.

Обични цврчић се може наћи у тршћацима, мочварама и лагунама са трском, шашом и другом мочварном вегетацијом, где има врба или жбуња. Пење се по стабљикама како би певала на видном месту, али је иначе тешко видети јер окретно лети кроз стабљике и испреплетено растиње и ретко се виђа на отвореном тлу. Заузима слична станишта у својим зимским боравиштима, али се може наћи и у мочварама или мочварним местима са отвореном водом, даље од трске.

Понашање мини| Јаја Locustella luscinioides - MHNT Обични цврчић митари у перје за размножавање пре него што се врати у свој летњи ареал. По доласку у мочваре, птице лете кроз трску и растиње и ретко се виђају, али када успоставе територије, пењу се на врх трске и певају са истакнутих места. Хране се инсектима као што су муве, бубе, мољци, ларве и водене девице. Такође се хране и мањим црвима. Након парења, птице се донекле размештају у ређе вегетативне мочваре, пресвлаче се у своје зимско перје и крећу на миграцију. Мало се зна о њиховим навикама у зимским боравиштима, али насељавају слична мочварна подручја, виђени су у кукурузним пољима и могу се хранити и гнездити у малим јатима.

Гнежђење мини| Илустрација обичног цврчића Хенрик Гронволд мини| Обични цврчићLocustella luscinioides Јужна Холандија, Холандија Сезона гнежђења обичног цврчића почиње средином априла у јужном делу њеног ареала и крајем маја у северној Европи. Први мужјаци који стигну заузимају најбоље територије, које се процењују по густини трске и шаше. Како женке стижу, оне се сукцесивно упарују са мужјацима који имају најбоље територије. Касније долазеће јединке имају територије лошијег квалитета и њихов успех размножавања је умањен, обично зато што мање легла теже успевају. Гнездо гради женка на малој трсној платформи по стилу слично гнезду лиске или барске кокице, и добро је скривено међу мртвом трском и жбуњем вегетације. Често се прави од листова глицерије, али нека гнезда су уместо тога уредно обложена фином травом и лишћем. Обично није видљиво одозго. Полажу се четири до шест (понекад три) јаја. Сиво-беле боје су, обилно прошаране сивкастим рђастим мрљама, понекад у тамнијој траци око јајета. Димензије су им око 19.5 мм x 14.5 мм. Инкубација траје око дванаест дана и обавља је искључиво женка. Она такође храни птиће када се први пут излегу, а мужјак јој се придружује док расту. Млади добијају перје за око дванаест дана и обично један пар има два легла годишње.

Исхрана Обични цврчићи се хране углавном инсектима, укључујући водене цветове (Ephemeroptera), одрасле и ларве вилинских коњица (Odonata), правокрилце (Orthoptera), одрасле и ларве лептира, одрасле и ларве мува (Diptera), мраве (Hymenoptera) и бубе (Coleoptera); такође пауке (Araneae) и мале мекушце. Буше кроз ниско растиње, бирајући плен са стабљика, са површине воде или са земље.

Оглашавање Песма обичног цврчића је монотоно механичко звиждање налик звуку појединих инсеката, често се изводи у предвечерје. Слична је песми других цврчића рода Locustella али је генерално бржа и дубља и јако подсећа на песму роселовог зрикавца (Roeseliana roeselii). Песма је трил веома слична песми цврчића тршћара (Locustella naevia), али нешто нижег тона и краћег трајања. Често му претходи низ тихих откуцаја који се постепено стапају у трил. Птица пева са висине на врху трске са отвореним кљуном и вибрирајућим грлом. И мужјаци и женке певају.

Статус Обични цврчић је процењен од стране Међународне уније за заштиту природе IUCN-а на њиховом Црвеном списку угрожених врста као најмање угрожени таксон. Разлог је зато што обични цврчић има велику укупну популацију и широк ареал. Процењује се да популација у Европи броји између 374.000-652.000 гнездећих парова, са укупно 749.000-1.310.000 одраслих јединки. Пошто Европа чини приближно 65% глобалног ареала врсте, прелиминарна процена величине глобалне популације између 1.150.000 и 2.020.000 зрелих јединки, иако је пожељна даља валидација ове процене. Број птица се можда донекле смањује, али не у мери која би за сада оправдала сврставање обичног цврчића у категорију већег ризика.

Референце

Спољашње везе

Обични цврчић Locustella luscinioides eBird Обични цврчић Locustella luscinioides Birds of the World Обични цврчић Locustella luscinioides The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Обични цврчић Locustella luscinioides Avibase Обични цврчић Locustella luscinioides The IUCN Red list Обични цврчић Locustella luscinioides RSPB Обични цврчић Locustella luscinioides The BirdLife DataZone Обични цврчић Locustella luscinioides Oiseaux Обични цврчић Locustella luscinioides Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Обични цврчић Locustella luscinioides Flickr Обични цврчић Locustella luscinioides Xeno-canto

Категорија:Locustellidae Категорија:Locustella Категорија:Птице описане 1824. године Категорија:Птице Африке Категорија:Птице Азије Категорија:Птице Србије Категорија:Птице Европе