Френсис Глеснер Ли (, 25. март 1878 — 27. јануар 1962) била је америчка криминалистичка научница и добротворка, позната као „мајка савремене форензичке науке“. Најпознатија је по изради „Студија необјашњиве смрти у кратким цртама“ () — минијатурних диорама које приказују сцене потенцијалних убистава, а служиле су као наставно средство за обуку истражитеља.

Рани живот Френсис Глеснер је рођена 25. марта 1878. године у Чикагу. Била је ћерка Џона Џејкоба Глеснера, оснивача компаније International Harvester. Одрасла је у богатој породици, а њен дом, познат као Глеснер кућа, данас је музеј.Glessner House Museum

Упркос интересовању за медицину, као жена у то време није имала приступ формалном високом образовању у тој области. Њен брат је студирао на Харварду, што је утицало на њено касније деловање и подршку Харвардској медицинској школи.

Каријера у форензичкој науци Глеснер Ли је током живота развила страст према криминалистици и судској медицини. Била је пријатељ и сарадник Џорџа Бургеса Маграта, једног од првих медицинских вештака у Сједињеним Државама, који ју је подстакао да се активније ангажује у тој области.Goldfarb, Bruce. 18 Tiny Deaths: The Untold Story of Frances Glessner Lee and the Invention of Modern Forensics. Sourcebooks, 2020.

Године 1931, након што је наследила породично богатство, почела је да улаже у развој судске медицине. До 1936. године основала је Харвардски програм за судску медицину — први те врсте у САД.Frances Glessner Lee — Profiles in Science, U.S. National Library of Medicine Донаторским радом подржала је оснивање Харвардове лабораторије судске медицине и израдила дидактичке материјале који се и данас користе у обуци истражитеља.

„Студије необјашњиве смрти у кратким цртама“ Најпознатији део њеног рада су „Студије необјашњиве смрти у кратким цртама“ — серија од 20 минијатурних диорама које приказују реалистичне сцене смрти, засноване на стварним или типичним случајевима. Свака диорама израђена је у размери 1:12, са изузетном пажњом према детаљима: укључују намештај, текстил, минијатурне лешеве, крв, мрље, углове пада тела, па чак и осветљење.Zraick, Karen. "These Tiny, Macabre Crime Scenes Are Still Used to Train Investigators". The New York Times, 17. октобар 2018.

Циљ ових минијатура био је да науче истражитеље посматрању, анализи и критичком размишљању — да одвоје чињенице од претпоставки и избегну „тунелску визију“.Frances Glessner Lee and the Nutshell Studies, Smithsonian Magazine

Диораме су коришћене на Харвардским семинарима за истрагу убистава, које је такође финансирала. Иако су уметнички фасцинантне, имале су искључиво образовну намену.

Званично признање Године 1943, гувернер државе Њу Хемпшир именовао је Френсис Глеснер Ли за капетана полиције — што ју је учинило првом женом у САД која је добила такав чин. Иако симболично, ово признање било је одраз поштовања њеног доприноса полицијском раду и форензици.

Наслеђе Надимак „мајка форензичке науке“ није случајан — Глеснер Ли је била пионирка у систематској, научно заснованој обуци форензичара. Њене диораме су и данас у употреби: 18 од 20 се налази у Канцеларији главног медицинског испитивача у Мериленд, где се користе за обуку истражитеља.

Њен рад био је инспирација бројним књигама, уметничким изложбама и телевизијским серијама. Диораме су изложене у Ренвик галерија при Смитсонијан музеју 2017. године, уз велико интересовање јавности.

О њој је написана биографија 18 Tiny Deaths (2020) коју је написао Брус Голдфарб, некадашњи кустос њених диорама.

Смрт Френсис Глеснер Ли преминула је 27. јануара 1962. године, оставивши иза себе значајно наслеђе у области форензике, као и доказ да се упорношћу, образовањем и визијом могу померити границе друштвене и научне норме, чак и у времену које није било наклоњено женама у науци.

Референце

Спољашње везе Профил у Националној медицинској библиотеци САД Чланак у „Њујорк тајмсу” (енг.) Страница Смитсонијан музеја о диорама

Категорија:Рођени 1878. Категорија:Умрли 1962. Категорија:Амерички научници Категорија:Амерички криминолози Категорија:Жене у науци