мини|330x330п|Мобилно новинарство Мобилно новинарство (енгл. mobile journalism, MoJo) је приступ новинарском извјештавању у коме се као главни уређај за снимање, обраду и објављивање садржаја користе паметни телефони. Понекад се у те сврхе користи и таблет технологија. Хандсфри камера, микрофон и повезаност са интернетом омогућавају новинарима да уређују фотографије, видео-снимке и аудио-материјале директно на телефону и да их одмах постављају у медијске системе или на друштвене мреже. Данашњи паметни телефони, захваљујући висококвалитетним камерама и бројним апликацијама, постају универзална платформа за мултимедијално приповиједање како професионалних новинара, тако и обичних грађана По успјешном прогнозирању Европског центра за новинарство, 2014. године је употреба мобилних телефона за приступ интернету порастао за 39%, док данас, сваки трећи корисник интернета приступа интернету путем мобилних телефона.
Развој мобилног новинарства почиње око 2003. године, у периоду када су мобилни телефони добили могућност повезивања на интернет. То је омогућило корисницима интернета да се активно укључе у улогу грађана-репортера. У почетним фазама кориштења мобилних телефона у те сврхе, људи су могли снимати видео записе или фотографисати значајне моменте догађаја које су покривали. Са технолошким напретком, нарочито увођењем Кверти тастатура и екрана осјетљивих на додир, мобилни уређаји су еволуирали у напредне, компактне и вишенамјенске алате погодне за различите облике извјештавања. Конкретан, први догађај употребе мобилних телефона био је током Заливског рата. Први снимци са лица мјеста били су направљени помоћу мобилног телефона, и иако су били лошијег квалитета у сваком смислу, све велике медијске куће су га користиле у свом извјештавању. Медијска кућа Ал Џазира Инглиш, 2012. године први пут је објавила ТВ документарац о Сирији, снимљен уз помоћ мобилних телефона
Стручњаци оцјењују да је паметни телефон постао „продужетак себе” и „витални алат” који дубоко мијења начин на који приступамо информацијама и на који се вијести генеришу и дистрибуирају широм свијета
Грађанско новинарство и активни грађани мини|282x282п|Грађанско новинарство Паметни телефони су у великој мјери демократизовали извјештавање – омогућили су да обични грађани постану актери у прикупљању вијести. Грађанско новинарство (или учествујуће новинарство) описује феномен када пројектовани активни грађани снимају и дијеле догађаје које запазе. Неки аутори стога ову појаву и називају новом агендом у комуницирању. Захваљујући мобилним камерама и друштвеним мрежама, први свједоци често покривају вијести прије професионалаца и шаљу снимке у стварном времену. Током „Арапског прољећа“ (2010–2012), на примјер, цензура режима надвишена је захваљујући видео-снимцима протеста са мобилних уређаја – „смартфони са камерама постали су оружје грађана у информационом рату“ јер су скоро сви могли да свједоче догађајима и да их дијеле
Грађанско новинарство је у глобалном порасту од 2010. године и Дојзе је за опис ове појаве користио термин јавно новинарство сматрајући да је оно "снажан интерактиван однос с публиком и битан грађевински елемент за било коју локацију вијести". У првом медијском добу интеракција се углавном појављивала у форми одговора и разговора новинара с активним члановима публике. Она је имала сведену форму на кратке интервенције унутар медијског програма или садржаја. У другом медијском добу, интеракција је разноврснија и представља отворен концепт у медијској комуникацији. Грађани су добили опцију учешћа у реализацији медијског програма, а то је посебно било значајно у кризним периодима када је ангажованост новинара недовољна.
И професионални медији су препознали вриједност тог приступа: бројни редакцијски тимови сада отворено примају и провјеравају прилоге публике. На примјер, британска телевизија Би-Би-Си формирала је централни сервис (User Generated Content Hub) који прегледа и верификује хиљаде фотографија, видео записа и осталих података које пошаљу гледаоци, а затим корисне прилоге интегрише у своје извјештаје Број аматерских прилога и аматерских клипова на интернету је све већи. Тако мобилни уређаји стимулишу нове облике активизма и слободног изражавања – од извјештавања о локалним догађајима до документовања кршења људских права – чинећи грађане значајним партнерима професионалних медија.
Блогови у онлајн новинарству мини|262x262п|Блог Блогови (лични или тематски дневници на интернету) постали су раширен облик интернет-преноса информација и мишљења. Пojам блог настао је 1997. године, а сам феномен блоговања потекао је из круга технолошки оријентисаних појединаца крајем 1990-их. Захваљујући једноставности употребе, блогови су убрзо стекли широку популарност. Њихова улога у медијском простору посебно је дошла до изражаја након два кључна политичка догађаја – терористичких напада 11. септембра 2001. године и почетка америчке инвазије на Ирак. У потрази за алтернативним изворима информација и личним свједочењима, бројни корисници интернета окренули су се блоговима као средствима за извјештавање, коментарисање и размјену мишљења о овим догађајима. Истраживања описују блогове као „учесничко новинарство“ које води особа (или група) која личним текстом, фотографијама и линковима доприноси информисању.
Блоговање је достигло врхунац популарности између 2004. и 2005. године, када га је у значајној мјери прихватила млада популација. Феномен је привукао пажњу истраживача и аналитичара, посебно у контексту процеса индивидуализације. Индивидуализација се описује као друштвена појава у којој традиционалне везе, укоријењене у историји, простору и обичајима, губе на значају. Појединци постају све слободнији у обликовању сопствених биографија и друштвених односа, независно од локалне заједнице или културних насљеђа.
У таквом контексту, лични идентитет се све више посматра као рефлексиван пројекат – процес који захтијева сталан рад, преиспитивање и прилагођавање. Блогови су, управо због тога, постали важан простор за самопредстављање и комуникацију. Нарочито је истакнута улога самооткривања као средства за изградњу повјерења и успостављање аутентичних односа са другима. Интернет, као глобално и доступно комуникацијско окружење, показао се као изузетно погодно средство за овакве облике друштвене интеракције. мини|230x230п|Вордпрес Платформе као што су WordPress или Blogger од почетка 21. вијека омогућавају појединцима да објављују текстове и фотографије без посредовања традиционалних редакција. Данас се блогови често воде и преко мобилних апликација, а пракса микро-блоговања (на примјер Твитер) омогућава тренутно дијељење кратких извјештаја и коментара. Многи новинари такође воде своје блогове или каналишу вијести преко друштвених мрежа, што доприноси разноликости извора информација у онлајн медијима. Иако блогови нису увијек ригорозно уређени, они су допринијели појави грађанских аудио-дневника и видео-блога (влогова) који доносе нове перспективе и приче које понекад не долазе у традиционалне медије.
Врсте блоговања: влоговање, подкастинг, линклогс, микроблогинг, и сл.
Дрон новинарство Дронови (беспилотне летјелице) су данас важан алат у мобилном новинарству за снимање из ваздуха и прикупљање података. Они могу да допру до неприступачних или опасних локација (катастрофе, шумски пожари, поплаве итд.) без ризика за људе, пружајући тако широк поглед и нове угаоне приказе који би били недоступни са земље. Технолози указују да се дронови „могу користити за прикупљање слика, видео-записа и података за извјештавање“, нудећи прилику за нове форме причања. Савремени дронови попут DJI Phantom имају камере велике резолуције и повезују се са мобилним апликацијама које емитују снимак уживо на паметни телефон или таблет. мини|284x284п|Дрон DJI Phantom На примјер, Phantom 4 има контролер са уграђеним екраном (DJI Go App) који показује шта камера дрона снима, а чак и старије верзије могу да шаљу 4K видео стрим директно на мобилни уређај преко Wi-Fi везе. На овај начин, новинари у реалном времену виде пренос и могу да тумаче догађаје док дрон лети. Ипак, употреба дронова у медијима захтијева пошовање закона о ваздушном саобраћају и етичких стандарда (приватност, безбједност на земљи), али је сигурно револуционисала могућности визуелног извјештавања.
Поред ране и класичне примјене у метеорологији, пољопривреди и у војне сврхе, дрон се користи и за доставу хране, испоруку лијекова и поште до технологије за таксирање (у Дубаију је направљено прво електронско, летеће возило које има све перформансе дрон технологије) у најбогатијим државама свијета. Користи се и у грађевинарству за снимање терена, геодезији, археологији, а Амазон планира употребу дрона и за доставу својих производа.
Медијске куће су у последњих неколико година све више почеле да тестирају популарне дронове у сврхе извјештавања, а једна од првих која је званично увела дронове у свој рад био је CNN крајем 2016. године. Ипак, значајнији институционални корак у развоју дрон новинарства направљен је 2011. године оснивањем Drone Journalism Lab-а при Универзитету Небраска-Линколн. Овај лабораторијски центар, уз финансијску подршку фондације Knight, израдио је и објавио приручник са смјерницама за професионално кориштење дронова у новинарству. У том приручнику, осим техничких упутстава за безбједно управљање летјелицом, дефинисане су и етичке смјернице и новинарски стандарди који важе и у ваздуху, као и на тлу. Аутори приручника посебно истичу да новинари не би смјели чинити у ваздуху оно што не би било прихватљиво ни на земљи — као што је ометање других новинара у раду, учешће у догађајима који се прате или нарушавање приватности грађана. Наглашава се обавеза поштовања достојанства и приватности актера догађаја, уз посебан фокус на разликовање јавних личности и појединаца који нису навикли на медијску пажњу. Приручник је отвореног кода и доступан за даље уређивање и надоградњу, имајући у виду да је област дрон новинарства и даље у настајању и технолошком развоју. Његов циљ је да пружи практичну подршку новинарима који желе да користе беспилотне летјелице на етички и одговоран начин, посебно у ситуацијама снимања природних катастрофа, протеста или других догађаја од јавног интереса. мини|282x282п|Знак "забрањено кориштење дрона" С обзиром на то да се непрекидно шири употреба (злоупотреба) дрон технологије, свјетска регулатива је све уређенија те правила постају све јаснија. Развој дрон новинарства коче изазови: висок улазни трошак и стална технолошка обнова уређаја, сложени регулаторни захтјеви и потреба за обученим оператерима. Поред тога, етички ограничавајући фактори (закони о приватности) накратко су забрањивали лет дронова у густо насељеним подручјима. Цивилна употреба дрона у Европској Унији посебно се уређује од 2015. године када је Комитет ЕУ начинио извјештај о уређењу ове области. Упркос томе, новинске организације широм свијета експериментишу са дроновима – од снимања изборних процеса до утабавања екстремних временских прилика. Дронове често контролишу сами новинари помоћу апликација на паметном телефону, чиме се у потпуности интегришу са мобилним новинарским процесом.
Дата-новинарство Дата-новинарство (data journalism) или новинарство података је пракса приповиједања прича заснованих на великој количини података, коју су омогућили дигитална технологија и интернет. „Computer-assisted reporting“ (CAR) - тако су назване ове нове методе анализа. Касније су се додатно појавили и називи „data driven journalism“ и „data journalism“.