Алпинистички одсек Београда (АОБ) је алпинистички клуб из Београда. Основан 1950. године, представља најстарији и један од најактивнијих алпинистичких клубова у Србији. Као матична организација за развој алпинизма у Београду, одсек је деценијама централно место за окупљање, обуку и усавршавање генерација алпиниста. Одсек је део Планинарског савеза Београда и Планинарског савеза Србије.
Историјат Алпинистички одсек је основан 1950. године у оквиру тадашњег Планинарског друштва „Београд”. За првог начелника изабран је др Растко Стојановић, ентузијаста и визионар који је водио одсек све до своје трагичне смрти у саобраћајној несрећи 1972. године. У његову част, одсек данас носи званичан назив Алпинистички одсек „Др Растко Стојановић“ Београд.
Од свог оснивања, АОБ је имао кључну улогу у развоју и популаризацији алпинизма у Србији и бившој Југославији. Чланови одсека су били носиоци активности и учесници у бројним пионирским успонима и првенственим смеровима на планинама широм Балкана. Кроз своју више од 70 година дугу историју, одсек је постао синоним за врхунску алпинистичку обуку, захтевне успоне и организацију експедиција.
Хронолошки преглед (1951—1979) Историјат одсека обележен је континуираном активношћу, од локалних вежбалишта до највиших светских врхова.
Педесете: Године оснивања и пионирски подухвати Прва деценија рада била је обележена интензивним истраживањем и првим успонима на планинама широм Југославије. Већ 1951. године, чланови организују редовне вежбе на београдским вежбалиштима у Кошутњаку и Раковици. Исте године, на првом алпинистичком течају на Сувој планини, Звонимир Блазина, Добривоје Гаћеша и Иван Стојановић пењу прве смерове у стенама Трема и Рженца. Убрзо следе и први зимски успони у Проклетијама (Хајла, Крш Цврље). Лети се отвара ново пењалиште у Горњачкој клисури, где настају класични смерови у стени Малог Вукана, који ће деценијама служити за обуку нових генерација.
Године 1952. фокус се пребацује на Дурмитор, где група предвођена Живојином Градишаром и Иваном Стојановићем изводи други зимски успон на Боботов кук. Проклетијска Бјелуха постаје важна зимска база за бројне течајеве. Наредне, 1953. године, развија се и Алпинистички одсек студената (АОС), који отвара прву смер у кабларској стени – Студентску смер. Истовремено се отвара и пењалиште у Сићевачкој клисури. У Јулијским Алпима, чланови АОБ-а (Милан Матић, Звонимир Блазина) праве искорак пењући смерове петог степена тежине, попут Централне смере у Шпику.
Средином деценије, 1955. године, тежиште активности се преноси на Алпе. Растко Стојановић организује зимске течајеве у Крници, а Звонимир Блазина постиже један од највећих успеха тог доба – успон преко смера Комичи-Димаи у северној стени Чима Гранде у Доломитима. Године 1956. чланови АОБ-а, заједно са загребачким алпинистима, изводе прве значајне успоне у стенама Комова, а Звонимир Блазина и Војислав Попадић постају први Београђани који су попели Матерхорн.
Кључни догађај деценије збио се 1957. године, када почиње "ера Каранфила". Група алпиниста (Живојин Градишар, Бранко Котлајић, Бранислав Митрашиновић) систематски истражује и пење прве, изузетно тешке смерове у до тада нетакнутом масиву Каранфила у Проклетијама, попут Котловске смера и смера Раз престола. Ови подухвати остају забележени као једно од најважнијих поглавља у историји српског алпинизма. Деценија се завршава првим послератним српским успоном на Монблан (Иван Стојановић, 1959. године) и трагичном погибијом Бранислава Митрашиновића 1958. године.
Шездесете: Златно доба и освајање Алпа и Кавказа Ова деценија представља период зрелости прве генерације и остваривање највиших алпинистичких домета тог времена. Године 1960. београдске навезе померају границе, пењући најтеже смерове шестог степена у Јулијским Алпима, попут Чоповог стебера у Триглаву (Милан Матић, Бранко Стефанац) и Асенбренерове у Травнику.
Настављају се истраживања и успони у Проклетијама, где се у Каранфилима пењу нове, изузетно тешке смерови попут смера Грапа копља (Милан Матић, 1965). Кулминација успеха на међународној сцени долази 1964. године, када Живојин Градишар и Звонимир Блазина учествују у југословенској експедицији на Кавказ. Тамо остварују врхунски резултат – пречење северног и јужног врха Ушбе, једног од најтежих и најпрестижнијих врхова Кавказа. Исте године, друге навезе из АОБ-а пењу се на највише врхове у групи Монте Роза и Монблан.
Током ове деценије изводе се и захтевна зимска гребенска пречења у Јулијским Алпима, попут пречења Мартуљкове скупине (Блазина, Меанџија, Мочилник, 1966). Деценија је, нажалост, обележена и трагедијом на Бјелашници 1962. године, где је у снежном невремену живот изгубио и члан АОБ-а Зоран Иванишин.
Седамдесете: Смена генерација и нови изазови Почетак седамдесетих обележила је трагична погибија др Растка Стојановића 1972. године, што је био огроман губитак за цео клуб. У његову част, АОБ званично добија име Алпинистички одсек „Др Растко Стојановић“. Исте године, нова генерација алпиниста наставља са успесима – Жарко Гостовић са сплитским партнером Антом Бедаловим пење прву смер на врх Копље у Каранфилима, екстремне тежине.
Током ове деценије, фокус се помера ка удаљенијим дестинацијама. Године 1974. организује се експедиција у САД, где чланови АОБ-а пењу највиши врх САД (изузимајући Аљаску), Маунт Витни у Калифорнији. Исте године, Жарко Гостовић учествује у још једној експедицији на Кавказ. У Алпима се наставља са успонима, а Влада Миладиновић 1976. године пење Југов стебер у северној триглавској стени.
Крајем деценије, 1978. године, завршена је изградња Растковог бивака у Великој Калици на Дурмитору, који је подигнут добровољним радом чланова АОБ-а и пријатеља из других клубова, као трајно сећање на оснивача одсека. Активности се настављају како у домаћим планинама, тако и у Алпима, чиме се успешно премошћује смена генерација и поставља темељ за будуће успехе.
Новија историја (после 2000. године)
Историјски успон на северној стени Ајгера (2025) Дана 8. априла 2025. године, чланови националног тима Србије, међу којима су били и чланови АОБ-а Никола Ђурић, Душан Старинац, Игор Милошев и Милош Милановић, заједно са селектором Предрагом Загорцем исписали су историју српског алпинизма. Две српске навезе истовремено су попеле северну стену Ајгера (3.967 m) у Швајцарској, и то преко чувене Хекмајер руте (Heckmair route). Овај успон представља један од највећих успеха српског алпинизма, с обзиром на то да северна стена Ајгера, уз Матерхорн и Гранд Жорас, чини "трилогију" или "три велика проблема Алпа" – три најзахтевније северне стене у Алпима. Успон је трајао три дана, у изузетно тешким зимским условима.
Успон на Денали (2025) У мају 2025. године, члан АОБ-а Игор Милошев је, заједно са Марком Николићем (АО Авала), успешно извео успон на Денали (6.194 m) на Аљасци. Овај врх, највиши у Северној Америци, познат је по екстремно ниским температурама и суровим условима. Успон је реализован у експедицијском стилу, без помоћи водича, што представља значајан успех за српски алпинизам.
Улога у српском алпинизму Алпинизам у Србији је организован под окриљем Планинарског савеза Србије (ПСС), кроз Комисију за алпинизам (КА). Ова комисија је одговорна за дефинисање стандарда, организацију обука, вођење евиденције о успонима и звањима, као и за развој ове дисциплине на националном нивоу.
АОБ, као један од најутицајнијих одсека, активно учествује у раду Комисије и даје значајан допринос њеном функционисању. Инструктори и искусни чланови одсека често су укључени у креирање правилника о обуци, организацију републичких акција и алпинистичких табора. Систем обуке који је развијен у АОБ-у послужио је као темељ за национални програм обуке, што говори о угледу који одсек ужива у алпинистичкој заједници.
Обука и систем напредовања Једна од најважнијих делатности одсека јесте квалитетна и систематична обука будућих алпиниста. Процес постајања чланом одсека је структурисан и захтева посвећеност. Потенцијални чланови прво морају да се учлане у неко планинарско друштво, а затим да успешно заврше летњи и зимски почетни алпинистички течај у организацији АОБ-а.
Летњи алпинистички течај Летњи течај је први корак у алпинистичкој обуци и фокусиран је на савладавање техника пењања у сувој стени. Обука траје око месец дана и састоји се из два дела: Теоријски део: Предавања се одржавају у просторијама одсека у Београду. Полазници уче о историји алпинизма, планинарској и алпинистичкој опреми, чворологији, тактици пењања, оријентацији, метеорологији и првој помоћи. Практични део: Вежбе се организују на природним стенама у околини Београда (нпр. Кошутњак) и на вештачкој стени. Завршни део и испит се спроводе на некој од планина у Србији или региону (Дурмитор, Романија), где полазници, под надзором инструктора, пењу своје прве алпинистичке смерове.
Зимски алпинистички течај Зимски течај представља напреднији ниво обуке и припрема полазнике за кретање и пењање у зимским условима. Обука обухвата технике кретања по снегу и леду, употребу цепина и дереза, као и технике осигуравања у зимским условима. Посебна пажња посвећује се превенцији и препознавању опасности од лавина, као и изради бивака (склоништа у снегу). Практични део се најчешће одржава на планинама које пружају адекватне зимске услове.
Систем звања Напредовање у алпинизму је формализовано кроз систем звања који дефинише и верификује ПСС. Напредак зависи од броја и тежине испењаних смерова, као и од додатног усавршавања. Звања у алпинизму су: Млађи алпинистички приправник (стиче се након успешно завршеног почетног течаја) Старији алпинистички приправник (стиче се након одређеног броја испењаних смерова различите тежине) Алпиниста (високо звање које захтева велико искуство, укључујући зимске и првенствене успоне) Алпинистички инструктор (највише звање, које оспособљава за вођење обука)
Чланство и структура АОБ окупља око 40 активних чланова различитих генерација. Према званичном списку Планинарског савеза Србије за 2022. годину, одсек има значајан број чланова са овереним звањима, што сведочи о континуираном раду на обуци и напредовању. Међу њима су носиоци свих звања, од млађих приправника до искусних алпиниста и инструктора.
Неки од активних чланова са верификованим звањима (према списку из 2022. и новијим успесима) укључују: Алпинистички инструктори: Предраг Загорац, Стеван Обрадовић Алпинисти: Никола Ђурић, Душан Старинац, Игор Милошев Старији алпинистички приправници: Срђан Боснић, Ивана Рогић, Александар Пешић, Душан Лазаревић, Милош Буха, Душан Стојчевић Млађи алпинистички приправници: Велики број чланова који су прошли почетне обуке, попут Дарка Даљевића, Драгана Ђокића, Драгана Медић, Ива Дебелића, Биљане Шкорић, Богдана Павковића, Бориса Станојевића, Немање Чизмића и других.
Клуб функционише на волонтерској основи, где искуснији чланови својим радом и знањем доприносе развоју клуба и млађих генерација. Одсек поседује магацин са основном алпинистичком опремом која је на располагању полазницима течајева и члановима за прве успоне.
Референце
Спољашње везе Званични веб-сајт Алпинистичког одсека Београд Планинарски савез Србије
Категорија:Планинарска друштва у Србији Категорија:Спорт у Београду Категорија:Алпинизам у Србији Категорија:Спортске организације основане 1950.