Јулије Цезар () је амерички историјско-драмски филм из 1953. године, режисера и сценаристе Џозефа Л. Манкевица, заснован на истоименој драми Вилијама Шекспира. Главне улоге у филму тумаче Марлон Брандо, Џејмс Мејсон, Џон Гилгуд, Луис Калхерн, Едмонд О’Брајен, Грир Гарсон и Дебора Кер, а радња прати заверенике, предвођене Касијем и Брутом, који планирају да убију римског диктатора Јулија Цезара.

Филм је премијерно приказан 3. јуна 1953. у Њујорку и добио је позитивне рецензије критичара. Био је номинован за пет Оскара, укључујући оног за најбољи филм, а победу је однео у категорији за најбољу црно-белу сценографију. Марлон Брандо је освојио награду БАФТА за најбољег страног глумца, а Џон Гилгуд исту награду у категорији за најбољег британског глумца.

Радња Два трибуна, Флавије и Марул, затичу грађане како прослављају тријумфални повратак Јулија Цезара у Рим. Један пророк упозорава Цезара: „Чувај се мартовских ида”, што овај игнорише. У међувремену, Касије покушава да убеди Брута да се придружи завери за убиство Цезара. Иако је Брут наклоњен Цезару и оклева да га убије, слаже се да Цезар можда злоупотребљава своју моћ. Потом од Каске чују да је Марко Антоније понудио Цезару римску круну три пута. Каска им говори да је Цезар сваки пут одбио круну са све мањим опирањем, надајући се да ће присутни инсистирати да је прихвати. Он описује како је маса аплаудирала Цезару што је одбио круну, и како га је то узнемирило.

Уочи мартовских ида, завереници се састају и откривају да су фалсификовали писма подршке од римског народа како би намамили Брута да им се придружи. Брут чита писма и, након дугог размишљања, одлучује да се придружи завери, мислећи да Цезара треба убити да би се спречило да уради нешто против народа Рима ако би био крунисан.

Након што игнорише пророка и предосећаје своје жене Калпурније, Цезар одлази у Сенат. Завереници му прилазе са лажном молбом у име брата Метела Цимбра, који је био протеран. Када Цезар предвидиво одбије молбу, Каска и остали га изненада избоду; Брут је последњи. Тада Цезар изговара: „И ти, Бруте?”, а затим: „Онда падни, Цезаре!”

Завереници покушавају да покажу да су убили Цезара за добробит Рима, како би спречили тиранију. То доказују тиме што не покушавају да побегну. Брут држи говор у коме брани своје поступке и, за тренутак, маса је на његовој страни. Међутим, Антоније држи суптилан и красноречив говор над Цезаровим телом. Он вешто окреће јавност против убица, манипулишући емоцијама народа, за разлику од Брутовог рационалног тона. Антоније подсећа народ на све добро што је Цезар учинио за Рим, на његову самилост према сиромашнима и на то да је одбио краљевску круну, доводећи у питање Брутову тврдњу о Цезаровој амбицији; показује крваво Цезарево тело да би изазвао сажаљење; и чита Цезарев тестамент, у коме је сваком римском грађанину оставио 75 драхми. Антоније, иако тврди да не жели да подстиче насиље, буди масу да протера заверенике. Народ носи Цезарево тело на Форум, пали његову погребну ломачу и са пламеном бакље креће да запали куће завереника.

Брут потом напада Касија јер је, наводно, упрљао племенити чин тираноубиства прихватањем мита. Касније се мире, посебно након што Брут открије да се његова вољена жена убила под теретом његове одсутности. Припремају се за грађански рат против Антонија, Цезаровог усвојеног сина Октавија и Лепида, који су формирали тријумвират. Те ноћи, Цезарев дух се јавља Бруту са упозорењем о поразу.

У бици код Филипа, Касије и Брут, знајући да ће вероватно обојица умрети, размењују последње осмехе. Током битке, Касије наређује свом слуги да га убије пошто чује да је заробљен његов најбољи пријатељ Титиније. Када Титиније, који није био заробљен, види Касијево тело, убија се. Брут добија прву фазу битке, али победа није коначна. Са тешким срцем, Брут се бори поново сутрадан. Моли своје пријатеље да га убију, али они одбијају. На крају губи и извршава самоубиство тако што падне на свој мач који му држи верни војник.

Улоге

| Марлон Брандо || Марко Антоније |- | Џејмс Мејсон || Брут |- | Џон Гилгуд || Касије |- | Луис Калхерн || Јулије Цезар |- | Едмонд О’Брајен || Каска |- | Грир Гарсон || Калпурнија |- | Дебора Кер || Порција |- | Џорџ Макреди || Марул |- | Мајкл Пејт || Флавије |- | Ричард Хејл || пророк |- | Алан Напијер || Цицерон |- | Џон Хојт || Деције Брут |- | Том Пауерс || Метел Цимбр |- | Вилијам Котрел || Цина |- | Џек Рејн || Требоније |- | Ијан Вулф || Лигарије |- | Морган Фарли || Артемидор |- | Бил Фипс || Антонијев слуга |- | Даглас Вотсон || Октавије Цезар |- | Даглас Дамбрил || Лепид |- | Рис Вилијамс || Луцилије |- | Мајкл Ансара || Пиндар |- | Дејтон Ламис || Месала |- | Едмунд Пердом || Стратон

Референце

Спољашње везе

Категорија:Филмови 1953. Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Амерички драмски филмови Категорија:Амерички црно-бели филмови Категорија:Историјски филмови Категорија:Филмови Џозефa Л. Манкевица Категорија:Филмови за које је музику компоновао Миклош Рожа Категорија:Филмови чији је сценограф освојио Оскара за најбољу сценографију Категорија:Филмови студија Metro-Goldwyn-Mayer