Дана 25. октобра 1964. године, разорна поплава реке Саве погодила је Загреб (СР Хрватска, СФР Југославија). Обилне падавине узводно су изазвале набујавање и изливање река и потока у сливу Саве на многим местима широм Словеније и северних региона Хрватске. Најтежа ситуација је забележена у Загребу. Поплавни таласи Саве су позната опасност у граду (утицали су на развој подручја још од римског доба) а поплава из 1964. године није имала највеће размере. Међутим, то се догодило након неколико деценија велике индустријализације и урбаног раста, што је довело до ширења града на подручја која су најрањивија. Квалитет изградње објеката и одбране од поплава у поплавном подручју био је углавном низак. Регулација Саве и њених притока узводно од Загреба одсекла је многе природне ретензионе базене, као што су поља и пашњаци, што је довело до нагомилавања воде испред града. Земљиште је већ било засићено прилично великом количином падавина средином месеца. Други талас обилних падавина, током 22. и 25. октобра узводно у Словенији, изазвао је рекордно висок водостај Саве. На мерној станици реке Саве у Загребу, водостај је достигао врхунац од 514 cm прелазећи претходну ознаку високог водостаја за више од пола метра. Овај ниво реке је био превисок за градске насипе. Око 60 квадратних километара града је било поплављено, укључујући већину насеља на западној страни поплавне равнице.

Најтеже погођена подручја била су предграђа Трње и Трешњевка. Мрежа магистралних путева подигнутих на малим насипима није успела да задржи воду. У неким подручјима су једноспратне куће биле у потпуности потопљене. Почетак поплаве је био брз, упозорења су касно стигла, а интензитет и висина поплаве нису благовремено саопштени становницима. Многи нису успели да сачувају своје ствари и завршили су заробљени на таванима и крововима кућа. Највећи поплавни талас је трајао од 25. до 28. октобра како је вода напредовала кроз град од запада ка истоку, углавном на густо насељеној левој (северној) обали. Насеља на десној обали су углавном доживела поплаве само у виду подземних вода. Железнички насип и насипи од врећа са песком успешно су заштитили северни и источни део поплавне равнице, а Доњи град и већи део Пешченице су поштеђени. Укупно је 17 особа погинуло у поплави. Поплављени су стамбени простори у којима је претходно живело 183.000 људи; 40.000 њих је изгубило своје домове. Штета је процењена на 16 милијарди југословенских динара, односно, преко 100 милиона америчких долара.

Поплаву је пратила урбана обнова, која је променила градски изглед Загреба. У наредне четири године изграђено је око 26.000 нових станова и кућа. Изазов становања довео је до стварања неколико нових насеља. Постојећа насеља у којима је велики део стамбених објеката пропао због штете од воде обновљена су, често као стамбени комплекси високих зграда. Неколико фабрика је премештено источно од централног дела града склоног поплавама. Катастрофа је такође подстакла прераду одбрамбених система од поплава на Сави. Насипи у Загребу су реконструисани, подигнути и продужени, а река је каналисана кроз читаво подручје града. Обилазни канали су изграђени око неколико градова у сливу Саве, укључујући канал Сава–Одра–Сава који заобилази Загреб. Као резултат тога, иако је било неколико разорних поплава у долини Саве од 1964. године, њихови ефекти у Загребу су били ограничени на поплаве подземних вода у неколико улица. Међутим, сматра се да су промене у речном кориту донекле смањиле ефикасност одбране на почетку 21. века.

Позадина

Географија и хидрологија Смештен у северозападној Хрватској близу границе са Словенијом, географију Загреба у великој мери дефинишу две карактеристике: планина Медведница, у чијем подножју се налазе историјско језгро града и северна предграђа, и поплавна равница реке Саве на југу, у којој се налази већи део града, укључујући и центар града после 19. века, Доњи град. Сава извире у Словенији и то је највећа притока Дунава по брзини протока. Водостај обично достиже врхунац са пролећним топљењем снега и јесењим кишама, док се минимум јавља лети и зими. Јесењи врхунац је израженији у горњем току Саве.Због ниске пропустљивости брдовитог и планинског терена Словеније и северозападне Хрватске, река показује велику сезонску варијабилност протока, што драстично утиче на ризик од поплава. Пре него што је регулација реке почела на почетку 20. века, ток Саве у Загребу је описиван као „бујични“.

Просечан годишњи проток на мерној станици Загреб је око 300m³ у секунди док се протоци преко 1000m³ у секунди јављају на годишњем нивоу. Просечна годишња количина падавина у горњем току Саве у Словенији износи 1570 милиметара доприносећи водостају током целог њеног тока. Обилне падавине у било ком месецу могу повећати ниво воде у Сави и њеним притокама до нивоа поплаве у року од само неколико дана. Положај града на прелазу из брдовитог у равничарски терен повећава ризик од поплава.

Бројни бујични потоци на Медведници представљају додатни ризик од поплава. Поток Медвешчак је изазвао најсмртоноснију природну катастрофу у граду 1651. године, када је бујична поплава однела куће у Ткалчићевој улици, усмртивши 52 особе. Најскорији значајан догађај бујичних поплава догодио се 2020. године. Поплаве Саве у Загребу забележене су још од античких времена. Развој Андаутоније, римског града на ободу данашњег града, био је под утицајем разорне поплаве почетком 2. века нове ере. Прве поплаве забележене у савременим записима датирају из 14. века. Прва забележена поплава догодила се 1469. године. Градови близанци Каптол и Градец, који се налазе на доњем крају подножја Медведнице и чине језгро данашњег Загреба заједно са суседним Доњим градом, контролисали су земљиште у поплавној равници на обе обале реке још у 13. веку. Ово подручје натопљено водом садржало је неколико малих села и углавном се користило за лов, садњу воћњака и сечу дрвета са врба као грађевинског материјала. Град се споро ширио јер је чак и подручје Доњег града, које се налази на северној ивици равнице, било склоно поплавама све док није вештачки подигнуто почетком 20. века. У 19. веку, поплаве су понекад досезале подножје брда, уништавајући куће у улици Илица. Тек уједињењем Каптола и Градеца 1850. године (што је омогућило финансирање пројеката одбране од поплава), и изградњом железничког насипа 1892. године који је употребљаван и као брана од поплава, градско подручје Загреба почело је да се приближава реци.

Ширење предграђа у поплавну равницу Процес индустријализације је са собом донео фабрике, чији се број знатно повећао после 1900. године. Налазиле су се близу железничке пруге, која дели равницу између Медведнице и Саве на два дела. Земљиште јужно од железнице било је углавном у власништву Католичке цркве све до аграрне реформе 1918. године, која га је учинила доступним за развој, а насељавали су га у великом броју фабрички радници, који су мигрирали у град из села, градећи куће и колибе на малим парцелама у брзо растућим предграђима Трешњевка, Трње и Пешченица. Већина стамбених објеката је изграђена без употребних дозвола јер недовољно запослени фабрички радници нису могли да приуште таксе. Нелегално изграђене зграде нису имале право на осигурање од поплава, што је била честа појава у новим предграђима. Велике поплаве су се догодиле 1876. године, два пута 1895. године, 1923., 1925., 1926. и 1933. године, али мање су се дешавале готово сваке године.

У 1900. години, само 4.000 од 57.000 становника Загреба живело је у Трњу и Трешњевци, док Пешченица још није била укључена у град. До пописа из 1931. године, само становништво Трешњевке порасло је на 21.350 становника, што је повећало потребу и вредност регулације реке.Радови на одбрани од поплава били су спорадични и лошег квалитета због недостатка средстава. Насип који штити Трње делимично је изграђен између 1924. и 1925. године, али га је однела поплава у новембру 1925. године. До 1929. године централни део предграђа био је заштићен насипом, који је тридесетих година проширен од реке до Радничке цесте у Пешченици на истоку, и дуж потока Чрномерец до северне границе Трешњевке на западу. Ови одбрамбени објекти нису били довољни да заштите град од поплаве 1933. године, када је Сава имала висину од 455cm, узрокујући поплаве које су трајале седам недеља. Насипи су поправљани и донекле побољшани током наредних неколико година, које су ипак биле обележене узастопним поплавама. Даљи радови су изведени 1945. и 1960/1961 године у оквиру омладинских радних акција које је организовала комунистичка влада. Проширени су насипи и побољшана одбрана од поплава на Трешњевци, Трњу и Пешченици. Међутим, насипи су и даље били ниски и лошег квалитета градње, те су штитили само централни део града, остављајући бокове изложеним.

Након Другог светског рата, три предграђа су била одговорна за убрзани пораст становништва. До 1961. године, Загреб је бројао 430.802 становника; становништво Трешњевке је премашило Ријеку, трећи најнасељенији град у Хрватској. Након затишја у изградњи по окончању рата крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. века створена су нова насеља стамбених зграда. Јужни окрузи су постали дом нових зграда факултета Универзитета у Загребу и индустријских комплекса попут фабрике Раде Кончар у Трешњевки и индустријске зоне Житњак у Пешченици, док је уведено даљинско грејање са новим термоелектранама и топланама. Међутим, животни стандард је остао низак; само 10 процената улица Трешњевке било је асфалтирано 1960. године. За време градоначелника Већеслава Хољевца град се почео ширити на десну обалу Саве, формирајући Нови Загреб. Савски Гај, први планирани кварт у Новом Загребу, изграђен је 1957. године. Загребачки сајам је такође премештен из центра града на своју данашњу локацију, на Кајзерици у Новом Загребу, близу Савског моста.

Поплаве Крајем октобра 1964. године, горњи ток Саве у Словенији су погодиле интензивне падавине. У Љубљани је забележено 113 mm кише између 22. и 25. октобра; Извор Саве Бохињке је забележио 101.3 mm и Ново Место је добило 90 mm падавина. Иако је укупна количина падавина била неколико пута мања него у поплави 1933. године, нивои река су доживели нагли пораст водостаја. Током поподневних и вечерњих сати 24. октобра, мерна станица у Радечу код Зиданог Моста (отприлике на пола пута између Љубљане и Загреба) достигла је врхунац који је био 40 cm нижи него максимум из 1933. године, али томе је претходио пораст од скоро 6 метара за свега неколико часова. Овај пораст је вероватно убрзан засићењем слива умереним падавинама претходне недеље, што је изазвало мањи водени талас који је достигао врхунац на 304 cm у Загребу 16. октобра.

25. октобар Поплава је почела у јутарњим сатима 25. октобра. Небрањена равница између Запрешића и Самобора, директно узводно од градског подручја, била је прва која је поплављена у околном подручју Загреба. У 11:45, вода је преплавила десну обалу преко пута Подсуседа, на најзападнијем ободу Загреба. Једно од првих погођених градских насеља био је Рудеш, у западном делу Трешњевке, које је поплављено до 14:00 часова. Каменолом Темпо (у близини данашњег језера Јарун) поплављен је око 15:30, када је вода пробила импровизоване насипе. У наредним сатима поплава је стигла до Јанкомира, Лучког, насеља Врбанов Пут (данас Врбани ) и Кајзерице. Кајзерица се налазила на десној (јужној) обали реке и била је заштићена насипом, али угрожена подземним водама. Даље на истоку, насеља близу реке, као што су Петрушевец (Пешченица) и Дрење (десна обала), такође су била поплављена, пошто су се насипи завршавали код недавно изграђене Загребачке термоелектране.