Модерна архитектура у Србији обухвата архитектонско стваралаштво и правце на територији Србије током 20. века, од његових почетака инспирисаних сецесијом и раним модернистичким идејама, преко развијеног међуратног модернизма, до социјалистичког модернизма и брутализма у периоду након Другог светског рата, закључно са појавом постмодернистичких тенденција око 1980-их година. Овај период карактерише напуштање историцистичких стилова XIX века, прихватање функционализма, употреба нових материјала (бетон, челик, стакло), тежња ка једноставним геометријским формама и стварање архитектуре која одговара потребама савременог друштва.
Уводни утицаји и рана модерна (почетак XX века) мини|275x275п|Хотел Москва у Београду, пример сецесије Крајем XIX и почетком XX века, у српској архитектури се, поред доминантног историцизма и академизма, јављају и први утицаји нових стилова који најављују модерну.
Сецесија као претеча
Сецесија (Ар нуво) у Србији траје релативно кратко, од почетка XX века до Првог светског рата. Карактерише је употреба таласастих линија, флоралних и геометријских орнамената, као и нових материјала попут гвожђа и стакла у декорацији. Значајни архитекти овог периода који су стварали у духу сецесије или су били под њеним утицајем су Бранко Таназевић (нпр. Стара телефонска централа у Београду, Дом Вукове задужбине), Никола Несторовић (нпр. Београдска задруга, заједно са Андром Стевановићем, која има и елементе академизма). Елементи ар декоа јављају се касније, посебно у међуратном периоду (нпр. зграда Трговачке коморе у Новом Саду).
Први продори модернистичких идеја И пре Првог светског рата, поједини архитекти почињу да се ослобађају пренаглашене декорације и теже једноставнијим формама, наговештавајући принципе модерне архитектуре. Ови рани покушаји су често били спорадични и мешали су се са традиционалнијим приступима.
Међуратна модерна архитектура (1918–1941)
мини|Зграда Команде Ратног ваздухопловства у Земуну, арх. Драгиша Брашован Период између два светска рата представља "златно доба" српске модерне архитектуре. Београд, као престоница новостворене Краљевине Југославије, доживљава интензивну изградњу, а млада генерација архитеката, школована у европским центрима, доноси нове идеје. Утицаји Баухауса и Интернационалног стила: Прихватају се принципи функционализма, употреба армираног бетона, челика и стакла, равни кровови, велики прозорски отвори, одсуство орнамената. Нагласак је на чистоти форме и функцији објекта. Значајни архитекти и дела: Никола Добровић: Један од најзначајнијих промотера модерне, пројектовао је низ вила и јавних објеката (нпр. комплекс Генералштаба у Београду, реализован касније, али заснован на његовим међуратним идејама). Драгиша Брашован: Аутор значајних дела у духу модернизма и ар декоа (нпр. Зграда Команде Ратног ваздухопловства у Земуну, Државна штампарија у Београду, Хотел "Авала"). Милан Злоковић: Професор и архитекта, пионир модерне (нпр. Дечја клиника у Београду, Вила Штернић). Бранислав Којић: Залагао се за спој модерних принципа и елемената народне архитектуре. Петар и Бранко Крстић: Аутори значајних јавних и стамбених објеката (нпр. Палата Игуманова, Црква Светог Марка у Београду – која је пример националног стила са модерним елементима). Момир Коруновић: Иако познат по националном стилу са експресионистичким одликама, у неким својим каснијим радовима показује утицаје модерне. Ар деко утицаји: Поред чистих модернистичких форми, у међуратном периоду су присутни и утицаји ар декоа, посебно у декорацији фасада и ентеријера.
Архитектура након Другог светског рата (1945 – око 1980)
мини|220x220п|Стамбени блокови на Новом Београду, пример социјалистичког модернизма После Другог светског рата, у периоду социјалистичке Југославије, архитектура је имала важну улогу у обнови и изградњи земље. Период обнове и социјалистичког реализма (1945 – почетак 1950-их): Непосредно након рата, краткотрајно доминира утицај социјалистичког реализма, али овај стил није оставио дубљег трага у српској архитектури. Социјалистички модернизам (од 1950-их до 1980-их): Након раскида са Информбироом, југословенска, па и српска архитектура се окреће принципима Интернационалног стила и модернизма. Карактерише га масовна изградња стамбених насеља (Нови Београд је највећи пројекат), јавних зграда (управе, школе, болнице, домови културе), индустријских објеката и инфраструктуре. Брутализам (1960-е и 1970-е): Стил који наглашава видљиву конструкцију и употребу "сировог" бетона (béton brut). Значајни примери брутализма налазе се у Београду (нпр. Кула Генекс, неки стамбени блокови на Новом Београду). Значајни архитекти и дела овог периода: Поред већ поменутих који су наставили рад (Никола Добровић), истичу се Михајло Митровић (Западна капија Београда), Иван Антић и Иванка Распоповић (Музеј савремене уметности на Ушћу, Спомен-музеј "21. октобар" у Крагујевцу), Станко Клиска, Угљеша Богуновић, Богдан Богдановић (аутор бројних меморијалних споменика широм Југославије), Милорад Пантовић (хале Београдског сајма).
Карактеристике модерне архитектуре у Србији Модерну архитектуру у Србији, у различитим њеним фазама, одликују: Функционалност и рационалност у пројектовању. Употреба нових материјала и конструкција (армирани бетон, челик, стакло). Тежња ка једноставним геометријским формама и "чистим" волуменима. Одсуство или редукција орнамента. Фокус на решавању социјалних проблема кроз архитектуру (нпр. масовна стамбена изградња). Урбанистичко планирање великих размера (нпр. Нови Београд).
Обнова српско-византијског стила у модерној архитектури
Паралелно са доминацијом модернистичких праваца, у српској архитектури XX века постојала је и тежња ка обнови и реинтерпретацији националног средњовековног градитељског наслеђа, позната као модерни српско-византијски стил или национални стил. Овај правац је био посебно изражен у сакралној архитектури, али и у неким јавним зградама. Најмонументалнији пример је Храм Светог Саве у Београду, чија је изградња започета у међуратном периоду, а настављена и завршена крајем XX и почетком XXI века.
Значај и наслеђе Модерна архитектура у Србији оставила је значајан и разноврстан градитељски фонд који сведочи о друштвеним, културним и технолошким променама током XX века. Многи објекти из овог периода данас представљају важна културна добра и предмете стручних истраживања и заштите. Наслеђе модерне архитектуре у Србији је део ширег европског и светског модернистичког покрета.
Види још Српска архитектура Модерна архитектура (општи појам) Архитектура Београда Списак српских архитеката
Референце
Литература
Спољашње везе Друштво архитеката Београда (ДАБ) Савез архитеката Србије (САС) Републички завод за заштиту споменика културе - Београд (за информације о заштићеној модерној архитектури)
* Категорија:Архитектура у Србији по периодима Категорија:Модерна архитектура по државама Категорија:Историја српске архитектуре Категорија:Уметност у Србији XX века