Декларација четири нације о општој безбедности, позната и као Декларација четири силе, потписана је 30. октобра 1943. године на Московској конференцији од стране велике четворке: САД, Велика Британија, Совјетски Савез и Кина. Ова декларација је формално успоставила оквир сарадње четири велике силе који је касније утицао на међународни поредак у послератном свету. Била је једна од четири декларације потписане на конференцији; остале су биле Декларација о Италији, Декларација о Аустрији и Декларација о немачким злочинима.
мини|центар|400п|Учесници Московске конференције 1943. године у Москви. Историјски контекст
Током Другог светског рата, савезници су препознали неопходност заједничког деловања у циљу осигурања трајног мира након рата. Идеја о стварању опште међународне организације, која би спречила избијање будућих сукоба, постепено је добијала на значају. Четири велике силе — САД, Велика Британија, Совјетски Савез и Кина — сматране су кључним актерима у овом процесу, што је довело до формализације њихове сарадње кроз ову декларацију.
Доношење декларације
На Квебечкој конференцији у августу 1943. године, амерички државни секретар Кордел Хол и британски министар спољних послова Ентони Идн договорили су се да израде декларацију која ће садржати позив за „општу међународну организацију, засновану на принципу суверене једнакости свих нација.“
Декларацију су саставили саветници америчког Стејт департмента, попут Самнера Велса. Хол је представио нацрт председнику Франклину Д. Рузвелту 10. августа 1943. године. Предлог је одбацио идеју о регионалним саветима, коју је заговарао британски премијер Винстон Черчил, у корист стварања опште међународне организације након рата.
У нацрту је изостављено питање евентуалног формирања сталних мировних снага, што је могло бити спорно. Уместо тога, циљ је био да се што пре створи „општа међународна организација.“
Рузвелт је о предлогу разговарао са Черчилом и Идном у Квебеку, нагласивши да декларација „ни на који начин не предрасуђује коначне одлуке о светском поретку“ и да је реч о привременом споразуму. Черчил и Рузвелт су се сложили да декларација буде приоритет на Московској конференцији, али Стаљин је желео да се конференција фокусира на текући рат против Немачке.
Совјети су се противили укључивању Републике Кине као четврте велике силе, званично тврдећи да је конференција планирана као састанак три велике силе (САД, Велика Британија и Совјетски Савез). Рузвелт је сумњао да је прави мотив Стаљина избегавање провоцирања Јапана, са којим је Совјетски Савез имао пакт о неутралности из 1941. године. Черчил је сматрао да Стаљин има сличну резерву према признавању Кине као велике силе.
Садржај и значај декларације
Декларација је садржала опредељење четири велике силе да ће сарађивати у циљу осигурања мира, безбедности и стабилности у послератном свету. Посебно је наглашена важност стварања опште међународне организације, која ће бити отворена за све мирољубиве државе, и која ће бити заснована на принципу суверене једнакости.
Ова декларација је поставила темеље за оснивање Организације уједињених нација (УН) 1945. године. Четири потписнице декларације су касније постале сталне чланице Савета безбедности УН, са посебним овлашћењима и одговорностима у одржавању међународног мира.
мини|десно|350п|Велика четворка на Јалти 1945. године: Черчил, Рузвелт и Стаљин, чија је сарадња започета декларацијом из Москве.
Одјек и историјски утицај
Декларација четири нације је била један од кључних корака у процесу стварања новог међународног поретка након Другог светског рата. Њоме је први пут формализована сарадња четири велике силе, што је омогућило касније договоре око оснивања УН, као и дефинисање улоге великих сила у одржавању глобалне безбедности.
Иако је декларација имала ограничену непосредну примену током самог рата, њен значај се огледа у томе што је поставила основу за послератну сарадњу и институционализацију међународних односа. Укључивање Кине као четврте велике силе било је значајно са становишта признавања њене улоге у светској политици, упркос противљењу Совјетског Савеза.
Веза са другим декларацијама и конференцијама
Декларација четири нације је само једна у низу важних дипломатских иницијатива током Другог светског рата. Заједно са Атлантском повељом, Декларацијом Уједињених нација из 1942., као и каснијим декларацијама из Москве, Техерана и Јалте, представља темељ савезничке сарадње и послератног уређења света.
Учесници и потписници
Сједињене Америчке Државе — председник Франклин Д. Рузвелт Уједињено Краљевство — премијер Винстон Черчил Совјетски Савез — генерални секретар Јосиф Стаљин Република Кина (1912–1949) — председник Чанг Кај-Шек
Видети још
Дипломатска историја Другог светског рата Историја Уједињених нација Списак савезничких конференција у Другом светском рату
Референце
Литература
Спољашње везе Milestones in the History of U.S. Foreign Relations — Офис историчара, Стејт департмент САД United Nations Documents 1941–1945 — Архивска документација
Галерија
Категорија:Совјетски Савез Категорија:Уједињене нације Категорија:Историја Сједињених Америчких Држава Категорија:Историја Кине Категорија:Декларације Категорија:Политика Другог светског рата Категорија:Политика у 1943. Категорија:Русија у 1943. Категорија:Историја Москве