Планински зујавац () је мала птица мочварних станишта из породице жалара. То је једина врста смештена у род .

Планински зујавац је птица смеђе-црних пруга са широком, белом пругом око очију и наранџасто-црвеном траком на грудима када је у гнездећем перју. Женка је шаренија од мужјака. Птица је питомa и није сумњичава, а израз је презриво коришћен у смислу старе будале.

Планински зујавац је миграторна врста, која се гнезди у северној Европи и Евросибиру, а зими мигрира на југ у Северну Африку и Блиски исток. Гнезди се у голом удубљењу на земљи и полаже два до четири јаја. Мужјак инкубира јаја и одгаја птиће, док женка одлази да пронађе другог мужјака и положи још једно легло јаја. То је птица са широким ареалом, а Међународна унија за заштиту природе је оценила као „најмање угрожени таксон“.

Таксономија и етимологија Планинског зујавца је раније описао шведски природњак Карл фон Лине 1758. године у десетом издању своје „Systema Naturae“ под биномним именом . Врста је премештена из рода у васкрснути род када су филогенетске студије откриле да је био парафилетичан Род је првобитно увео 1830. године немачки орнитолог Кристијан Лудвиг Брем. Име рода је старогрчког порекла и значи „добар тркач“. Специфични назив потиче од старогрчке речи , што значи „глуп“, због поверљиве природе птице.

Енглески назив датира из 1440. године када се користио за означавање птице, а такође и као увреда за некога ко се сматрао наивном или лењом особом. Која је употреба најстарија није најјасније, али веза је његова питома и неопрезна природа, што га је чинило лаким за хватање; његово шкотско-гелско име је amadan-mòintich, „будала са вреса“. Краљ Џејмс VI и ја смо сваке године ишли у Ројстон, Хартфордшир, да ловимо планинске зујавце. Такође је био цењен као деликатес; 1534. године, краљици Ани Болен је поклоњен „пар нараменица од зујаваца“.

Опис Овај вивак је мањи и компактнији од златног вивка (). Има упечатљиву беличасту обрву у свим перјима и светлија крила у лету. Одрасле јединке лети се лако препознају, са кестењастим грудима оивиченим одозго белим, црним стомаком и топло-смеђим леђима. Ноге су жуте, а кратки кљун је црне боје. Као и код лисконогих, женка је светлија од мужјака.Птицама током зиме недостаје богата обојеност доњег дела тела, осим беле линије груди, а одозго су сивије. Младе птице су сличне, али имају љускав изглед на леђима. Оглашавање у лету је тихи "пиурр" . Женкина песма је једноставно, понављајуће звиждукање.

Распрострањеност и станиште Гнезди се у арктичкој тундри северног Евросибира, од Норвешке до источног Сибира, и на погодним планинским висоравнима као што су Шкотске висоравни и Алпи . Ова врста је миграторна, зимује у уском појасу преко северне Африке од Марока према истоку па све до Ирана. Заустављања током миграције су традиционална, а мања јата зујаваца пролазе сваке године на обрадивим или травнатим местима у унутрашњости. Зимско станиште је полупустиња.

Понашање и екологија Исхрана зујаваца састоји се од инсеката и других малих бескичмењака као што су пужеви, црви и шкољке. Карактеристична техника лова је трчање и паузирање, уместо сталним сондирањем које користе друге птице мочварних станишта.

Мужјак зујавца је генерално одговоран за инкубацију и брине о птићима. У већини случајева, мужјак успешно спречава друге мужјаке да узму његову партнерку и оплоде њена јаја. Обично узгаја птиће чији је отац, а само 4,6% (2/44) птића нису били генетски потомци мужјака који се брину о њима, што одговара 9,1% (2/22) погођених легла.

Статус То је релативно честа врста са широким ареалом. Чини се да популације опадају споро, али не и алармантно, а Међународна унија за заштиту природе је оценила ову врсту као „ најмање угрожени таксон“. Истраживање објављено 2015. године показало је пад броја зујаваца у Шкотској између 1987. и 2011. године, са 980 на 423 мужјака за размножавање - што представља пад од 57%. Планински зујавац је једна од врста на коју се примењује Споразум о очувању афро-евроазијских птица селица водених станишта (AEWA).

Галерија

Референце

Литература

Додатна литература

Спољашње везе

Старење и одређивање пола (PDF; 3,1 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа

Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине Категорија:Птице описане 1758. године Категорија:Птице Северне Америке Категорија:Птице Африке Категорија:Птице Азије Категорија:Птице Европе Категорија:Птице Србије