Дуван или духан () је назив рода углавном зељастих биљака из фамилије Solanaceae, као и најпознатије врсте овог рода — -{Nicotiana tabacum}- (обични дуван), која се сади по читавом свету ради сакупљања листова. Листови се најчешће користе за пушење.
Име роду је дато по презимену Жана Никоа (), француског посланика у Лисабону, који је 1560/61. послао дуван у Француску ради коришћења у медициниСтјепановић-Веселичић Л. 1974. Род -{Nicotiana L.}- У: Јосифовић М. (-{ed}-.) Флора СР Србије -{VI}-. САНУ: Београд.. Ареал рода обухвата Северну и Јужну Америку, јужнопацифичка острва, као и делове Аустралије и Африке. У роду постоји око 60 врста. Највећи значај имају узгајане врсте обични дуван (-{N. tabacum}-), крџа (-{N. rustica}-) и дуваника (-{N. alata}-).
Опис
Биљке из рода дувана су најчешће једногодишње или (ређе) вишегодишње зељасте биљке, полужбунови или жбунови, усправног стабла, са простим и целим листовима. На листовима се често налазе жлездасте длаке. Цветови су сакупљени у вршне цимозне цвасти, које подсећају на грозд или штит. Помало зигоморфну круницу чини 5 круничних листића, сраслих у облику левкасте цеви. Плод је двоока или четвороока чахура, отвара се по капцима. Семе је ситно, семењача је мрежасто наборана по површини.
Екологија дувана
Иако се у биљкама дувана налазе разни репеленти (попут гемакрена и анабазина) и отровни пиперидински алкалоиди, који заједно чине биљке нејестивим, постоје биљоједи који се могу без опасности хранити дуваном. Међу њима су гусенице појединих ноћних лептира, бувачи -{Epitrix cucumeris}- и -{Epitrix pubescens}-, као и поједини ваљкасти црви.
Најчешћи паразити дувана су вируси и гљиве. Најпознатији је вирус мозаичне болести дувана (-{TMV}-), јер је уједно и први описани вирус.
Употреба дувана
Поред пушења дуван се и жваће, ушмркава. Дуван се користи и у фармацеутској индустрији јер је богат никотином.Карактеристике отварања дуванске продавнице
Цигаретни дим се састоји од капљица смоле, никотина, угљен моноксида и других гасова. Основни активни фармаколошки састојак дувана је никотин и он узрокује навику и зависност. Једна цигарета садржи око 2 -{mg}- никотина, а смртоносна доза за човека износи 0,05 -{g}-. Никотин продире у крвоток и ресорбује се док пушач увлачи дим у плућа, а количина ресорбованог никотина варира од 20-90%. Под утицајем никотина нестаје осећај умора, смањује се потреба за храном, стежу се вене, убрзава рад срца, повишава крвни и срчани притисак, а истовремено се повишавају масноће и шећер у крви. Пола сата након пушења функције се враћају на нормалу. Пушење смањује осећај мириса и укуса.
Галерија
Референце
Категорија:Solanales Категорија:Индустријске биљке Категорија:Арабизми Категорија:Турцизми Категорија:Дроге Категорија:Никотински антагонисти