Пекарски занат је један од најстаријих и најважнијих заната, који се бави припремом и печењем хлеба, пецива и других производа од теста. У Србији, овај занат има дубоке корене и двоструки значај: с једне стране, обезбеђивао је основну животну намирницу, а са друге, био је неодвојиви део духовне културе кроз израду сложених обредних хлебова за верске и породичне празнике.
Историјат заната у Србији Иако је припрема хлеба у кућним условима стара колико и сама цивилизација, пекарски занат као специјализована делатност почиње да се развија у средњовековној Србији, пре свега у манастирима и на владарским дворовима.
Значајнији развој у градовима доживљава током османског периода, када се пекари организују у јака удружења – еснафе. Пекарски еснаф је строго водио рачуна о квалитету производа, цени хлеба и обуци нових мајстора. Процват заната наставља се у Кнежевини и Краљевини Србији током 19. века, када Београд, Нови Сад, Крагујевац и други градови добијају бројне занатске пекаре које су снабдевале грађанство. Појава парних и електричних пећи почетком 20. века постепено је мењала традиционални начин производње, али су многе занатске радионице задржале своје чувене рецепте и квалитет.
Пекарска радионица и алат мини|250x250п|Традиционална зидана пећ на дрва, основа занатске производње хлеба. Традиционална пекарска радионица (пекара) била је скромно опремљена, а у њеном средишту налазила се велика зидана пећ, најчешће на дрва. Од алата су се користили: Наћве: велико дрвено корито за мешење теста. Сито: за просејавање брашна. Пекарска лопата: дугачка дрвена лопата којом се хлеб стављао у пећ и вадио из ње. Дрвене полице (рафови): за одлагање и хлађење печеног хлеба.
Производи пекарског заната Пекари су производили широк спектар производа, од свакодневног хлеба до уметнички обликованих обредних хлебова.
Хлеб као основна намирница Обичан хлеб, најчешће од пшеничног или ражаног брашна, био је основа исхране. Његов облик и квалитет зависили су од умешности мајстора, а свака пекара имала је своју репутацију коју је љубоморно чувала.
Обредни хлебови мини|лево|250п|Славски колач, врхунац пекарске уметности и централни симбол породичне славе. Обредни хлебови представљају врхунац пекарске вештине и важан су део нематеријалног културног наслеђа. Славски колач: Ритуални хлеб који се припрема за славу, породичног свеца заштитника. Богато је украшен симболичним фигурама од теста, као што су печат (слово) са знаком крста, класје жита, грожђе, буренце вина и птице, који представљају жеље за здравље, плодност и благостање породице. Чесница: Посебан хлеб или погача која се меси за Божић. У њу се обавезно ставља новчић, а верује се да ће особа која га пронађе имати среће и успеха током целе године. Погача: Округли хлеб који се спрема за различите прилике – као добродошлица драгим гостима (уз со), за свадбе, крштења и друге свечаности.
Остали производи Поред хлеба, пекари су правили и разна пецива, пите (гибанице, бурек), кифле и друге ђаконије које су обогаћивале трпезу.
Хлеб у народној култури и обичајима У српској култури хлеб је симбол живота, плодности, просперитета и заједништва. Ниједан важан догађај у животу појединца и заједнице није могао проћи без хлеба. Чувена је пракса дочекивања гостију хлебом и сољу, што је знак највећег гостопримства и поштовања. Бацање хлеба или његово гажење сматрало се великим грехом.
Пекарство данас Иако данас доминира индустријска производња, пекарски занат је и те како жив. Бројне мале, занатске пекаре (често назване "пекаре на дрва") чувају традиционалне рецепте и нуде квалитет који индустрија тешко може да достигне. Занат се прилагодио модерном добу, али суштина – љубав према стварању хлеба – остала је иста.
Види још Хлеб Слава Славски колач Чесница Хлеб и со Нематеријално културно наслеђе Србије
Референце
Категорија:Стари занати Категорија:Српска кухиња Категорија:Хлеб у култури