мини|250п|Картографија Јерусалима пре модерних техника премеравања фокусирана је само на Стари град, који је овде приказан. Ширење града од средине деветнаестог века поклопило се са израдом прве модерне мапе (погледајте мапу Орднанс Сурвеј-а на листи испод).

Мапе Јерусалима се могу поделити на оригиналне чињеничне мапе, копиране мапе и имагинарне мапе, при чему се ове последње заснивају на верским књигама. Мапе су израђиване на различитим материјалима, укључујући пергамент, велум, мозаик, зидне слике и папир. Већина постојећих мапа познатих научницима из премодерног доба припремили су хришћански картографи за хришћанску европску публику. Све мапе које означавају прекретнице у картографији Јерусалима наведене су овде пратећи картографске историје града, од студија Титуса Тоблера и Рајнхолда Рерихта у 19. веку до студија академика Хебрејског универзитета у Јерусалиму Рехава Рубина и Милке Леви-Рубин последњих деценија. У чланку су наведене мапе које су унапредиле картографију Јерусалима пре појаве модерних техника премеравања, показујући како су израда мапа и премеравање побољшали и помогли странцима да боље разумеју географију града. Имагинарне мапе древног града и копије постојећих мапа су искључене.

Мадабска мапа откривена у данашњем Јордану је најстарија позната мапа Јерусалима, у облику мозаика у грчкој православној цркви. Најмање 12 мапа је сачувано од католичких картографа из доба крсташких ратова; цртане су на велуму и углавном приказују град као круг. Познато је око 500 мапа између касних 1400-их и средине 1800-их; значајан пораст броја дугује се проналаску штампарске машине. Прву штампану мапу града нацртао је Ерхард Реувих и објавио 1486. године Бернхард фон Брејденбах у свом делу Peregrinatio in Terram Sanctam, на основу свог ходочашћа из 1483. Мали број картографа је путовао у Јерусалим – већина мапа су биле или копије туђих мапа или су биле имагинарне природе (тј. засноване на читању верских текстова). Прву мапу засновану на стварним теренским мерењима објавио је 1818. године чешки картограф Франц Вилхелм Зибер. Прву мапу засновану на модерним техникама премеравања објавио је Чарлс Вилсон 1864–65. за британски Орднанс Сурвеј.

Значајне мапе Јерусалима Ране верске (6–7. век) Датум Назив Картограф Коментари Слика 560–565 Мадабска мапа непознат Најстарија позната мапа Јерусалима и најстарији познати географски подни мозаик у историји уметности. Мозаик је откривен 1884. године, али истраживање није спроведено до 1896. Интензивно је коришћена за локализацију и верификацију локалитета у византијском Јерусалиму, као што су Капија Дамаск, Лавља капија, Златна капија, Сионска капија, Црква Светог Гроба и Давидова кула; 1967. године, ископавања су открила цркву Неа и Кардо Максимус (пут приказан на мапи који пролази кроз центар Јерусалима) на локацијама које је сугерисала Мадабска мапа.мини|250п|alt=Мозаик Јерусалима из 6. века 680 Аркулфова мапа Аркулф преко Адомнана План основе из прве књиге De Locis Sanctis. Мапа приказује релевантне хришћанске локалитете у међусобном односу. Најранији познати рукопис датира из деветог века, два века након Аркулфовог путовања. Била је то најстарија позната мапа Јерусалима пре открића Мадабске мапе. Аркулф је провео девет месеци у Јерусалиму пре него што је пренео причу о својим путовањима Адомнану, за добробит других ходочасника. Адомнан је написао да је Аркулф цртао своје мапе и планове на воштаним таблицама. Не садрже сви познати рукописи текста мапе и планове.мини|250п|alt=Црно-бели цртеж Јерусалима из 7. века 785 Мозаици Ум ар-Расас непознат Део мозаичког пода у центру византијске цркве Светог Стефана у Ум ар-Расасу који приказује Јерусалим, идентификујући га као Хагиа Полис на грчком, Свети град. Мозаички под приказује осам градова западно од реке Јордан, при чему је Јерусалим први, док десна страна приказује седам градова источно од реке Јордан, а унутрашњи углови приказују градове делте Нила. Чини се да је цео мозаик завршен током Абасидског калифата.мини|250п|alt=Византијски мозаик Јерусалима из 8. века Крсташке мапе (12–14. век) Крсташке мапе је први пут каталогизовао крајем 19. века Рајнхолд Рерихт; он је каталогизовао осам мапа, које је означио као (1) Брисел, (2) Копенхаген, (3) Фиренца?, (4) Хаг, (5) Минхен (6) Сент Омер, (7) Париз и (8) Штутгарт. Мапа (3) је касније идентификована као Упсалска мапа, а мапа (5) је Аркулфова мапа (погледати одељак изнад). Данас је познато најмање 12 таквих мапа.

Већина крсташких мапа позната је као "округле мапе", које приказују град као савршен круг, што се сматрало симболом "идеалног града". Ове мапе имају јединствене карактеристике, али су све повезане; вероватно је постојао оригинални прототип из којег су ове мапе изведене. Четири од ранијих округлих мапа повезане су са Gesta Francorum; сугерисано је да је илустровање овог текста можда била сврха прототипа округле мапе. Све округле мапе су оријентисане ка истоку, попут Т и О мапа света са којима показују бројне сличности, имају пет капија на несиметричним локацијама и приказују стварни основни улични план Јерусалима. Мапе приказују два централна пута у облику крста, вероватно да представљају римски кардо и декуманус максимус, са додатном улицом која води до Јосафатове капије и – у већини, али не у свим – четвртом улицом која почиње од капије Светог Стефана.

+ Датум Назив Картограф Коментари Слика 1140-те Мапа из Камбреа непознат Из медијатеке агломерације Камбре. Сматра се најтачнијом од крсташких мапа, врло је вероватно заснована на директном знању. Зидови града су приказани у облику ромбоида, из перспективе елевације. Мапа даје имена капијама и кулама, приказује неке главне улице и означава главне зграде и цркве. Свети Гроб је приказан у свом новом крсташком облику и означен као "Anastasis", џамија Ал Акса је означена као "Domus Militum Templi", а приказане су и бројне источне цркве – Мар Саба, Харитонова лавра, Свети Ђорђе, Свети Аврам, Свети Вартоломеј и јакобитска црква Свете Марије Магдалене.мини|250п|alt=Цртеж Јерусалима из 12. века 1150 Бриселска мапа непознат Округла мапа у декоративном стилу са минијатурама ходочасника. Мапа је из Краљевска библиотека Белгије, датирана на средину 12. века.мини|250п|alt=Дијаграм Јерусалима у округлом облику из 12. века 1170 Хашка мапа непознат Најпознатија од једанаест округлих крсташких мапа. Мапа је у декоративном стилу са минијатурама борбених крсташа.мини|250п|alt=Дијаграм Јерусалима у округлом облику из 12. века 1100-те Париска мапа непознат Округла мапа са детаљним сликама зграда. Једна је од четири крсташке мапе са везом са Gesta Francorum, из копије Liber Floridus која се чува у Националној библиотеци Француске; носи део текста из Gesta Francorum око и унутар мапе. Сматра се да је из 12. века.мини|250п|alt=Дијаграм Јерусалима у округлом облику из 12. века 1100-те Упсалска мапа непознат Још једна од четири округле мапе са везом са Gesta Francorum. Налази се у рукопису између Historia Hierosolymitana Роберта Монаха и Gesta Francorum (представљене као 10. књига Historia Hierosolymitana), чуване у Библиотека Универзитета у Упсали. Поново је откривена 1995.мини|250п|alt=Дијаграм Јерусалима у округлом облику из 12. века 1100-те Мапа из Сент Омера непознат Округла мапа из копије Gesta Francorum која се чува у француском граду Сент Омер.мини|250п|alt=Дијаграм Јерусалима у округлом облику из 12. века 1200 Лондонска мапа непознат Из разноврсног скупа рукописа у Британској библиотеци. Још једна од четири округле мапе са везом са Gesta Francorum; носи део текста из Gesta Francorum око и унутар мапе.мини|250п|alt=Дијаграм Јерусалима и Свете земље из 12. века са градом у округлом облику 1200 Мапа из Кодекса Харли непознат Из Харлијеве библиотеке Британске библиотеке. Мапа представља итинерер ходочасника, са Јерусалимом као врхунцем. Није повезана са другим округлим мапама, јер има само четири симетричне капије и нема раскрсница. Мапа "нема претензије на тачност", већ представља "ауторову концепцију свог путовања". мини|250п|alt=Дијаграм Јерусалима и Свете земље из 12. века са градом у округлом облику 1200-те Мапа из Монпељеа непознат Чува се у библиотеци Универзитета у Монпељеу. Мапа је оријентисана ка северу, једина је крсташка мапа у квадратном облику и укључује опис крсташких снага распоређених изван зидина града. Локалитети идентификовани на мапи – различити локалитети Исусовог страдања, место где је Јелена пронашла крст и пупак света – налазе се на локацијама "само далеко повезаним са стварношћу".мини|250п|alt=Дијаграм Јерусалима у квадратном облику из 13. века 1250 Мапа Метјуа Париса Метју Парис Ходочасничка мапа из Chronica Majora. Вероватно је заснована на скупу итинерера. мини|250п|alt=Цртеж Јерусалима из 13. века 1300-те Копенхагенска мапа непознат Округла мапа у северноевропском стилу. Анотације је вероватно направио Хаукр Ерлендсон.мини|250п|alt=Дијаграм Јерусалима у округлом облику из 14. века 1300-те Штутгартска мапа непознат Округла мапа из Württembergische Landesbibliothek. Првобитно је набављена из Опатија Цвифалтен, а сматра се да је из 14. века.мини|250п|alt=Дијаграм Јерусалима у округлом облику из 14. века 1321 Мапа Санудо-Весконте Пјетро Весконте Објављена у Liber Secretorum. Дело је имало за циљ да поново распламса дух крсташких ратова. Сматра се вероватним да картографија датира пре коначног губитка Јерусалима од стране крсташа 1244. године. Мапа се фокусира на водоснабдевање града. Мапа "нема очигледног претходника" у облику мапе; сматра се да су коришћени текстови Јосифа Флавија и Бурхард од Сионске горе.мини|250п|alt=Цртеж Јерусалима из 14. века

Значајне мапе од 15. до 18. века