Вукосава Давидовић (Аранђеловац, 28. март 1937) била је српски биолог, физиолог и универзитетски професор.
Биографија
Образовање и академска каријера Вукосава Давидовић дипломирала је 1959. године на Биолошкој групи Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, где је 1974. године и докторирала. У звање асистента изабрана је 1961. године, а након вишегодишњег наставног и научног рада, унапређена је у звање редовног професора 1990. године. Своју академску каријеру остварила је на Институту за физиологију и биохемију Одсека за биологију ПМФ-а, који касније постаје Биолошки факултет Универзитета у Београду.
Руководеће функције Током дугогодишње академске каријере, Давидовић обављала је више значајних руководећих функција. Била је шеф Катедре за упоредну физиологију и екофизиологију од 1989. до 2003. године, управник Института за физиологију и биохемију у периоду од 1989. до 2002, као и продекан Биолошког факултета у Београду од 1989. до 1991. године.
Наставни рад Предавала је више стручних предмета на основним и последипломским студијама, укључујући:
Упоредну физиологију Физиологију животиња Екофизиологију животиња Упоредну физиологију са екофизиологијом (на постдипломским студијама)
Научноистраживачки рад Научни рад Давидовић био је усмерен на проучавање неуроендокриних механизама физиолошких адаптација, са посебним акцентом на:
зимски сан и хипотермију постхипотермичка стања и реституциону термогенезу улогу катехоламина и њихових рецептора у процесима терморегулације неуроендокрину контролу метаболичке активности мрког масног ткива на молекулском и ултраструктурном нивоу
Истраживања је спроводила у оквиру Института за физиологију и биохемију Биолошког факултета и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.
Усавршавање у иностранству Своје стручно усавршавање реализовала је у водећим научним институцијама:
Институт за еволуциону физиологију и биохемију „И. М. Сеченов“, Лењинград (Неуроендокрина лабораторија) Медицински факултет у Женеви (Одељење за биоенергетику) Медицински факултет у Лондону (Институт за физиологију)
Изабрана дела
V. M. Petković, V. M. Davidović, „The Capacity for restitutional thermogenesis – its dependence on the duration of the hypothermic state and catecholamine content of the adrenals“, Resuscitation, 1974, 3 V. M. Davidović, V. Јанић-Сибалић, „Catecholamine synthesis, release and excretion and adrenocortical activity in the heat stressed rats“, у: Usdin E., Kvetnansky R., Kopin I. (ур.), Catecholamines and Stress, Oxford, 1976 V. M. Davidović et al., „Activity of antioxidant enzymes in rat skeletal muscle and brown fat: effect of cold and propranolol“, Journal of Thermal Biology, 1999, 24(5–6) V. M. Davidović, „Diurnal variations in the catecholamine content in rat tissues. Effects of exogenous noradrenaline“, Archives internationales de physiologie et de biochimie, 1981, 89 V. M. Davidović et al., „Activities of antioxidant enzymes and monoamine oxidase-A in the rat interscapular brown adipose tissue: effects of insulin and 6-hydroxydopamine“, Comparative Biochemistry and Physiology Part C: Pharmacology, Toxicology and Endocrinology, 1997, 117(2) Мрко масно ткиво – метаболички пуфер, Београд, 2002 Упоредна физиологија I, Београд, 2003
Референце
Категорија:Рођени 1937. Категорија:Аранђеловчани Категорија:Професори Биолошког факултета Универзитета у Београду Категорија:Српски професори Категорија:Српски биолози Категорија:Студенти Природно-математичког факултета Универзитета у Београду