Ситарска радионица "Дебељак" је породична занатска радионица у Београду, која се често наводи као последња активна ситарска радионица у граду. Налази се на Црвеном крсту и представља живо сведочанство једног старог заната који нестаје. Радионица је генерацијама у власништву породице Дебељак, а данашњи мајстор и чувар традиције је Иван Дебељак, сертификовани мајстор ситарског заната у евиденцији Министарства привреде Републике Србије.

Историјат

Оснивање и словеначки корени Корени ситарске традиције породице Дебељак потичу из Словеније, из Рибничког краја, који има вековну традицију израде и продаје дрвених производа (тзв. сува роба). Ова традиција је утемељена на патенту који је становницима Рибнице доделио цар Фридрих III пре више од 520 година.

Оснивач радионице у Београду био је Едвард Цвар, деда Ивана Дебељака по мајци. Он се, као и многи други Словенци у то време, након Првог светског рата доселио у Београд из Слатника код Рибнице због тешких животних услова. Своју прву ситарску радионицу отворио је око 1919. године. Отац Ивана Дебељака, такође Иван, пореклом из Великих Лашчи, дошао је у Београд да учи занат од свог ујака Едварда. Године 1936. Едвард Цвар је изградио радионицу у подруму породичне куће на Црвеном крсту, где се она и данас налази.

Рад радионице и друштвене промене Пре Другог светског рата, радионица је била велико предузеће које је запошљавало шест шегрта, а производи су се продавали широм Србије. Међутим, послератни период и комунистичка власт донели су велике промене. Приватно предузетништво је обесхрабривано, па је отац Ивана Дебељака морао да се запосли у државној фабрици сита „Слога“, док је сам Иван, иако је имао други посао, наставио да се бави ситарством у поподневним часовима, претварајући тако некадашње велико предузеће у подухват вођен страшћу и очувањем традиције.

Стогодишњица и афирмација наслеђа Поводом сто година постојања радионице, 2019. године организована је изложба под називом „Решетарји с Црвеног Крста – стољеће постојања“ у сарадњи Друштва Словенаца "Сава" и Етнографског музеја (у Манаковој кући). Такође, снимљен је и документарни филм „Сита и решета мајстора Дебељака“ у продукцији РТС-а и Рокоделског центра из Рибнице, што је допринело широј афирмацији овог заната и породичног наслеђа.

+ Кључне прекретнице радионице Дебељак Година/Период Догађај/Прекретница Значај око 1500. Цар Фридрих III додељује патент Рибници за производњу дрвених производа. Успостављање древних корена заната у домовини породице. око 1919. Едвард Цвар оснива ситарску радионицу у Београду. Почетак београдског наслеђа породице Дебељак. 1936. Едвард Цвар гради радионицу у подруму куће на Црвеном крсту. Успостављање трајне локације радионице. после 1945. Промена оперативног модела због комунистичке политике; занат се обавља хонорарно. Прилагођавање пословног модела друштвено-политичким променама. 2019. Обележавање стогодишњице постојања изложбом и документарним филмом. Културна афирмација и признање наслеђа радионице.

Производња и производи

Процес израде Процес израде сита у радионици Дебељак је у потпуности ручни рад. Дрво: Користи се "женско јелово дрво" (смрча), које се пажљиво бира, цепа и савија ручно како би се спречило ломљење влакана. Обручи се обликују у савршен круг и закуцавају. Мрежа: Након тога се причвршћује мрежица. Разликују се сита (са финијом, гушћом мрежом за фино пшенично брашно) и решета (са оштријом, ређе тканом мрежом за кукурузно брашно). За велика пекарска сита користе се месингане жице за ојачавање мрежица.

Асортиман производа Поред сита и решета различитих величина, радионица производи и друге дрвене кухињске предмете, укључујући кутлаче, цедиљке за лимун, даске за сечење, ренде, оклагије и кашике.

+ Производи и њихове карактеристике Производ Примарни материјал(и) Примарна употреба Сита Јелово дрво, фина мрежа Просејавање финог брашна, пасирање (нпр. џем од шипка). Решета Јелово дрво, ређа мрежа Просејавање кукурузног брашна, крупно млевених житарица, пасуља, ораха. Велика пекарска сита Јелово дрво, месингане жице Професионално пекарство. Мања сита Јелово дрво, разне мрежице Сувенири, специфични кућни послови. Остали дрвени производи Дрво Кутлаче, цедиљке, даске, ренде, оклагије, кашике.

Значај и наслеђе Радионица Дебељак није само занатска радња, већ и важан центар очувања културног наслеђа. Очување заната: Она представља живу ризницу специјализованог, практичног знања које се преноси генерацијама. Културна веза са Словенијом: Радионица одржава опипљиву везу са домовином предака. Иван Дебељак је иницијатор и суоснивач Друштва Словенаца „Сава“ у Београду и активно ради на очувању словеначког језика и идентитета. Симбол отпорности: Прича о радионици илуструје отпорност и прилагодљивост традиционалних заната у временима индустријализације и друштвених промена. Иако је потражња за ситима значајно опала, културна и сувенирска вредност ручно рађених производа омогућава занату да преживи у трансформисаном облику. Син Ивана Дебељака, по породичној традицији такође назван Иван, као и његов син такође, научио је ситарски занат, па иако је наставио каријеру као соло певач у опери Народног позоришта у Београду, будућност радионице не чини неизвесном и наглашава наставак традиције "последњег београдског ситара" и у наредној генерацији.

Види још Ситарски занат Ситар Иван Дебељак Стари занати

Референце

Категорија:Стари занати у Србији Категорија:Култура у Београду Категорија:Породичне фирме у Србији Категорија:Словеначка дијаспора у Србији