Париз—Рубе 2025.

Париз—Рубе 2025. било је 122. издање једнодневне бициклистичке трке Париз—Рубеа, која је одржана 13. априла у Француској, као 16 трка у оквиру -{UCI}- ворлд тура 2025.

Укупна дужине износила је 259.2 -{km}-, старт је био у Компјењу, а циљ на велодрому у Рубеу, вожено је 30 сектора калдрме, од којих су сектор 19 Труте д’Аренберг, сектор 11 Монс ан Павеле и сектор 4 Карефур де л’Арбе једини имали по пет звјездица.

Бранилац титуле је био Матје ван дер Пул, док су највећи фаворити били Ван дер Пул, Тадеј Погачар, Ваут ван Арт и Мадс Педерсен, а међу осталим фаворитима били су Јаспер Филипсен, Јаспер Стојвен, Филипо Гана, Стефан Кинг и Матеј Мохорич.

На око 95 -{km}- до циља, на сектору Труте д’Аренберг, Погачар и Ван дер Пул су појачали темпо и одвојила се група од осам возача која је достигла бјегунце. На изласку из сектора 18 Ван дер Пул је напао, што су пратили Погачар, Филипсен, Педерсен и Стефан Бисежер и до сектора 16 стекли су минут предности испред прве групе пратилаца у којој су били Ван Арт и Кинг. Погачар је напао на сектору 15, што је пратио Ван дер Пул, док се Педерсену пробушила гума, а Филипсен је отишао од Бисежера и достигао водећу двојицу јер Ван дер Пул није хтио да ради како би га сачекао. На сектору 11, Монс ан Павеле, Погачар је напао, што је пратио Ван дер Пул, док је Филипсен отпао и до краја сектора је заостајао 45 секунди. Погачар је пао на сектору 9 у кривини и Ван дер Пул је стекао 20 секунди предности, након чега је Погачар морао да мијења бицикл на 20 -{km}- до циља и Ван дер Пул је повећао предност на 45 секунди. Ван дер Пула је погодио са боцом пуном воде неко од гледалаца поред пута, а затим је морао да промијени бицикл на сектору 4, али је наставио да повећава предност и побиједио је минут и 18 секунди испред Погачара, док је Педерсен завршио на трећем мјесту, побиједивши у спринту трочлане групе Ван Арта и Флоријана Вермерша. То му је била трећа побједа на трци заредом, чиме је постао трећи возач који је то остварио и осми возач који је остварио укупно три побједе на трци, док је Погачар постао први актуелни побједник Тур де Франса који је завршио Париз—Рубе на подијуму након Едија Меркса 1975.

Тимови

На трци је учествовало 25 тимова, са по седам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују пошто је трка била у ворлд туру прије 2017. године, док су два најбоља про тур тима за претходну сезону такође имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке а трећи за све једнодневне ворлд тур трке, али нису били обавезни да учествују. Лото, Израел—премијер тех и Уно—Х мобилити су била три најбоља про тур тима на крају сезоне 2024. и одлучили су да учествују, док су специјалне позивнице добили Ку 36.5 про сајклинг, Тотал енержис, Тудор про сајклинг и Унибет тјетема рокетс.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

Алпесин—декунинк Аркеа—бб хотелс Бахреин—викторијус Визма—лејз а бајк Групама—ФДЈ Декатлон АГ2Р ла мондијал ЕФ едукејшон—изипост Инеос гренадирс Интермарше—ванти Кофидис Лидл—трек Мовистар Пикник постнл Ред бул—Бора–ханзго Судал—Квик-степ УАЕ тим емирејтс ХРГ ХДС Астана Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

Израел—премијер тех Ку 36.5 про сајклинг Лото Тотал енержис Тудор про сајклинг Унибет тјетема рокетс Уно—Х мобилити

Новчане награде и бодови Новчане награде

Укупан новчани фонд је износио 91.000 евра и додјељивао се за првих 20 возача. Побједник је добио 30.000 евра, другопласирани 22.000, а трећепласирани 15.000 евра. Возачи од 16 до 20 мјеста добијали су по 500 евра.

1. 2. 3. 4. 5 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Износ 30.000 22.000 15.000 7.500 3.200 1.700 1.500 1.300 1.200 1.100 1.000 900 800 700 600 500

Бодови

Бодове у -{UCI}- свјетском рангирању добили су првих 60 возача. Побједник трке је добио 800, другопласирани 640, трећепласирани 520, четвртопласирани 440, а петопласирани 360.

1. 2. 3. 4. 5 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.-20. 21.-30. 31.-50. 51.-55. 56.-60. 800 640 520 440 360 280 240 200 160 135 110 95 85 65 55 50 30 15 10 5

Рута и сектори калдрме

Укупна дужине износила је 259.2 -{km}-, старт је био у Компјењу, а циљ на велодрому у Рубеу. Првих 95 километара вожено је по асфалту, након чега је вожен први сектор калдрме, дуг 2,2 -{km}-, који је имао три звјездице. Вожено је укупно 30 сектора, што је један више у односу на 2024. а вожена су два нова, сектор 23 Артр и сектор 24 Фамар. Шума Аренберг и сектор 19 Труте д’Аренберг су најпознатија обиљежја трке, а то је такође и први сектор коме је додијељено пет звјездица. Пред трку 2024. постављена је шикана како би возачи спорије ушли на сектор и како би се смањио број падова, а пред трку 2025. представљен је заобилазни пут са неколико кривина у последњем километру пред сектор.

Сектор 17 Орнен—Вандињи је био најдужи сектор, дуг 3,7 -{km}-, док је сектор 11 Монс ан Павеле био дуг 3 -{km}- и то је био други сектор са пет звјездица. Сектор 4 Карефур де л’Арбе је био трећи и последњи сектор са пет звјездица, дуг 2,1 -{km}- а најтежи дио је био при крају сектора кад се ишло узбрдо. Последњи сектор на трци, сектор 1 био је Рубе на уласку у велодром, дуг 0,3 -{km}- и имао је једну звјездицу, након чега је на велодрому на писти вожен круг и по.

+ Сектори калдрме: Име Дужина() Дужина од() Почетак() До циља() 30. Троавил а Инши 2,2 95,8 163,4 29. Вјесли а Кјеви 1,8 102,3 156,9 28. Кјеви а Сен Питон 3,7 104,9 154,3 27. Сен Питон 1,5 109,6 149,6 26. 2,3 116,7 142,5 25. Вершен Могре а Керен 2,3 128 131,2 24. Керен а Артр 1,3 130,9 128,3 23. Артр а Фамар 1,2 133,8 125,4 22. Керен а Мен 1,6 138,5 120,7 21. Мен а Моншо сир Екајон 2,5 141,6 117,6 20. Авлиј а Вале 2,5 154,5 104,7 19. Труте д’Аренберг 2,3 163,9 95,3 18. Вале а Елем 1,6 170 89,2 17. Орнен а Вандињи 3,7 176,8 82,4 16. Варлен а Бријон 2,4 184,2 75 15. Тилоа а Сар е Розјер 2,4 187,7 71,5 14. Беври а Оршје 1,4 194,1 65,1 13. Оршје 1,7 199,1 60,1 12. Оши а Берсе 2,7 205,2 54 11. Монс ан Павеле 3 210,6 48,6 10. Мерињје а Авелен 0,7 216,7 42.5 9. Пон Тибо а Енвелен 1,4 220 39.2 8. Темплеве (Л’Епинет) 0,2 225,4 33.8 8. Темплеве (Мулен де Вертен) 0,5 226 33.2 7. Кизоан а Бургел 1,3 232,4 26.8 6. Бургел а Ванхајн 1,3 234,9 24,3 5. Камфен ан Певел 1,8 239,4 19.8 4. Карефур де л’Арбе 2,1 242,1 17.1 3. Грисон 1,1 244,4 14.8 2. Вилем а Ем 1,4 251,1 8.1 1. Рубе 0,3 257,8 1.4

Фаворити

Највећи фаворити су били двоструки узастопни побједник Матје ван дер Пул и троструки побједник Тур де Франса и побједник Ронде ван Фландерена недељу дана раније — Тадеј Погачар, док су међу осталим фаворитима били Мадс Педерсен, Ваут ван Арт, Јаспер Филипсен, Јаспер Стојвен, Филипо Гана, Стефан Кинг и Матеј Мохорич. Погачар је у марту 2025. објавио да ће возити Париз—Рубе по први пут у каријери, након што је претходно возио јуниорску трку 2015. и 2016. Прије њега, последњи актуелни побједник Тур де Франса који је возио Париз—Рубе био је Грег Лемонд 1991. а последњи актуелни побједник Тур де Франса који је освојио Париз—Рубе био је Еди Меркс 1973.

Преглед трке

мини|лево|Група на сектору 30 Троавил а Инши, Тадеј Погачар (десно у мајици дугиних боја), Мадс Педерсен (лијево у црвеном дресу) и Матје ван дер Пул (лијево позади у сивом дресу).

Трка је стартовала у Компјењу изван Париза, што је била стартна локација од 1977. године, Вожено је 259.2 -{km}-, а циљ је био на велодрому у Рубеу, који је локација циља од 1943. Вече прије трке је падала киша па је вожено по мокром асфалту, Јонас Абрахамсен је напао први, али је достигнут, након чега су нападали Бен Свифт и Расмус Педерсен, што је пратило више возача а затим и група. Послије 30 километара је оформљен бијег, у којем су били Ким Хејдук, Ојер Лазкано, Маркус Хоелгорд, Јонас Руч, Макс Вокер, Јаспер де Бојст, Рори Таунсенд и Абрам Стокман и стекли су три минута предности. Матијас Норсгор из Мовистара је први возач који је напустио трку, а затим су због падова напустили његови сувозачи Манило Моро и Алберт Торес, прије почетка сектора калдрме. На сектору 30, првом сектору калдрме, десио се пад у којем су учествовали Филипсен, Стојвен и Ван Арт, док се Гани пробушила гума. Ван Арт се захваљујући сувозачима брзо вратио у главну групу, гдје су радили возачи Лидл—трека и Алпесин—декунинка како се Филипсен и Гана не би вратили. Група у којој су били Филипсен и Гана достигла је главну групу на 25 сектору, након чега су Сем Вотсон и Џошуа Тарлинг из Инеос гренадирса изашли на чело групе и темпо се појачао а предност бјегунаца је пала на око два минута.

На сектору 20, Педерсен је изашао на чело групе и убрзао, затим је Погачар прошао са његове десне стране, што је одмах пратио Ван дер Пул и кад су завршили сектор у групи је остало око 20 возача, а предност бјегунаца је пала на 20 секунди. На уласку у шуму Аренберг Погачар је појачао темпо на челу, а затим Ван дер Пул и достигли су бјегунце. Ван дер Пул је напао при крају сектора 18, што су пратили само Погачар, Педерсен, Филипсен и Стефан Бисежер, група од око 15 возача је била на 20 секунди иза, а група у којој је био Ван Арт на 30 секунди. Погачар је напао на сектору 15, Бисежер је радио на достизању а затим је Ван дер Пул напао и достигао га, док су иза ишли Филипсен и Бисежер, а Педерсену је пукла гума и морао је да чека аутомобил да промијени точак. Филипсен је отишао од Бисежера, због чега Ван дер Пул није хтио да ради на челу како би га сачекао и он их је убрзо достигао. Педерсена је достигла група од 11 возача у којој су били Ван Арт, Кинг и Метју Бренан, најмлађи возач на трци, а затим су достигли и Бисежера на сектору 14.

мини|десно|Јаспер Филипсен током трке.

На сектору 11 Монс ан Павеле, Погачар је појачао темпо, што су пратили Ван дер Пул и Филипсен, након чега је Ван дер Пул напао, што је Погачар пратио, а Филипсен је почео да заостаје. Ван дер Пул је стао, али је Погачар појачао темпо и док су завршили сектор Филипсен је заостајао око 20 секунди. На сектору 9, Погачар је пао у кривини, могао је одмах да настави, али је Ван дер Пул стекао 20 секунди предности. Током неколико километара је Погачар смањивао предност, али му се пробушила гума на предњем точку и предност је порасла на 45 секунди док је промијенио бицикл. На сектору 4 Карефур де л’Арбе, Ван дер Пула је погодио гледалац поред пута са боцом пуном воде, а затим му се пробушила гума, али је наставио да повећава предност испред Погачара и на велодром је ушао сам, када је прешао линију циљу подигао је три прста у знак треће побједе на трци, чиме је постао трећи возач који је остварио три побједе заредом и осми возач који је остварио укупно три побједе на трци. Погачар је завршио на другом мјесту, минут и 18 секунди иза, чиме је постао први актуелни побједник Тур де Франса који је завршио Париз—Рубе на подијуму након Едија Меркса 1975. Мадс Педерсен је побиједио у спринту за треће мјесто испред Ван Арта и Флоријана Вермерша, док су иза њих дошли Руч, Бисежер и Хоелгорд који су заостајали скоро четири минута. Фред Рајт и Лауренц Рекс су завршили на деветом и десетом мјесту, четири и по минута иза.