Upupidae су породица птица из реда Bucerotiformes. То су шарене птице које се налазе широм Африке, Азије и Европе, познате по својој карактеристичној „ крести “ од перја која се може подићи или спустити по жељи. Препознате су две живе и једна изумрла врста, иако су дуги низ година обе постојеће врсте биле сврстане у једну врсту - Upupa epops. У ствари, неки таксономисти и даље сматрају да је врста конспецифична . Неки стручњаци такође држе Upupa epops africana и Upupa epops epops заједно, али деле мадагаскарског пупавца (Upupa marginata). Пупавац (Upupa epops) је чест у свом подручју и има велику популацију, па је оцењен као најмање забрињавајући таксон на Црвеном списку угрожених врста IUCN-а. Међутим, њихов број опада у Западној Европи. Насупрот томе, пупавци су се повећали у броју на врху Јужног Синаја, Шарм ел Шеику. Постоје десетине парова који се гнезде и остају настањени током целе године.
Таксономија Породицу Upupidae формално је описао Вилијам Елфорд Лич 1820. године у „Synopsis of the Contents of the British Museum: Eleventh Room. British Museum. London. 17th edition: 65–70“.
Типична врста је пупавац (Upupa epops). и "" "" су, респективно, латински и старогрчки називи за пупавца; оба, као и енглески назив, су ономатопејски облици који имитирају оглашавање птице.
Пупавац је класификован у кладу Coraciiformes, која такође укључује водомаре, пчеларице и модровране. Блиску везу између пупаваца и шумских пупаваца Phoeniculidae такође потврђује заједничка и јединствена природа њихових костију узенгија.
У таксономији Сибли-Алквист, пупавац је одвојен од Coraciiformes као посебан ред, Bucerotiformes. Неки ауторитети такође сврставају шумске пупавце у Bucerotiformes. Сада је консензус да и пупавци и шумски пупавици припадају реду Bucerotiformes.
Фосилни запис пупавца је веома непотпун, а најранији фосил потиче из квартара. Фосилни запис њихових сродника је старији, са фосилним шумским пупавцима који датирају из миоцена, а они изумрле сродне породице, Messelirrisoridae, из еоцена.
Врсте Раније сматрана једном врстом, пупавац је подељен на две одвојене врсте: пупавца(Upupa epops) и мадагаскарског пупавца (Upupa marginata). Једна прихваћена одвојена врста, пупавац са острва Свете Јелене (Upupa antaios), живела је на острву Света Јелена, али је изумрла у 16. веку, вероватно због унетих врста.
Род Upupa је створио Карл фон Лине у свом делу „Systemā Naturae“ 1758. године. Затим је обухватио још три врсте са дугим закривљеним кљуновима:
Upupa eremita, сада Geronticus eremita ћелави ибис Upupa pyrrhocorax, сада Pyrrhocorax pyrrhocorax, црвенокљуна галица Upupa paradisea
Раније се и кривокљуна шева (Alaemon alaudipes) сматрала чланом овог рода као Upupa alaudipes.
Постојеће врсте Препознате су три врсте: ФотографијаНаучно имеИмеРаспрострањеностПодврстеСтатус120x120п Upupa epops (Linnaeus 1758) Пупавац Европа, Азија, Северна Африка и подсахарска Африка*Upupa epops epops (Linnaeus K.F 1758)
Upupa epops saturata
(Lönnberg E. 1909)
Upupa epops major
(Brehm C.L. 1855)
Upupa epops ceylonensis
(Reichenbach H.G.L. 1853)
Upupa epops longirostris
(Jerdon T.C. 1862)
Upupa epops senegalensis
(Swainson W.J. 1837)
Upupa epops waibeli
(Reichenow A. 1913)
Upupa epops africana
(Bechstein J.M. 1811)најмање угрожени таксон120x120п Upupa marginata (Cabanis & Heine 1860) Мадагаскарски пупавац МадагаскарМонотипски таксоннајмање угрожени таксон120x120пUpupa antaios (Olson S.L. 1975)Пупавац са острва Света ЈеленаСвета ЈеленаМонотипски таксонИзумрли таксон
Распрострањеност и станиште десно|мини|262x262п|ПупавацUpupa epopsГанден, Тибет мини|ПупавацUpupa epopsИзраел Пупавци су широко распрострањени у Европи, Азији и Северној Африци, подсахарској Африци и Мадагаскару. Већина европских и северноазијских птица мигрира у тропске крајеве зими. Насупрот томе, афричке популације су седентарне током целе године. Врста је била луталица на Аљасци; Upupa epops saturata је тамо забележена 1975. године у делти Јукона. Познато је да се пупавци размножавају северно од свог европског ареала, и у јужној Енглеској током топлих, сувих лета која пружају обиље скакаваца и сличних инсеката, иако је од почетка 1980-их пријављено да су популације у северној Европи у опадању, вероватно због климатских промена.
Пупавац има два основна захтева за своје станиште: голо или благо вегетацијом обрасло тло на којем се храни и вертикалне површине са шупљинама (као што су дрвеће, литице или чак зидови, кућице за гнездо, пластови сена и напуштене јазбине, у којима се гнезди. Ови захтеви могу се задовољити у широком спектру екосистема, и као последица тога, пупавац насељава широк спектар станишта као што су вресишта, шумовите степе, саване и травњаци, као и шумске пропланке. Мадагаскарска врста такође користи гушћу примарну шуму. Модификација природних станишта од стране људи у разне пољопривредне сврхе довела је до тога да пупавац постане уобичајен у маслињацима, воћњацима, виноградима, парковима и пољопривредном земљишту, иако је ређи и опада у интензивно обрађиваним подручјима. Лов је забрињавајући у јужној Европи и Азији.
Пупавци се сезонски крећу као одговор на кишу у неким регионима као што су Цејлон и Западни Гати. Птице су виђене на великим надморским висинама током миграције преко Хималаја. Једна је забележена на око 6.400 м надморске висине од стране прве експедиције на Монт Еверест.
Понашање и екологија У ономе што се дуго сматрало одбрамбеним положајем, пупавци се сунчају тако што рашире крила и реп ниско уз тло и подижу главу; често склопе крила и дотерују се на пола сезоне. Такође уживају у купању у прашини и песку. Одрасли могу почети са митарењем након сезоне парења и наставити након што мигрирају у зимовалишта.
Исхрана и храњење десно|мини|ПупавацUpupa epopsПарк Ал Мамзар, Дубаи мини|ПупавацUpupa epopsприродни резерват Глоцкенбуцкел вон Виернхеим, Хесен, Бергштрасе мини|ПупавацUpupa epopsЛенгери, Асам, Индија Исхрана пупавца се углавном састоји од инсеката, малих гмизаваца, жабама и биљном материјом попут семења и бобица. То је усамљена животиња која се обично храни на земљи. Ређе се храни у ваздуху, где их снажна и заобљена крила чине брзим и окретним, у потрази за бројним ројевима инсеката. Чешће, њихов стил храњења је да корачају по релативно отвореном тлу и повремено застају да испитују земљу пуном дужином кљуна. Ларве инсеката, лутке и ровци се откривају кљуном и или извлаче или ископавају снажним стопалима. Пупавци се такође хране инсектима на површини, испитују гомиле лишћа, па чак и користе кљун да подижу велико камење и љуште кору. Уобичајене намирнице укључују цврчке, скакавце, бубе, ухолаже и мраве. Плен може бити величине од 10-150 мм дужине, са преферираном величином плена од око 20-30 мм. Већи плен се удара о земљу или камен по избору како би се убио и уклонили несварљиви делови тела попут крила и ногу.
Гнежђење Пупавци су моногамни, иако веза у пару очигледно траје само једну сезону. Такође су веома територијални. Мужјак се често оглашава како би објавио своје власништво над територијом. Потере и борбе између ривалских мужјака, а понекад и женки су честе и могу бити бруталне. Птице ће покушати да убоду ривале кљуновима, а јединке повремено буду ослепљене у борбама. Гнездо се налази у рупи у дрвету или зиду и има узак улаз. Може бити без облоге или се могу сакупљати разни остаци. Само женка је одговорна за инкубацију јаја. Величина легла варира у зависности од локације: птице северне хемисфере полажу више јаја него оне на јужној хемисфери, а птице на вишим географским ширинама имају већа легла од оних ближе екватору. У централној и северној Европи и Азији величина легла је око 12, док је око четири у тропима и седам у суптропима. Јаја су округла и млечно плава када се положе, али брзо мењају боју у све прљавијем гнезду. Теже 45 г. Замена легла је могућа. Када је хране у изобиљу, женка ће положити неколико додатних јаја како би обезбедила храну за птиће који су се већ излегли. У студији спроведеној у Шпанији, утврђено је да су гнезда са већом учесталошћу канибализма успешно излегла више птића него гнезда у којима се младунци нису хранили старијим птићима.
Пупавци имају добро развијену одбрану од предатора у гнезду. Уропигијална жлезда женке која инкубира и излежава јаја брзо се модификује да производи течност непријатног мириса, а то чине и жлезде младунаца. Ови секрети се утрљавају у перје. Сматра се да секрет, који мирише на труло месо, помаже у одвраћању предатора, као и паразита и могуће делује као антибактеријско средство. Секрети престају убрзо пре него што млади напусте гнездо. Од шест дана старости, младунци такође могу усмеравати млазеве измет на уљезе и шиштаће на њих налик змијама. Млади такође ударају кљуном или једним крилом.
Период инкубације за ову врсту је између 15 и 18 дана, током којих мужјак храни женку. Инкубација почиње чим се положи прво јаје, тако да се птићи рађају асинхроно. Птићи се излегу прекривени пахуљастим перјем . До отприлике трећег до петог дана, појављују се перје која ће постати перје одраслих јединки. Птиће излеже женка између 9 -14 дана. Женка се касније придружује мужјаку у доношењу хране. Млади добијају комплетно перје за 26-29 дана и остају са родитељима још око недељу дана.
Галерија
Референце
Спољашње везе
Upupidae Birds of the World Upupidae The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Upupidae Avibase Upupidae The IUCN Red list Upupidae The BirdLife DataZone Upupidae All about birds Upupidae Flickr Upupidae Xeno-canto
Категорија:Породице птица Категорија:Bucerotiformes Категорија:Чланци који садрже текст на језику — латински Категорија:Таксони које је описао Вилијам Елфорд Лич