Вестхоуп (енгл. Westhope), позната и као Кућа Ричарда Лојда Џоунса (енгл. Richard Lloyd Jones House), јесте кућа на адреси 3704 Јужна Бирмингем авенија у насељу Мидтаун у Талси, Оклахома, Сједињене Америчке Државе. Пројектовао ју је Френк Лојд Рајт, а довршена је 1931. године за његовог рођака Ричарда Лојда Џоунса, издавача новина Талса трибјун. Вестхоуп је једна од три зграде које је Рајт пројектовао у Оклахоми и понекад се наводи као једина Рајтова кућа од текстилних блокова изграђена изван Калифорније. Грађевина је уписана у Национални регистар историјских места.
Вестхоуп је двоспратна грађевина на равном преријском земљишту које се простире на око 0,8 хектара. Имање обухвата кућу за госте, гаражу, травњаке, базен и језерце. Текстилни блокови Вестхоупа распоређени су у вертикалним стубовима, који су међусобно причвршћени металним арматурним шипкама и немају украсе. Стубови од текстилних блокова смењују се с вертикалним стакленим пољима са 5.200 стаклених панела који покривају готово половину спољашњости грађевине. Наводи се да кућа има пет или шест спаваћих соба и један је од највећих Рајтових пројеката кућа. Простори су уређени по отвореном плану, пресецајући се под углом од 90 степени, и украшени су текстилним блоковима. Кућа је била контроверзна када је довршена, а неки посматрачи су је поредили са стакленом кућом или затвором.
Рајт је неформално разговарао о плановима за кућу с Џоунсовима током 1928, а Џоунс му је касније те године послао списак спецификација. Након што је Рајт ревидирао планове, Џоунс је ангажовао Пола Милера као главног извођача радова за кућу Џоунс, а изградња је почела 1930. године. Грађевина је премашила првобитни буџет за изградњу, с коначним трошком од 100.000 долара. Џоунс је умро у својој кући 1963, а његова удовица ју је продала локалном архитекти М. Марију Макану, који ју је реновирао. Вестхоуп је касније продат породици Нелсон 1982, породици Холден крајем 1980-их и породици Тајсон 1993. године. Након што је пропала, кућу је 2021. купио инвеститор Стјуарт Прајс, који ју је реновирао.
Локација Кућа Ричарда Лојда Џоунса налази се на адреси 3704 Јужна Бирмингем авенија у насељу Мидтаун у Талси, Оклахома, Сједињене Америчке Државе. Локација се простире на скоро 0,8 хектара и налази се на равној прерији. Када је кућа изграђена, била је окренута према реци Арканзас, а могла се видети из долине реке Арканзас с удаљености до 64 km. Оно што је данас Turkey Mountain Urban Wilderness Area, преко реке на југозападу, такође је било видљиво из куће. Имање укључује кућу за госте од , која има дневни боравак с трпезаријом, купатило, и две спаваће собе. На имању се такође налази гаража, за коју се наводи да има капацитет за четири или пет аутомобила. Ту су и језерце с кои шаранима, травњак и базен, поред радионице, баштенске собе и поплочаних дворишта.
Архитектура Кућа Џоунс, изграђена за породицу издавача новина Ричарда Лојда Џоунса, понекад је позната као Вестхоуп или Велика кућа. То је једна од три грађевине које је Френк Лојд Рајт (Џоунсов рођак) пројектовао у Оклахоми, док су друге две Кућа Харолда Прајса Млађег и Прајс тауер у Бартлсвилу. Вестхоуп се такође понекад наводи као једина Рајтова кућа од текстилних блокова изграђена изван Калифорније, где је 1920-их пројектовао кућу Милард, кућу Сторер, кућу Фриман и кућу Енис. Током своје каријере, Рајт је ретко користио орнаменталне мотиве у својим пројектима, а калифорнијске куће су биле изузетак од овог правила; један писац је рекао да је „од куће Џоунс надаље, орнаментика у Рајтовим зградама постајала све чистија архитектура”.
Спољашњост Различити делови спољашњости варирају у висини од једног до два спрата, а фасада је рашчлањена тако да су неке од унутрашњих просторија визуелно одвојене од остатка куће. Слично као код Рајтових калифорнијских кућа, текстилни блокови Вестхоупа су причвршћени металном арматуром, а не малтерским спојницама које су се користиле у тадашњим зиданим зградама. Текстилни блокови се смењују с вертикалним стакленим пољима, која су исте ширине као и стубови од текстилних блокова.Рајт је раније користио такав дизајн, са смењујућим стакленим пољима и бетонским стубовима, у дневној соби куће Милард. Сви бетонски блокови Вестхоупа имају уграђене мрље пигмента, за разлику од необојених блокова Рајтових калифорнијских кућа, иако је Рајт раније у два наврата разматрао употребу пигментираних блокова. Блокови се описују као да имају жуту или „оклахомско ружичасту” нијансу. Подне плоче су закошене и нису видљиве на фасади. thumb|Поглед на фасаду, приказујући главни улаз у средини и мрежу стаклених панела лево од улаза Блоковима Вестхоупа недостају декоративне гравуре и широки су ; различито се наводи да су дуги или . Блокови се разликују од оних на калифорнијским кућама, где су коришћени блокови димензија у пречнику, с угравираним шарама. Архитектонски писац Роберт Макартер цитирао је другог коментатора који је рекао да већи блокови Вестхоупа „производе парадоксално смањење привидне масе”. Спољни зидови су направљени од два слоја текстилних блокова, а сваки блок има жлебове у које се умеће метална арматура. Водоотпорни цемент се сипа у спојнице између сваког блока. Поред тога, постоји асфалтни фурнир дуж унутрашњих страна спољашњег слоја блокова, за који је Рајт веровао да ће бити водоотпоран и ватроотпоран. Спољни блокови су направљени помоћу металних калупа са шаркама. Кућа има 5.200 стаклених панела који покривају готово половину спољашњости грађевине, који су распоређени у тракама ширине 51 cm. Прозорски панели су распоређени у мрежама, а неки делови фасаде су у потпуности од стакла. Мреже се састоје од бакарних оквира с покретним или фиксним стакленим панелима који се отварају ка споља. Према Рајту, покретни прозори би олакшали грејање и хлађење зграде. Прозорски оквири се држе на месту помоћу вертикалних жлебова угравираних у блокове. Вертикални детаљи дизајна фасаде Вестхоупа значајно су се разликовали од Рајтовог претходног рада у преријском стилу, који је био хоризонтално оријентисан, с равним крововима и хоризонталним тракама прозора.
Унутрашњост Наводи се да кућа има пет или шест спаваћих соба. Има пет купатила, укључујући једно делимично купатило. Простире се на отприлике , што је чини једном од највећих кућа које је Рајт икада пројектовао. Простори су подељени на два спрата и распоређени су на мрежи величине . Упркос великој величини куће, унутрашњи простори су уређени тако да стварају угодан амбијент.
Материјали Бетонске подне плоче су изливене на лицу места. Просторије су одвојене преградним зидовима до пола висине. Зидови, који повезују различите стубове који носе плафон, требало је да дају кући отворенији осећај. Унутрашњи зидови су направљени од обичних текстилних блокова, док су плафони направљени од касетираних текстилних блокова с узоркованим фасцијама, формирајући мрежу. Мрежа на плафону није била део првобитног плана, који је предвиђао бетонске плафонске греде на размаку од . Перфорирани блокови су направљени помоћу гипсаних калупа, а плафонски блокови с фасцијама су направљени помоћу дрвених калупа. Да би уштедео новац, Рајт није користио столарију у кући.
Иако је Вестхоуп изграђен с парним радијаторима, првобитно није имао систем за хлађење; када је додат систем за хлађење, канали су сакривени иза решетки; Грејни отвори и осветљење су сакривени иза декоративних блокова с перфорираним шарама. У кући постоји пет камина, поред модерног намештаја из средине века и столица инспирисаних неким од других Рајтових пројеката. Део намештаја је сличан комадима које би Рајт пројектовао за Џона Незбита у кући Енис 1942. године. Рајт је првобитно планирао да конструише намештај од материјала Met-L-Wood, који се састоји од дрвета с алуминијумским плочама са обе стране, али је Џоунс известио да је овај материјал неудобан. Иако већина намештаја од Met-L-Wood-а није израђена због прекорачења трошкова током изградње, Рајт је пројектовао ормар, полице за књиге, као и радни сто и столицу за Џоунсову радну собу.
Просторије Простори су распоређени по отвореном плану, преливајући се један у други и пресецајући се под углом од 90 степени. Први спрат укључује заједничке просторе, као што су фоаје, дневни боравак, трпезарија, соба за игре, соба за рекреацију и кухиња. Фоаје, степениште, трпезарија и кухиња груписани су унутар крстасте просторије у једном углу првог спрата. Изван ње се простире дневни боравак. Дневни боравак има прозоре пуне висине и назива се „соба-фењер”; назив је добила по томе што је ноћу изгледала као да светли попут фењера. Источни зид дневног боравка окренут је ка улици и краћи је, без надстрешница изнад њега. Западни зид дневног боравка гледа на базен куће и налази се у сенци надстрешнице. Када је кућа изграђена, западни зид је такође имао спољашњу лођу.
Трпезарија, окружена са свих страна другим просторијама, има мокри бар и два кухињска острва. Поред кухиње и мало испод дневног боравка налази се спуштена породична соба или соба за билијар. И соба за билијар и улазни фоаје имају стаклене конзерваторијуме који се протежу у дворишта куће. Две спаваће собе (укључујући главну спаваћу собу), два купатила и радна соба налазе се на првом спрату поред заједничких простора. Ове собе се налазе у једном углу дневног боравка, док су соба за послугу и гаража дијагонално преко пута дневног боравка од спаваћих соба. Остала купатила и спаваће собе налазе се на другом спрату, док се изнад другог спрата налази осматрачница.
Историја Између 1923. и 1924. године, Рајт је пројектовао четири куће од текстилних блокова у Калифорнији, од којих три готово истовремено. Ове зграде су прокишњавале због недостатака у бетону који је коришћен за израду сваке од калифорнијских кућа. Након што је завршио калифорнијске куће, Рајт је повремено користио бетонске блокове заједно с другим методама градње, у зградама као што је Хотел Аризона Билтмор.
Ричард Лојд Џоунс био је шест година млађи од Рајта. Током 1900-их и 1910-их, Џоунс је радио у разним новинама, у једном тренутку је био власник Wisconsin State Journal-а пре него што је постао издавач Tulsa Tribune-а 1919. године. Џоунс и Рајт су имали различите личности и често су упућивали саркастичне опаске један другом, али су били блиски пријатељи. Рајт је већи део свог живота био у дуговима, а његово финансијско стање је било још несигурније током Велике депресије, док је Џоунс био нешто финансијски успешнији. Џоунс је желео да ангажује Рајта не само да би свом рођаку у невољи дао нешто новца, већ и да би обезбедио дом за себе, своју жену и њихово троје деце (Ричарда Млађег, Џенкина и Флоренс). Након тога, Џоунс и његова породица су купили око 1,6 хектара на брду у близини реке Арканзас у Талси.
Развој Рани планови thumb|Фасада главног улаза. Центар фасаде је направљен од стаклених панела, док остатак фасаде има наизменична стаклена поља и бетонске стубове. Рајт је неформално разговарао о плановима за кућу с Џоунсовима током 1928. године. Према Џоунсовом сину Џенкину, Рајт је првобитно скицирао „пространу” кућу од дрвета и малтера с готово равним кровом, која је окруживала двориште; списатељица Мерил Сикрест је навела да би такав дизајн био у складу с Џоунсовим укусом и сличним кућама у Оклахоми. Насупрот томе, писац Роберт Свини каже да су Рајтови оригинални цртежи предвиђали зграду са стрмим кровом преко једног дела, распоређену на мрежи троуглова од 30-60-90 степени. У новембру 1928, Рајт је написао посебно оштро писмо Џоунсу, описујући га као „пуританца и порезника најгоре врсте”, а Џоунс је написао љутит одговор на девет страна.</ref> Након ове свађе, Џоунс је писао Рајту, детаљно описујући шта жели у новој кући.< Џоунс је навео да кућа треба да има дневни боравак, трпезарију, собу за билијар, радну собу, пет спаваћих соба и гаражу за четири аутомобила. Првобитни буџет се различито наводи као 30.000 или 40.000 долара.