Донко Ракочевић (Брезојевица код Плава, 5. мај 1963) црногорски је новинар, публициста и уредник.
Биографија Донко Ракочевић рођен је 5. маја 1963. године у селу Брезојевице код Плава. Основно и средње образовање стекао је у Подгорици, где је матурирао у Гимназији „Слободан Шкеровић“ 1981. године. Студије је наставио на Електротехничком факултету Универзитета Црне Горе.
Новинарску каријеру започео је 1985. године као дописник београдских Вечерњих новости из Црне Горе. За серију текстова о еколошкој катастрофи у Зетској равници добио је 1993. године годишњу награду Удружења новинара Црне Горе.Удружење новинара Црне Горе: „Двадесет година Универзитета у Црној Гори: 1974-1994“
Исте године покреће први приватни штампани медиј у Црној Гори под називом Бумеранг, а две године касније, 1995. године, оснива и ревију Исток, која се бавила српском културом и друштвено-политичким положајем Срба у Црној Гори. Часопис је излазио до 2008. године, а Ракочевић је био његов главни и одговорни уредник.
За ангажман у заштити српског језика, ћирилице и традиције, 2009. године добио је другу годишњу награду Удружења новинара Црне Горе.https://mondo.me/Info/Drustvo/a60116/Dodijeljene-nagrade-Udruzenja-novinara-Crne-Gore.html
Од 2021. године је сарадник портала Седмица, интернет публикације посвећене очувању културне баштине, историје и духовности српског народа. Током своје каријере, сарађивао је са бројним медијима у региону, међу којима се истичу Политика, Дневни телеграф и сарајевски Свијет.
Публицистички рад и ангажман Ракочевићев публицистички рад обухвата теме из историје, духовности и културе. У својим текстовима и јавним наступима, бави се питањима политичког ревизионизма, културног идентитета и положаја Српске православне цркве. Залаже се за очување српског језика и ћириличног писма. Посебно је ангажован у заштити положаја Српске православне цркве, нарочито током периода доношења Закона о слободи вероисповести 2019. године. У том контексту, медији су преносили његово писмо немачком амбасадору у којем критикује западне ставове према историјским темама и питању геноцида.Новости: „Ракочевић послао писмо амбасадору Немачке“ У интервјуу за Политику говорио је о историјским ревизијама и наслеђу комунизма у Црној Гори.Политика: „Календар из 1945. с петокраком уместо крста“
Поводом положаја Срба у Црној Гори, Ракочевић је 2017. изнео став да они треба да прихвате статус мањинског народа. Такав приступ, по његовом мишљењу, обавезао би државу да им, у складу са чланом 79 Устава Црне Горе, обезбеди право на образовање на сопственом језику, одговарајући простор у програмима јавног сервиса, као и сразмерну заступљеност у државним органима и јавним службама.
Награде Годишња награда Удружења новинара Црне Горе (1993) Годишња награда Удружења новинара Црне Горе (2009)
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1963. Категорија:Црногорски новинари Категорија:Црногорски публицисти Категорија:Плављани Категорија:Студенти Универзитета Црне Горе