Срби у Хрватској су највећа национална мањина у Републици Хрватској. По попису становништва из 2001. Срба је 201.631 и чине 4,5% становништва Хрватске.Становништво према народности, попис 2001, Државни завод за статистику Републике Хрватске , Приступљено 1. 4. 2013. У односу на претходне пописе становништва дошло је до смањења удела Срба у укупној популацији Хрватске.

Попис становништва 1910. Последњи попис становништва у Аустроугарској сведочи да су на подручју данашње Републике Хрватске (али без Далмације и Барање) Срби чинили 24,6% укупног становништва. Чинили су апсолутну већину на подручју 46 данашњих општина Републике Хрватске (према административној подели подручја из 2001. године). На приложеној мапи су те општине означене плавом бојом.Мапа је настала у склопу пројекта „Распоред насељености и кретање српског становништва у Хрватској (1880 – 2011)“, према територијалној подјели из 2001. г. (жупаније/општине/градови/насеља). У истраживачком пројекту учествовали су: др. Светозар Ливада (руководилац), проф. Владимир Цвјетићанин и проф. Никола Лунић. У пројекат су као спољни сарадници били укључени: проф. др. Бранислав Ђурђев, др. Мирко Сужњевић и Сандра Бертол. thumb|Срби на подручју данашње Р. Хрватске према попису из 1910. Мапа настала у склопу пројекта „Распоред насељености и кретање српског становништва у Хрватској (1880 – 2011)“, према територијалној подјели из 2001. г. (жупаније/општине/градови/насеља).

Попис становништва 1948. Први послератни попис становништва из 1948. године, показао је да се у Хрватској од 3,7 милиона житеља 543.739 или 15 одсто изјаснило као Срби.

Попис становништва 1953. мини|270п|Распрострањеност Срба у Хрватској према попису из 1953. године Попис становништва из 1953. године показао је да у Хрватској живи 588.411 Срба.

Попис становништва 1961.

Попис становништва из 1961. године показао је да у Хрватској живи 624,985 Срба.

Попис становништва 1971.

Попис становништва из 1961. године показао је да у Хрватској живи 626.789 Срба.

Попис становништва 1981. Према попису из 1981. године, у Хрватској се 531.502 становника или 11,6 одсто изјаснило као Срби. Пад удела Срба у укупном становништву се догодио услед ниског наталитета, исељавања у Србију, Београд и Војводину (укупно 22.284 Срба, те зато што се велики број Срба од 1961. године изјашњавао као Југословени. Из Србије се у Хрватску доселио 9.287 Срба.

Попис становништва 1991. мини|270п|Распрострањеност Срба у Хрватској према попису из 1991. године

Попис становништва 2001. мини|270п|Распрострањеност Срба у Хрватској према попису из 2001. године

Попис становништва 2011. мини|270п|Распрострањеност Срба у Хрватској према попису из 2011. године

Територијална распрострањеност

Највећи удео Срба, 1991. године, је био у општини Доњи Лапац и то преко 95%. Поред тога Срби су 1991. године чинили велику већину, између 80 и 90 одсто у општинама Војнић, Кореница, Двор, Книн и Грачац, са осамдесет и Вргинмост, Глина, Костајница, Бенковац и Обровац са 50 до 70 одсто. Половину су имали у Петрињи и Пакрацу. Трећину становништва чинили су у општинама Огулин, Карловац, Новска, Бели Манастир, Вуковар, Ораховица, Дарувар, Грубишно Поље, Подравска Слатина. Преко 20 одсто било их је у Осијеку, Сиску, Новој Градишки, а имеђу 15 и 20 одсто у Нашицама, Доњем Михољцу, Славонској Пожеги. Значајне српске заједнице постојале су и у Винковцима, Славонском Броду, Ђакову, Бјеловару, Копривници, Кутини, Гарешници, Врбовском, Шибенику, Задру, Сињу, Имотском. Већину су дакле имали у Западној Славонији, деловима Барање и источне Славоније, затим на Банији, Кордуну, Лици, Крбави, те деловима Далматинске Загоре и Билогоре. У Загребу је 1991. године, живело 44.384 Срба, односно, чинили су 6,27% становништва главног града Хрватске. У неких двадесетак општина од око 115 тада, Срба је било испод 1 одсто.

Изузев великих градова, где су Срби, углавном, живели у центру, остала подручја припадала су најнеразвијенијим деловима Хрватске, са најнижим републичким дохотком по глави становника. Друштвени план развоја Хрватске од 1966. до 1970. године означио је 15 општина као неразвијене, а међу њима једанаест са већинским српским становништвом, али хрватска влада никада није обезбедила довољно средстава за развој тих крајева. Нарочито је жалосно стање било у Лици. Та економска заосталост је неминовно утицала на исељавање становништва и уопште Срба из Хрватске. Према статистичким анализама др Руже Петровић између 1971. и 1981. године, иселило се из Хрватске 157.530 Срба.

Референце

Литература

Спољашње везе Тихи егзодус и даље траје („Политика“, 15. јун 2015.) Почео попис у Хрватској („Политика“, 1. април 2011.)

Категорија:Историја Срба у Хрватској