мини|300п|Pozni modernizam u četvrti „Baumgarten“ u Karlsruhe
Позни модернизам је правац у савременој архитектури који се развија након 1950. године у којем стање у архитектури овог периода карактерише експанзија на свим континентима и нови задаци. Ова нова фаза одражава се како у делима старијих архитеката у њиховим позним радовима као Френк Лојд Рајта, Валтер Гропијуса или Ле Корбизјеа тако и у делима нове генерације архитеката који су рошени око 1910. године. Промена правца развоја архитектуре се одражава у снажном динамизму. Данас оцењујемо да су прави угао и крива линија само привидно супростављени и да оне само произлазе из намене појединих објеката. Карактеристике овог развоја после 1950. године су: слобода у организацији простора, доследна примена висећих кровова и љуски, експерименти са пнеуматским конструкцијама, примена синтетичких материјала интензивна индустријализација у грађевинарству. За развој архитектуре постаје важно урбанистичко планирање и изграђени су градови у Бразилију, Чандигар, Исламабад и у Сибиру неколико градова за научне сврхе као Академгород. Нове концепције градова развијају Кенсо Танге са линеарним градовима за Токио Хосе Лујс Серт са планом за Колумбију те Џорџ Кандилис и енглеска група Архиграм са својим пројектима. Неки од главних представника Јакоб Бакема (-{Jacob Bakema}-) Алдо ван Ајк (-{Aldo van Eyck}-) Кедрик Прајс (-{Cedric Price}-) Моше Сафди (-{Moshe Safdie}-) Алисон Смитсон (-{Alison Smithson}-) Петер Смитсон (-{Peter Smithson}-) i mnogi drugi
Литература
Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
Спољашње везе Charles Jencks Canons in Crossfire - On the Importance of Critical Modernism
Категорија:Уметност Категорија:Архитектура