Катарина Медичи (, ; Фиренца, 13. април 1519 — Блоа, 5. јануар 1589) је била француска краљица која је владала у доба верских ратова у Француској (16. век).Thomson, 98; Sutherland, Ancien Régime, 3; Neale, The Age of Catherine de Medici. Катарина је била кћи војводе Лоренца -{II}- Медичија (1492—1519), војводе Урбина, и Мадлене де ла Тур од Оверње (1495—1519). Оба родитеља су јој умрла неколико недеља после њеног рођења. Од њих је наследила титуле контесе Оверње и војвоткиње Урбина. Одрасла је у Италији. Удала се 1533. године за будућег краља Француске Анрија -{II}- када је имала 14 година. Краљица Француске постала је 1547. године. Имала је десеторо деце, од којих је троје умрло као новорођенчад. Три последња француска краља из династије Валоа, Франсоа -{II}- (1559—1560), Шарл -{IX}- (1560—1575), Анри -{III}- (1575—1589), били су синови Катарине Медичи.
Њена најстарија кћи, Елизабета, постала је жена шпанског краља Филипа -{II}-, а најмлађа преживела кћи, Маргарета (позната као краљица Марго), удала се за протестанта Анрија од Наваре, који ће касније постати француски краљ Анри -{IV}- по линији овог брака. Сва њена деца, осим Маргарете, била су болешљива, тако да је она у дугом периоду, после смрти супруга 1559. године када је постала регент, била де факто владар Француске. После читања Нострадамусовог алманаха за 1555. године, који је помињао опасности за краљевску породицу, постала је његов велики поштовалац. Позвала га је у Париз да изради хороскопе за њу и њену децу. Дала му је функцију краљевог саветника и лекара.
За време владавине Катарине Медичи, августа 1572. године, у Паризу и широм Француске одиграо се масакр протестантских племића, у историји познат као Вартоломејска ноћ. У то време сматрало се да је краљица директно одговорна за масакр. Она се јавно трудила да се дистанцира од овог масакра и од верског рата који је уследио. Све време је настојала да одржи ауторитет краљевске власти у условима хаоса грађанског рата католика и протестаната. Поред владарске и политичке улоге, Катарина Медичи је била велики мецена ренесансне уметности.
Поједини историчари сматрају да се Катарина не може кривити за неке од најгорих одлука круне, мада се евиденција о њеној немилосрдности може наћи у њеним писмима.Knecht, 272. For a summary of the fluctuations in Catherine's historical reputation, see the preface to R. J. Knecht's Catherine de' Medici, 1998: xi–xiv. У пракси, њен ауторитет је увек био ограничен ефектима грађанских ратова. Њена политика се стога може сматрати очајничким мерама како би се монархија Валоа задржала на трону по сваку цену, а њено покровитељство уметности као покушај да се велича монархија чији је престиж био у наглом паду.Frieda, 454–55. Без Катарине, мало је вероватно да би њени синови остали на власти. Године током којих су они владали су називане „добом Катарине де Медичи”. Према Марку Стреџу, једном од њених биографа, Катарина је била најмоћнија жена у Европи шеснаестог века.
Рођење и васпитање мини|усправно|Ђулио ди Ђиулијано де Медичи, Папа Климент -{VII}-, рад Себастијано дел Пиомба, c.1531. Клемент је сматрао Катаринине заруке за Анриja од Орлеана „најбољим заручивањем на свету”.
Катарина Медичи је рођена 13. априла 1519. у Фиренци, Фирентинска република, као Катарина Марија Ромула де Медичи и била је једино дете Лоренца де Медичија, војводе Урбина, и његове супруге, Мадлен де ла Тур д’Оверња, грофице од Булоња. Млади пар је ступио у брак три године раније у Амбоазу као део савеза између краља Франсое -{I}- Валоа и Лоренцовог ујака Папе Лава -{X}- против Максимилијана -{I}-, цара Светог римског царства. Према хроничару из тог времена, када је Катарина рођена, њени родитељи су били „задовољни као да је био дечак”.Goro Gheri, 15 April 1519, quoted by Frieda, 14.
У року од месец дана од рођења Катарине, оба њена родитеља су преминула: Мадлен је умрла 28. априла од породиљске грознице или куге, а Лоренцо је умро 4. маја, при чему је његова титула над Урбином враћена Франческу Марија -{I}- дела Ровере. Краљ Франсоа је желео да Катарина буде одгајена на француском двору, али Папа Лео је имао друге планове за њу и желео је да је уда за Иполита Медичија. Лав је поставио Катарину за војвоткињу Урбина, али се већи део тог војводства припојио папској држави, дозвољавајући фиренци да задржи само тврђаву Сан Лео. Тек након Лавове смрти 1521. године, његов наследник, Папа Хадријан VI, вратио је војводство његовом законском наследнику Франческу Марији.
О Катарини сепрво бринула њена мајка по оцу, Алфонсина Орсини, а након њене смрти 1520. године старатељство над Катарином преузима њена тетка, Клариса де Медичи. Смрт папе Лава 1521. година је на кратко прекинула власти породице Медичи, све док 1523. године кардинал Ђулио де Медичи није изабран за папу и понео ново име папа Климент VII. Тад је Клемент сместио Катарину у палату Медичи у Фиренци.
1527. године породица Медичи је збачена са власти у Фиренци од стране фракције кардинала Силвија Пасеринија, а Катарина је узета као таоц и смештена у самостан. тамо је била три године, док се град после опсаде није предао 12. августа 1530. године, када је папа Климент позвао Катарину да му се придружи у Риму.
Брак Приликом једне посете Риму, млетачки изасланик је описао Катарину као девојку ниског раста, мршаву и без деликатних црта лица, али поседује истурене очи, својствене породици Медичи. Било је доста просаца који су стајали у реду за Катаринину руку, укључујући и Џејмса V од Шкотске, који је послао 1530. године војводу од Албанија да уговори брак, али до тога није дошло. Три године касније, 1533. године Франсоа од Француске је понудио свог другог сина, Анрија II Валоа, на шта је папа Клемент пристао.
Велико венчање и свадбени бал је одржан у Марсеју 28. октобра 1533. године кад су обоје младенаца имали по 14 година. Смрт Катарининог стрица, папе Клемента 25. септембра 1534. године је поткопала Катаринин положај на француском двору. Следећи папа, Алесандро Фарнезе изабран је 13. октобра и узео титулу под именом Павле III и он није желео да настави обавезу претходног папе Клемента и одбио да плаћа велики раз, чиме је раскинуо савез са Француском. Принц Анри није показивао интересовање за Катарину као жену и у првих 10 година брака нису имали ни једно дете. Поред љубавница Анри је имао и краћу везу са Филипом Дуци 1537. године која му је и родила ћерку, коју је он признао. Убрзо је Анријев старији брат, Франсис умро када је после тениса добио грозницу и Анри постаје наследник престола. Тад се и повећао притисак на пар да добију наследника, док Катарина коначно 19. јануара 1544. године није родила сина, који је назван по краљу Франсои. У наредним годинама Катарина није имала поновних проблема да затрудни и родила Анрију још осморо деце.
Када је 31. марта 1547. године умро краљ Франсоа I, Катарина постаје француска краљица, а крунисање је обављено 10. јуна 1549. године у базилици Сен Дени.
Краљица Француске Катарина као краљица није имала никакав политички утицај. Деловала је као регент током мужевљевог одсуства, али су овлашћења била само формална.
4. априла 1559. године краљ Анри је потписао мир са Светим римским царством, чиме је окончан дуг период ратовања са Италијом. Уговор је запечаћен веридбом његове и Катаринине ћерке, тинејџерке Елизабете са Филипом II шпанским. Њихово петодневно венчање је било у Паризу 22. јуна 1559. године. Венчање је било праћено разним церемонијама, баловима и надметањима на којима је учествовао и сам краљ Анри. Анри је после низа победа у борби коњима са копљем победио друге војводе, али је изгубио од младог грофа од Монтгомерија, Габријела који је успео краља да избаци из седла. Анри је инсистирао да опет јаше против њега, али је следећи пут имао још мање среће. Грофово копље је повредило краља Анрија кад га је ударило у шлем и разбило се. Краљ је затим пренет у замак Турнел где му је из лица и главе извучено пет крхотина, од којих је једна пробила око и мозак. Наредних десет дана је краљево стање варирало, али је полако изгубио вид, говор, али и разум и убрзо је умро 10 јула. 1559. године у 40. години живота. Након тога Катарина за свој амблем узима сломљено копље са речима ’’од овога долазе моје сузе и бол’’ и носила је црнину у знак сећања на Анрија.
Краљица мајка
Владавина Франсое II Након очеве смрти Франсоа II постаје краљ са петнаест година. У ономе што је представљало државни удар кардинал од Лорене и војвода Франсоа од Гиза, чија се нећака Мери, краљица Шкотске, удала за Франсоу II годину дана раније су преузели власти дан након смрти Анрија и убрзо се преселили у палату Лувр са младим паром. Катарина није имала права на улогу у Франсоављевој влади јер се сматрало да је он довољно стар да сам влада, али су његови службени акти почињали речима: „То је задовољство краљице, моје госпође-мајке, а ја такође одобравам свако њено мишљење, задовољан сам и заповедам да...“ Катарина није оклевала да искористи свој нови ауторитет и један од њених првих поступака је био да примора Анријеву љубавницу Дајану де Поатје да преда крунске драгуље и врати дворац Шенонсо који је добила од Анрија као његова љубавница.
У јуну 1560. године Мишел де Хопитал је именован за канцелара Француске, који је са Катарином блиско сарађивао у одбрани закона пред све већом анархијом у држави који су створили конзервативни политичари који су водили борбе и протеривали протестанте. Лорд Конде је у јесен 1560. године подигао војску и почео да напада протестантске градове на југу. Кад је завршио кампању и вратио се, Катарина је наредила његово затварање и након суђења је осуђен на смрт за кривична дела против круне.
Када се краљ Франсоа II разболео од инфекције у уху и када је Катарина схватила да постоји велика шанса да краљ умре она је склопила пакт са Антоаном де Бурбоном који ће се одрећи права на реагенство будућег краља Шарла IX у замену за ослобађање његовог брата Кондеа. Као резултат тога, када је Франсоа умро 5. децембра 1560. године савет је именовао Катарину за гувернера Француске након чега она добија велика овлашћења.
Владавина Шарла IX Шарл IX је постао краљ са својих десет година и Катарина га је у почетку држала близу себе. Она је одлучивала о политици и контролисала државни посао и покровитељство, али са својим овлашћењима није била у позицији да контролише државу у целини, која је била на ивици грађанског рата. У многим деловима француске владале су племићке породице, а не француска круна.
У циљу смиривања ситуације Катарина је издала јануарски едикт 1562. године, али је марта исте године у инциденту познатом као масакр код Васија војвода од Гиза са својим људима напао протестанте где је убијено око 70 протестаната, а још 100 рањено. Он је након тога у Паризу дочекан као херој, док су протестанти позивали на освету. Овај масакр је био фитиљ који је изазвао верске ратове у Француској, а држава је наредних 30 година била или у грађанском рату, или оружаном примирју.
Месец дана од масакра Луј де Бурбон, принц Кондеа и адмирал Гаспар су подигли војску од 1.800 људи и склопили савез са енглезима и кренули да освајају градове у Француској. Пошто нису хтели да одустану кад су добили упозорење од Катарине она је исто подигла војску и узвратила опсадом Руана који су држали протестанти, који су на кратко и освојили. Убиство војводе од Гиза, кога је 18. фебруара 1563. године убио шпијун аристократског порека Полтрот де Мер, је узазвало аристократску крвну освету која је каснијих година још више компликовала француске грађанске ратове.
19. марта 1563. године потписан је едикт о пацификацији који је окончао верски рат.
Хугеноти