Самотни тинаму () је врста Palaeognathae копнене птице . Ова врста је пореклом из атлантских шума источног Бразила.
Таксономија Сви тинамуи су из породице Tinamidae, а у ширем контексту су припадају полифилетској групи Ratite. За разлику од других Ratite, тинамуи могу да лете, иако генерално нису јаки летачи. Сви Ratite су еволуирали од праисторијских птица летачица, а тинамуи су најближи живи сродници ових птица.Davies, S. J. J. F. (2003) Раније је ова птица била подељена на две подврсте: Tinamus solitarius pernambucensis на североистоку Бразила, Пернамбуко и Алагоас и Tinamus solitarius solitarius пронађен на југоистоку Парагваја и крајњем североистоку Аргентине. Међутим, испоставило се да се прва није разликовала од номиоване подврсте већ је била појединачна птица која је показала посебан облик боје за који се сада зна да се јавља и на другим местима.Raposo do Amaral & Silveira (2004) Приметно је да нијанса леђа варира између маслинасте и рђасте, а интензитет боје перја доњег дела врата такође варира. Црне пруге у овим областима су мање или више јаке. pernambucensis се односи на жуће птице са много пруга, посебно на врату.
Назив рода Tinamus потиче од домородачког Галиби језика, реч "Tinamú" "тихи шетач". Специфични епитет solitarius потиче од латинске речи "solitarius" "усамљени", "solus", "solius" "сам". мини|Скривени тинамуTinamus solitariusИлустрација Џозефа Смита, 1895. мини|Јаја Tinamus solitarius мини|Tinamus solitarius - MHNT
Опис Скривени тинаму је велики смеђкасти тинаму са јаким црним пругама. Његов врат, груди и бокови су сиви, а стомак бео. Има тамносмеђу круну и бело грло на жућкастој глави и врату, што је у контрасту са карактеристичном жућкастом линијом са стране врата. Скривени тинаму је у просеку 45 цм дугачак.
Распрострањеност и станиште Налази се у југоисточној Баији, источном Минас Жераис, Еспирито Санту, Рио де Жанеиру, Сао Паулу, источном Мато Гросо до Сулу, Парани, Санта Катарини и северним државама Рио Гранде до Сул . Такође се налази у југоисточном Парагвају и на крајњем североистоку Аргентине у провинцији Мисионес.BirdLife International (2009)
Усамљени тинаму се налази у низијским влажним тропским шумама и планинским шумама до 1.200 метара надморске висине.BirdLife International (2009) Лако насељава секундарне шуме и није неуобичајена на екстензивно коришћеним парцелама, донекле толеришући селективну сечу . Велике плантаже егзотичних врста нису популарне. Али птице могу бити довољно бројне да издрже лов, на пример у мозаику малих засада кабруке, испресецаних секундарним растињем са густим подрастом бамбуса caeté Marantaceae и Merostachys, као и вишим бамбусом Guadua и Euterpe edulis). У екотону мало поремећене густе омброфилне планинске шуме, напредне популације могу постојати у фрагментима шуме величине чак 400 хектара. Silveira et al. (2005)
Гнежђење Као и други тинамуи, полаже јаја необичног облика са сјајном, шареном љуском. Мужјаци ће инкубирати јаја која су у гнезду на земљи, а такође ће одгајати младе кратко време пре него што постану независни.
Исхрана Скривени тинаму једе воће и семе са земље и жбуња које је ниско при земљи.
Статус Тренутно је угрожена континуираном дефорестацијом изазваном урбанизацијом, индустријализацијом, ширењем пољопривреде и повезаном изградњом путева. Такође се прекомерно лови. Сходно томе, Међународна унија за заштиту природе IUCN је класификује као скоро угроженуи таксон, ускоро би могла постати рањиви таксон са распоном појављивања од 990.000 км².BirdLife International (2008) Популација за коју се раније веровало да потиче од врсте pernambucensis је или веома ретка или је већ истребљена. Ове северне птице су увек биле прилично ретке у историјским временима, са вероватно не више од 6 примерака у музејима. Raposo do Amaral & Silveira (2004), BLI (2008)
Примећено је да ову врсту није тешко населити у одговарајуће станиште. Утврђено је да скривени тинамуи опстају у великом броју у шумском фрагменту површине 610 хектара где нису првобитно пронађени.Faria et al. (2006) Међународна унија за заштиту природе IUCN га не сматра глобално угроженим.
Референце
Додатна литература
Cabot, José (1992): 2. Solitary Tinamou. In: del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew & Sargatal, Jordi (eds.): Handbook of Birds of the World (Volume 1: Ostrich to Ducks): 127, Plate 6. Lynx Edicions, Barcelona. ISBN 84-87334-10-5
Faria, Christiana M.A.; Rodrigues, Marcos; do Amaral, Frederico Q.; Módena, Érica & Fernandes, Alexandre M. (2006): Aves de um fragmento de Mata Atlântica no alto Rio Doce, Minas Gerais: colonização e extinção [The birds of an Atlantic Forest fragment at upper Rio Doce valley, Minas Gerais, southeastern Brazil: colonization and extinction]. Revista Brasileira de Zoologia 23(4): 1217-1230 [Portuguese with English abstract]. doi:10.1590/S0101-81752006000400032 PDF fulltext
Raposo do Amaral, Fábio Sarubbi & Silveira, Luís Fábio (2004): Tinamus solitarius pernambucensis Berla, 1946 é sinônimo de Tinamus solitarius (Vieillot, 1819). Ararajuba 12(1): 33–41. [Portuguese with English abstract] PDF fulltext Silveira, Luís Fábio; Develey, Pedro Ferreira; Pacheco, José Fernando & Whitney, Bret M. (2005): Avifauna of the Serra das Lontras–Javi montane complex, Bahia, Brazil. Cotinga 24: 45–54 [English with Portuguese abstract]. PDF fulltext Simon, José Eduardo (2000): Composição da Avifauna da Estação Biológica de Santa Lúcia, Santa Teresa - ES [Birds of the Estação Biológica de Santa Lúcia, Santa Teresa, ES]. Boletim do Museu de Biologia Mello Leitão N.S. 11-12: 149-170 [Portuguese with English abstract]. PDf fulltext
Спољашње везе
Скривени тинаму Tinamus solitarius eBird Скривени тинаму Tinamus solitarius Birds of the World Скривени тинаму Tinamus solitarius The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Скривени тинаму Tinamus solitarius Avibase Скривени тинаму Tinamus solitarius The IUCN Red list Скривени тинаму Tinamus solitarius The BirdLife DataZone Скривени тинаму Tinamus solitarius All about birds Скривени тинаму Tinamus solitarius Oiseaux Скривени тинаму Tinamus solitarius Flickr Скривени тинаму Tinamus solitarius Xeno-canto
Категорија:Тинамуи Категорија:Tinamus Категорија:Таксони које је описао Луј Пјер Вјејо Категорија:Птице описане 1819. године Категорија:Птице Јужне Америке