Рат Црвеног Облака (), вођен 1866-1868, део америчких ратова са Сијуксима. Америчка војска покушала је да подигне тврђаве на територији Сијукса и отвори пут са истока САД за Монтану (Боземанов пут), где је 1862. откривено злато, али је до 1868. принуђена на повлачење.

Позадина По завршетку Америчког грађанског рата (1865), америчка влада била је изложена притиску јавности да отвори нове путеве на запад, како би се омогућило насељавање великог броја незапослених војника који су тражили државну земљу. Са друге стране, на формално америчкој државној земљи у Великим равницама, од Рио Гранде до канадске границе, живела су бројна независна номадска племена, која су живела од лова на бизоне. Најважнији задатак америчке владе био је да заштити пут кроз долину реке Плате, где се градила прва америчка трансконтинентална железница. Уз то, растућа рударска насеља у Монтани, где је 1862. откривено злато, захтевала су отварање пута од реке Плате према северу, који би пролазио право кроз ловишта Сијукса у подручју Барутне реке. Један од америчких пионира, Џон Боузмен, покушао је да отвори овај пут, али су га Индијанци отерали, па су насељеници захтевали заштиту америчке војске.

У покушају да избегне нови рат, америчка влада је послала преговараче Индијанцима, нудећи поклоне и редовна месечна следовања у храни, оделу и муницији свим племенима која допусте мирну изградњу путева и подизање тврђава на својој територији. Неки од северних Сијукса на горњем току реке Мисури потписали су уговор, али су Хункпапе Бика Који Седи одбиле да преговарају. На југу, код тврђаве Ларами, Брулеи су потписали уговор, али су Оглале, оклевале.

У јуну 1866, поглавице Оглала, Старац Који Се Боји (мировни поглавица) и Црвени Облак (ратни поглавица) дошли су са Барутне реке у тврђаву Пит и састали се са комисијом америчке владе. Амерички преговарачи отезали су преговоре све до 13. јуна, када је у Ларами стигао 18. пешадијски пук (око 600 бораца) под командом пуковника Хенри Керингтона. На челу оружане силе, пуковник је објавио Оглалама да долази да отвори Боузменов пут кроз индијанска ловишта око Барутне реке и подигне тврђаве које ће га чувати. Поглавице Оглала оптужиле су преговарачку комисију за превару и вратиле се на Барутну реку, решене на борбу.

Рат

Амерички продор Пуковник Керингтон је 16. јуна 1866. кренуо на север и ушао у територију Оглала, водећи око 700 људи, укључијући 18. пешадијски пук, цивилне извиђаче и дрвосече. У близини извора Барутне реке саградио је тврђаву Рино, а нешто даље на северу, јужно од данашњег Шеридана у Вајомингу, и тврђаву Фил Керни. Овај покрет америчке војске прошао је без борбе, пошто су у то време Оглале одржавале редован годишњи плес Сунца. Желећи да најпре у миру спреми залихе хране за зиму, Црвени Облак обавестио је свој народ да ће кренути у рат тек након јесењег лова.

У међувремену, пуковник Керингтон је послао један одред до реке Бигхорн у Монтани, где су подигли и трећу постају, тврђаву Смит, и објавио да је Боузменов пут сада безбедан за путовање. У пракси, иако њихов поглавица још није објавио рат, поједине групе Оглала на своју руку су нападале путнике, караване и гласнике на Боузменовом путу, а америчке тврђаве биле су изоловане и практично под опсадом.

Фетерманов масакр У децембру 1866, по завршетку јесењег лова, Црвени Облак био је спреман за рат и више од 1.000 колиба Сијукса окупило се близу тврђаве Фил Керни. Први покушај Индијанаца да уз помоћ мале групе ратника измаме посаду из тврђаве (6. децембра) није успео захваљујући опрезности команданта. Међутим, када су 21. децембра Индијанци су напали караван дрвосеча недалеко од тврђаве, из тврђаве је излетео одред од 80 војника под командом капетана Виљема Фетермана да их спасе. У краткотрајној бици цео амерички одред био је уништен.

Хладна зима привремено је прекинула борбе, али су се Индијанци вратили у пролеће 1867. и поново опсели тврђаву, нападајући све беле људе који би се усудили да изађу изван палисада. Нови преговори са америчком владом у тврђави Ларами (јуна 1867) нису уродили плодом.

Битка у утврђењу од кола Настављајући рат, Индијанци су у августу извели два већа напада на америчке тврђаве. Код тврђаве Смит је неколико стотина Индијанаца, углавном Чејена, напало одред сакупљача сена и њихову војну пратњу, али их је одлучна одбрана отерала. Код тврђаве Фил Керни, 2. августа 1867, око 1.000 Оглала и других Сијукса поново је напало групу дрвосеча, али су овог пута одбијени у драматичној бици у утврђењу од кола.

Америчко повлачење Иако су Индијанци били одбијени, америчке власти биле су обесхрабрене њиховом одлучношћу и упорношћу у борби. Поново су почели преговори и америчка влада је до јесени 1868. принуђена на капитулацију: три америчке тврђаве су напуштене, а Боузменов пут затворен. Спаливши напуштене тврђаве, Црвени Облак је 6. новембра 1868. у тврђави Ларами потписао нови Уговор о миру, примивши у замену богате дарове, који су укључивали и оружје и муницију.

Референце

Литература

Категорија:Историја САД (1865–1918) Категорија:Сједињене Америчке Државе у 1866. Категорија:Сједињене Америчке Државе у 1867. Категорија:Сједињене Америчке Државе у 1868. Категорија:Индијанци