Димитрије Котуровић Кот (Уб, 23. новембар 1910 – Марсељ, 24. април 1944) био је комунистички револуционар, учесник Шпанског грађанског рата и Француског покрета отпора.
Биографија Рођен је у Убу, из кога као младић одлази у Београд, гдје се запошљава као металски радник у Индустрији аеропланских мотора у Раковици. У радничком окружењу прихвата комунистичке идеје, тако да 1934. постаје члан СКОЈ-а, а 1937. и члан Комунистичке партије Југославије. Септембра исте године одлази у Шпанију, гдје учествује у Шпанском грађанском рату као члан Интернационалних бригада. Са борцима батаљона "Ђура Ђаковић" као митраљезац учествује у биткама у Арагону, Левантеу, Екстрамадури и Каталонији, након чега постаје и наредник у батаљону "Димитров". Након слома републиканских снага у Шпанији 1939, Котуровић успјева да пребјегне у Француску, гдје је интерниран по логорима. Првобитно је био у логору Гирс, одакле је успјео да побјегне , али је убрзо ухваћен и одведен у логор Верне, а потом на принудни рад. Поново је побјегао 1942. године, након чега одлази у Марсељ, где убрзо под псеудонимом "Митко Кот" иницира организовање регионалног огранка организације Francs-tireurs et partisans – main-d'œuvre immigrée (ФТП-МОИ), коју су сачињавали комунисти који нису били чланови Комунистичке партије Француске, углавном странци. У питању је била једна од најактивнијих илегалних организација у Француској током цијелог трајања рата. Организација је тек при крају рата приступила Покрету отпора, али је суштински све вријеме дјеловала независно од осталих антинацистичких група и покрета. Котуровић се у марсељском огранку организације, поред тога што је био задужен за наоружавање и припрему експлозива, истакао и храброшћу у већем броју диверзантских акција, као што су дизање у ваздух њемачке жељезничке композиције са авионским моторима, бомбашки напад на кафе у коме су се окупљали њемачки официри, убиства колаборациониста, као и бројни други напади и диверзије. Котуровићева храброст се исказивала и у томе што је облачио нацистичку униформу и улазио у кафе пун њемачких официра, и на тај начин прикупљао информације. Након серије хапшења припадника организације, праћених одласком италијанских чланова у Италију у љето 1943, Котуровић успјева да придобије нове чланове, спроводи реорганизацију и наставља са радом. Котуровић је као један од вођа организације за целу територију Провансе важио за неустрашивог, али и преког човјека. Тако се један члан организације, који је своју храброст претходно исказао убиством високог колаборационистичког званичника и подметањем бомбе у војнички биоскоп у Ници, касније присећао да је Котуровић једном приликом толико викао на њега "због оклевања" да је овај почео да плаче. Котуровић је погинуо априла 1944. у свом стану у Марсељу, несрећним случајем, приликом прављења бомбе. Имао је 33 године.
Сећање на Димитрија Котуровића у Француској и данас чува спомен-плоча (на којој се наводи име "Dimitri Koutourovici"), која се налази у Марсеју, у близини места гдје је живјео и погинуо, на углу улица Boulevard National и Traverse du Moulin de la Villette. На плочи се налази натпис "Умро је да би Француска живела". Овим слоганом Французи су одавали почаст странцима, припадницима ФТП-МОИ, који су погинули у борби против њемачке окупације Француске. Проглашен је националним херојем Француске и посмртно му је додијељен чин пуковника. Такође, једна улица носи његово име.
После Другог светског рата у Југославији је 1967. године основано Културно-уметничко друштво у Раковици и данас носи име КУД Димитрије Котуровић. Улица у Раковици која води ка погонима Индустрије мотора Раковица, понела је 1966. године име Димитрија Котуровића. Његово име носи и једна предшколска установа у чијем кругу се налази спомен биста. По њему је назван и Културно-образовни центар у Раковици.
Референце
Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 1944. Категорија:Убљани Категорија:Комунисти Србије Категорија:Југословени у Шпанском грађанском рату