Операција Конавле била је операција Хрватске војске чији је циљ био ослобађање ширег подручја Конавала и потискивање војске Републике Српске ван граница Републике Хрватске.

Операција Крајем јула 1992. године, ХВ, ВРС и ЈНА започеле су преговоре о повлачењу ЈНА са дубровачког аеродрома и из региона Конавала источно од Дубровника према Бококоторском заливу. Преговорима су посредовали представници УН и Европске уније (ЕУ). Главна брига ЈНА била је задржавање контроле у том подручју, а посебно на полуострву Превлака на улазу у Бококоторски залив. Стратешки значај залива порастао је 1992. године јер се у њему налазила последња преостала база Југословенске морнарице након што је изгубила све своје базе у Хрватској. Преговори су убрзо прекинути јер војни команданти који су учествовали нису имали овлашћења да реше политичка питања о којима се расправљало. Још једна рунда мировних преговора под посредовањем УН и ЕУ, овог пута између хрватског председника Фрање Туђмана и југословенског председника Добрице Ћосића, резултирала је споразумом о повлачењу ЈНА до 20. октобра у замену за демилитаризацију полуострва Превлака под надзором УН. Споразумом је прецизирано уклањање ЈНА из Конавала и линију 15km тампон зона унутар Црне Горе. ВРС је почела да планира да замени ЈНА у региону, пошто би повлачење открило незаштићени бок ВРС у Поповом пољу, а ХВ је планирала да спречи потез ВРС.

ЈНА се повукла из подручја како је договорено, напуштајући хрватско тло до 8:30. поподне 20. октобра. Међутим, заменила ју је ВРС на узвишењу са погледом на ниску приобалну висораван на којој се налазе дубровачки аеродром и град Цавтат. Дана 20. октобра, два хрватска полицијска чамца са хрватским министром унутрашњих послова Иваном Јарњаком, генерал-потпуковником Дејвидом Кранстоном из посматрачке мисије ЕУ и новинарима пристала су у Цавтат, али је ВРС на њих испалила минобацаче. Бобетко је именовао генерал-мајора Нојка Мариновића команданта ХВ током опсаде Дубровника да истог дана изврши операцију десанта у подручју Цавтата. Прво десантовање се догодило у 3:15. 21. октобра, када је трајект Пељешћанка превезао елементе 5. батаљона 1. гардијске бригаде у Цавтат. Десантну операцију су такође подржавали трајекти Постире и Блаце, који су искрцавали тенкове и друга пловила за превоз људства. 5. батаљону 1. гардијске бригаде тог дана су се придружили елементи 1. и 3. батаљона исте бригаде. У 1:15 поподне, Пељешћанка је погођена ватром ВРС-а, али је претрпела само мању штету.

Након искрцавања у Цавтату, ХВ се кретала ка узвишењу на северу преко Звековице и Ускопља, источно од Цавтата. Први батаљон Прве гардијске бригаде прво је стигао до положаја ВРС на брду Градина, које је брзо прегажено, а батаљон је наставио ка Јасеници, око 3 километра североисточно од Цавтата, стигавши до села до поподнева. 21. октобра, пети батаљон Прве гардијске бригаде заузео је положаје у селима Стравча и Дуба поред границе Хрватске Босне и Херцеговине на северу региона, док се специјална полиција преместила у села Дубравка и Карасовићи на истоку Конавала, близу југословенске границе. Трећи батаљон Прве гардијске бригаде напредовао је ка Чилипима и Груди дуж Јадранске магистрале која пролази кроз центар Конавала. Други батаљон Прве гардијске бригаде ушао је у подручје како би обезбедио пут Дубровник Плат који повезује регион са остатком Хрватске. Поподне је ХВ распоредила батаљон резервне пешадије из Дубровачке домобранске гарде, а 23. октобра је 156. пешадијска бригада распоређена да помогне трупама 1. гардијске бригаде које су штитиле државну границу.

Референце

Литература

Категорија:Хрватска у 1992. Категорија:Војне операције Рата у Хрватској Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини