мини|225п|Илустрација из 1721. године „моб фудбала”, варијанте средњовековног фудбала

Средњовековни фудбал је модерни назив за широк спектар локализованих, неформалних фудбалских игара које су се играле у Европи, нарочито у Енглеској, током средњег века. Алтернативни називи укључују народни фудбал, моб фудбал и покладни фудбал (енгл. Shrovetide football). Ове игре се могу сматрати прецима савремених облика фудбала, а у поређењу са каснијим формама, средњовековне утакмице биле су хаотичне и имале су мало правила.

Средњи век је доживео пораст популарности игара које су се играле годишње током Поклада широм Енглеске, посебно у Лондону. Игре које су се играле у Енглеској у то време можда су стигле са римском окупацијом, али постоји мало доказа који то потврђују. Сигурно је да су стари Римљани играли игре са лоптом, посебно Харпастум. Такође постоји један запис о играма с лоптом које су се играле у јужној Британији пре норманског освајања. У деветом веку, дело Историја Брита (Historia Brittonum), које се приписује Ненијусу, наводи да је група дечака играла игру с лоптом (). Порекло овог извештаја је или јужна Енглеска или Велс. Помињања игре с лоптом која се играла у северној Француској, познате као La Soule или Choule, у којој се лопта покретала рукама, ногама и штаповима, датирају из 12. века.

Ови архаични облици фудбала, који се обично класификују као моб фудбал, играли су се у градовима и селима, са неограниченим бројем играча у супротстављеним тимовима. Они би се сударали у огромној маси људи, борећи се да на било који начин одвуку надувану свињску бешику до означених места на супротним крајевима града. Према неким извештајима, у таквим догађајима било је дозвољено користити сва средства за померање лопте ка циљу, под условом да то не доведе до убиства из нехата или убиства. Ове застареле игре доживеле су нагли пад у 19. веку када је донет Закон о путевима 1835. године, који је забранио играње фудбала на јавним путевима. Упркос томе, игре су се наставиле играти у неким деловима Уједињеног Краљевства и још увек опстају у бројним градовима, нарочито Ба гејм који се игра за Божић и Нову годину у Киркволу на Оркнијским острвима у Шкотској, Uppies and Downies током Ускрса у Воркингтону у Камбрији, Royal Shrovetide Football Match на Покладни уторак и Чисту среду у Ешборну у Дербиширу, Енглеска, и Atherstone Ball Game који се игра на Покладни уторак од 1199. године у Атерстону, Ворикшир.

Мало је сачуваних слика средњовековног фудбала. Једна дрвена резбарија на мизерикордији (слика десно) из раног четрнаестог века у Глостерској катедрали, Енглеска, јасно приказује два младића како енергично трче један према другом док је лопта у ваздуху између њих. Постоји наговештај да играчи можда користе руке да ударе лопту. Друга средњовековна слика у Британском музеју у Лондону јасно приказује групу мушкараца са великом лоптом на земљи. Лопта очигледно има шав где је кожа зашивена. Није сасвим јасно шта се дешава у овом низу од три слике, мада се чини да последња слика приказује човека са сломљеном руком. Вероватно је да ова слика наглашава опасности неких средњовековних фудбалских игара. Већина врло раних референци на игру говори једноставно о „игри лоптом” или „игрању лопте”. Ово појачава идеју да игре које су се тада играле нису нужно укључивале шутирање лопте.

Историја Најранији запис о играма са лоптом у посткласичној Европи потиче од енглеског историчара из осмог века, Беде, који помиње лопту за игру () у свом делу De temporum ratione., поглавље 32, . Још један рани запис потиче из Историја Брита (Historia Brittonum) из деветог века, која се приписује велшком монаху Ненијусу. Текст, написан у Велсу, помиње групу дечака која се игра лоптом ().History of the Britons (Historia Brittonum), поглавље 41.

Најранији запис из Француске који пружа доказе о игрању игара с лоптом (вероватно La Soule) потиче из 1147. године. Односи се на предају „седам балона највећих димензија”. Рани опис игара с лоптом које су вероватно биле фудбал у Енглеској дао је Вилијам Фицстивен у свом делу Descriptio Nobilissimi Civitatis Londoniae (око 1174–1183). Он је описао активности младића из Лондона током годишњег фестивала на Покладни уторак:

Најранија потврда да су такве игре с лоптом у Енглеској укључивале шутирање долази из стиха о „Малом Светом Хјуу од Линколна”. Ово је вероватно написано у тринаестом веку, а забележио га је Метју Парис, иако тачан датум није познат: „Двадесет и четири лепа дечака, играла су се лоптом... он је шутнуо лопту десном ногом...”

Око 1200. године, лопта се помиње као једна од игара коју су играли витезови краља Артура у Бруту, коју је написао Лајамон, енглески песник из Вустершира. Ово је најраније помињање енглеске речи „ball”. Лајамон наводи да „неки терају лопте (balles) далеко преко поља”. Записи из 1280. године извештавају о утакмици у Улгаму, близу Ашингтона у Нортамберланду, у којој је један играч убијен након што је налетео на бодеж противничког играча. Овај запис је значајан јер је то најраније помињање енглеске игре с лоптом која је дефинитивно укључивала шутирање; ово сугерише да је шутирање било укључено и у ранијим играма с лоптом у Енглеској. У Корнволу су 1283. године у судским списима бр. 111 забележене оптужбе против човека по имену Роџер да је током игре soule ударио другог играча каменом, што је довело до смртног исхода.

14. век Најранији помен игара с лоптом које су играли студенти универзитета датира из 1303. године, када је Томас од Солзберија, студент Оксфордског универзитета, пронашао свог брата Адама мртвог. Тврдило се да су га убили ирски студенти док је играо лопте у Хај стриту према Источној капији.

Године 1314. долази најраније помињање игре под називом „фудбал”, када је Николас де Фарндон, градоначелник Лондона, издао декрет у име краља Едварда II којим се забрањује фудбал. Написан је на француском језику који су користиле енглеске више класе у то време. Превод гласи: „Пошто у граду постоји велика бука изазвана гурањем око великих фудбалских лопти () на јавним пољима, из чега могу настати многа зла, што не дај Боже, наређујемо и забрањујемо у име краља, под претњом затвора, да се таква игра убудуће користи у граду.”

Други рани извештај о играма с шутирањем лопте из Енглеске потиче из 1321. године, из диспензације канонског права, коју је папа Јован XXII одобрио Вилијаму де Спалдингу из Шулдама у Норфоку:

Забрана игара с лоптом почела је у Француској 1331. године од стране краља Филипа VI, вероватно се односећи на игру познату као La soule.

десно|мини|усправно=1.3|Младићи играју лопте, урезано на мизерикордији око 1350. године у Глостерској катедрали. Средином четрнаестог века, мизерикордија (урезано дрвено седиште) у Глостерској катедрали у Енглеској приказује два младића како играју игру с лоптом. Изгледа да користе руке за игру, међутим, шутирање се свакако не може искључити. Већина других средњовековних слика игара с лоптом у Енглеској приказује велике лопте. Ова слика јасно показује да су се користиле и мале лопте.

Енглески краљ Едвард III такође је издао сличну декларацију 1363. године: „штавише, наређујемо да под претњом затвора забраните свима и свакоме бацање камења, дрва и гвожђа; рукомет, фудбал или хокеј; трке паса и борбе петлова, или друге такве беспослене игре.” У то време, фудбал се у Енглеској већ разликовао од рукомета, што сугерише еволуцију основних правила. Између 1314. и 1667. године, фудбал је у самој Енглеској званично био забрањен са више од 30 краљевских и локалних закона. (За више детаља погледајте чланак: Покушаји забране фудбалских игара).

Исто тако, песник Џефри Чосер је алудирао на начин на који су се можда играле савремене игре с лоптом у четрнаестовековној Енглеској. У четвртом делу „Витезове приче”, прве од Кентерберијских прича, написане негде после 1380. године, користи следећи стих: „Он се котрља под ногама као лопта”.

Енглески теолог Џон Виклиф (1320–1384) поменуо је фудбал у једној од својих проповеди: „and now þei clouten þer shone wiþ censuris, as who shulde chulle a foot-balle” (и сада крпе ципеле цензурама, као да би неко шутнуо фудбалску лопту). Ово је можда најранија употреба речи „football” у енглеском језику.

15. век Да је фудбал био познат на прелазу векова у западној Енглеској, сведочи Laud Troy Book из око 1400. године, где на енглеском пише: (Главе су се котрљале свуда унаоколо, као кад људи играју фудбал). Два записа о фудбалским утакмицама потичу из Сасекса из 1403. и 1404. године, из Селместона и Чидама, у вези са крштењима. У оба случаја, један од играча је сломио ногу.

Енглески краљ Хенри IV пружа рани документовани пример употребе енглеске речи football када је 1409. године издао прокламацију којом се забрањује прикупљање новца за foteball. Дана 4. марта 1409. године, осам мушкараца је било приморано да дају гаранцију од 20 фунти градском ризничару Лондона за своје добро понашање према „добрим и поштеним људима” Часног удружења обућара, обавезујући се да неће прикупљати новац за фудбал (). Године 1410. краљ Хенри IV је сматрао потребним да уведе казну од 20 шилинга за градоначелнике и судске извршитеље у градовима где су се дешавали прекршаји попут фудбала. Ово потврђује да фудбал није био ограничен само на Лондон. Рачуни Часног удружења пивара између 1421. и 1423. године, који се односе на изнајмљивање њихове сале, укључују два пута референцу „од стране фудбалера” ()... са наведених 20 пенија на енглеском језику под насловом „занати и братства”. Ова референца сугерише да су забране фудбала биле неуспешне, а навођење фудбалера као „братства” је најранија алузија на нешто што би се могло сматрати фудбалским клубом.

Најранији помен фудбала или игара шутирања лопте у Шкотској забележен је 1424. године, када је краљ Џејмс I такође покушао да забрани играње fute-ball. Године 1425. приор из Бистера, у Оксфордширу, Енглеска, извршио је уплату на дан Свете Катарине „разним поклонима фудбалерима” () у износу од 4 денара. У то време, приор је био вољан да пружи покровитељство игри иако је била забрањена.

Око 1430. године, Томас Лидгејт помиње облик фудбала који се играо у Источној Англији, познат као Camp Ball: (Надувана издужено и широко, попут велике кемпинг лопте). Године 1440. потврђено је да је игра Camp Ball облик фудбала, када је први енглеско-латински речник, Promptorium parvulorum, понудио следећу дефиницију: . Године 1457, шкотски краљ Џејмс II, као и његов отац Џејмс I, такође је забранио фудбал и голф, сматрајући их ометањем обавезне обуке у стреличарству, која је била обавезна за све мушкарце старије од 12 година. Године 1472. ректор Свофама, Норфок, оставио је у наслеђе поље поред црквеног дворишта за коришћење као „camping-close” или „camping-pightel”, посебно за играње источноанглијске верзије фудбала познате као Camp Ball.

Године 1486. појављује се најранији опис „фудбала” у смислу лопте, а не игре.http://www.etymonline.com/index.php?term=football football at EtymOnline.com Овај запис се налази у књизи Book of St Albans Џулијана Бернерс. У њој се наводи: „a certain rounde instrument to play with ...it is an instrument for the foote and then it is calde in Latyn 'pila pedalis', a fotebal.” (). Сматрало се друштвено прихватљивим да се фудбалска лопта укључи у средњовековну енглеску хералдику.

Дана 22. априла 1497. године, Џејмс IV, који је био у замку Стерлинг, платио је два шилинга за фудбалске лопте, што је забележено као: ., (Edinburgh, 1877), http://www.doig.net/DOIGK.htm The Doig Family Society Није познато да ли се и сам краљ играо њима.