lang=sr|мини|десно|Пресек кроз плод Перикарп је ботанички појам за зид плода који настаје разрастањем зида плодника. У ствари, у зиду плодника се дешавају хистолошке промене које коначно исходују стварањем перикарпа.
Стварање перикарпа Зид плодника чине спољашњи и унутрашњи епидермис између којих се налази слабо диференцирани мезофил кога чине паренхимске ћелије. Када се развија перикарп, ћелије мезофила се повећавају и деле, чиме се постиже одговарајућа дебљина перикарпа. Упоредо, ствара се и ново, механичко ткиво, кога претежно чине склереиди. Ређе се у перикарпу налазе ликина влакна и коленхим.
Проводни систем Проводни систем у перикарпу је добро развијен, а код неких плодова и врло уочљив чак голим оком. Ови снопићи су по типу колатерални и затворени, а често се око њих образује механичка сара која може бити веома добро развијена. Када плод сазри, проводни систем се делимично или потпуно разграђује.
Слојеви перикарпа Перикарп може да буде једнослојан као код чаура, махуна, орашица или вишеслојан (као код коштуница и бобица) када га чине: егзокарп-спољашњи слој мезокарп-средишњи слој ендокарп-унутрашњи слој (који код бобица изостаје)
Улога Осим што обавија семена, перикарп има улогу и у расејавању, или тако што пуца на разне начине или тако што опада заједно са семеном. Перикарп одређених плодова је веома привлачног изгледа и боје, а и јестив је, чиме се обезбеђује расејавање животињама.Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.
Референце
Категорија:Плод