Како је комарац оперисао () је анимирани кратки неми филм из 1912. године америчког карикатуристе Винзора Мекеја. Шестоминутни филм приказује џиновског комарца који мучи уснулог човека. Филм је једно од најранијих дела анимације, а његов технички квалитет се сматра далеко испред свог времена. Такође је познат под насловима Прича о комарцу () и Винзор Мекеј и његови комарци из Џерзија ().

Мекеј је био познат по својим вештим цртачким способностима, најбоље запамћеним у детаљном цртању дечјег стрипа Мали Немо у Земљи снова који је почео 1905. године. Упустио се у надолазећу уметност анимације са филмом Мали Немо (1911), а након његовог успеха адаптирао је епизоду свог стрипа Сан љубитеља ретких јела у Како је комарац оперисао. Мекеј је филму дао кохерентнију причу и развијенију карактеризацију него у филму Нему, са натуралистичким темпом, покретом и тежином у анимацији.

Филм Како је комарац оперисао је наишао на ентузијастичан пријем када га је Мекеј први пут приказао као део свог водвиљског наступа. Даље је развио анимација ликова коју је увео у Комарцу са својим најпознатијим анимираним делом, Герти диносаурус (1914).

Синопсис thumb|alt=Неми анимирани црно-бели филм џиновског комарца који пије крв из уснулог човека.|thumbtime=00:36|Како је комарац оперисао (1912)

Човек забринуто посматра околину пре него што уђе у своју собу. Џиновски комарац са цилиндром и актовком улеће за њим кроз вентилациони отвор изнад врата. Он више пута пије крв од уснулог човека, који га узалуд покушава отерати. Комарац се на крају напије толико да експлодира.

Стил Како је комарац оперисао је један од најранијих примера линијске анимације. Мекеј је користио минималне позадине и искористио предности филмског медија, тада у повоју, фокусирајући се на физичку, визуелну акцију ликова. Ниједан међунаслов не прекида неме визуалне приказе.

Уместо да се само шири као балон, како комарац пије, његов трбух се пуни у складу са његовом телесном структуром на натуралистички начин. Што постаје тежи, то му је теже да одржи равнотежу. У свом узбуђењу док пије крв, он ради склекове на човековом носу и баца свој шешир у ваздух.

Комарац има личност: егоистичан, упоран и прорачунат (као када оштри своју пробосциду на каменом точку). Он успоставља контакт очима са гледаоцима и маше им. Мекеј балансира хорор са хумором, као када се комарац нађе толико надувен крвљу да мора да легне.

Позадина thumb|upright|alt=Црно-бела фотографија средовечног, проћелавог човека у оделу и кравати, са главом благо наслоњеном на десну руку.|Винзор Мекеј је стекао репутацију због својих цртачких вештина у својим новинским стриповима пре него што је постао пионир у анимацији.

Винзор Мекеј (–1934) развио је изузетно тачне и детаљне цртачке вештине рано у животу. Као младић, зарађивао је за живот цртајући портрете и постере у музејима за динар, и привлачио велике гужве својом способношћу да брзо црта у јавности. Мекеј је почео да ради као стални илустратор за новине 1898. године, а почео је да црта стрипове 1903. године. Његов највећи успех у стриповима била је дечја фантастика Мали Немо у Земљи снова, коју је покренуо 1905. године. Мекеј је почео да наступа на водвиљској сцени следеће године, радећи цртачке наступе – представе у којима је цртао пред живом публиком.

Инспирисан флип-буковима које је његов син Роберт донео кући, Мекеј је рекао да је „видео могућност да прави покретне слике” својих цртаних филмова. Прогласио се „првим човеком на свету који је правио анимиране цртане филмове”, иако су Џејмс Стјуарт Блектон и француски Емил Кол били међу онима који су правили раније, а Мекеј је свој први анимирани кратки филм фотографисао под Блектоновим надзором. Мекеј је своје ликове из Малог Нема представио у филму, који је дебитовао у биоскопима 1911. године, и убрзо га је уврстио у свој водвљски наступ.

Анимиране секвенце у Малом Нему немају заплет: слично раним експериментима Емила Кола, Мекеј је свој први филм користио да демонстрира могућности медија – са фантастичним секвенцама које демонстрирају покрет ради самог покрета. У Комарцу је желео већу веродостојност и балансирао је необичну акцију са натуралистичким темпом, покретом и тежином. Пошто је у свом првом филму већ показао да се слике могу покренути, у другом је представио једноставну причу.

Водвиљски наступи и хумористички часописи су често збијали шале о великим комарцима из Њу Џерсија које су називали „Џерзи скитери”, а Мекеј је комарце користио у својим стриповима – укључујући и епизоду Малог Нема у којој рој комараца напада Нема након што се врати са путовања на Марс. Мекеј је идеју за филм преузео из епизоде свог стрипа Сан љубитеља ретких јела од 5. јуна 1909. године, у којој се комарац (без цилиндра или актовке) наједе алкохоличара док не постане толико надувен и пијан да не може да одлети.

thumb|center|upright=3|alt=Стрип „Сан љубитеља ретких јела“ од двадесет панела|Мекеј је филм засновао на епизоди свог стрипа Сан љубитеља ретких јела од 5. јуна 1909. године.

Продукција и издање Мекеј је почео да ради на филму у мају 1911. године. Убрзо након тога, напустио је посао у Њујорк Хералд-у ради новина Вилијама Рандолфа Херста – знак његове растуће славе. Оглас у магазину у јулу најавио је „покретну слику, која садржи шест хиљада скица ... ће бити 'издање' за водвљску следећу сезону од стране господина Мекеја. Филм ће се звати Како комарац оперише.”

Мекеј је направио 6000 цртежа на провидном ваши папиру. Филм је настао пре развоја цел анимације, у којој аниматори цртају на провидним листовима целулоида и постављају их преко статичних позадина. Стога, на сваком цртежу Мекеј је морао поново да црта позадину, која изгледа да благо лебди због потешкоћа у савршеном репродуковању сваки пут. Мекеј је поново користио неке од цртежа да петље понављајућих акција, техника коју је користио једном у Малом Нему и опширније у својим каснијим филмовима.

Мекеј је завршио цртање филма у децембру 1911. године. Ударила је снежна олуја када је требало да се цртежи однесу у Витаграф студији на фотографисање, па је унајмио затворени такси са коњском запрегом да их одвезе тамо. Такси је нестао, а неколико дана касније полиција је пронашла напуштени такси са нетакнутим цртежима унутра, а коњи су били удаљени две до три миље. Први покушај снимања уметничког дела резултирао је неприхватљивим количинама треперења због лучног осветљења које је студио користио, па је поново снимљено. Завршено дело имало је филма.

Како је комарац оперисао дебитовао је у јануару 1912. године као део Мекејевог водвљског наступа, који је обилазио током пролећа и лета. Филмски продуцент Карл Лемле купио је дистрибутивна права под ограничењем да не приказује филм у САД док Мекеј не заврши са коришћењем у свом водвљском наступу. Universal–Jewel је објавио филм 1916. године под насловом Винзор Мекеј и његови комарци из Џерзија, а понекад је називан Прича о комарцу.

У изгубљеном прологу уживо, Мекеј и његова ћерка, „до смрти измучени комарцима” у свом летњем дому у Њу Џерсију, проналазе професора који говори језиком инсеката. Професор говори Мекеју да „направи серију цртежа да би илустровао како инсект обавља свој смртоносни посао”, а након месеци рада Мекеј позива професора да погледа филм.

Пријем и наслеђе Филм Како је комарац оперисао објављен је у време када је потражња публике за анимацијом премашила способност студија да је испоруче. Према аниматору Крису Вебстеру, у време када се већина студија борила да анимација једноставно функционише, Мекеј је показао мајсторство медија и осећај како да створи веродостојан покрет.

thumb|thumbtime=1:40|alt=Анимирани филм пса који покушава да узме кобасицу са врха комоде.|Уметников сан (1913) Џона Рандолфа Бреја имао је тематску сличност са Мекејевим првим два филма, али је Бреј негирао Мекејев утицај.

Филм је отворен пред великом публиком и био је добро прихваћен. Детроит Тајмс је описао публику како се смеје до суза, и „одлази кући са осећајем да су видели један од најбољих програма” у историји позоришта. Новине су филм назвале „чудесним аранжманом обојених цртежа”, мислећи на завршну експлозивну секвенцу, коју је Мекеј ручно обојио црвеном бојом (обојене верзије ове секвенце нису сачуване). Морнинг Телеграф из Њујорка је приметио да су „[Мекејеве] покретне слике његових цртежа навеле чак и филмске магнате да се диве њиховој спретности и хумору”. Публика је његову анимацију сматрала толико живописном да су сугерисали да је трасирао ликове из фотографија или се служио триковима користећи жице:

Да би показао да није користио такве трикове, Мекеј је за свој следећи филм одабрао створење које се није могло фотографисати: бронтосауруса. Филм, Герти диносаурус, дебитовао је као део његовог водвљског наступа 1914. године. Пре него што је објавио Герти, наговестио је тему филма у интервјуима у којима је говорио о потенцијалу анимације за „озбиљан и едукативни рад”.

Први филм америчког аниматора Џона Рандолфа Бреја, Уметников сан, појавио се 1913. године; он смењује игране и анимиране секвенце и приказује пса који експлодира након што поједе превише кобасица. Иако ови аспекти подсећају на Мекејева прва два филма, Бреј је рекао да није знао за Мекејеве напоре док је радио на Уметниковом сну.

Након Комарца, анимирани филмови су тежили да буду засновани на причи; деценијама ретко су скретали пажњу на технологију која стоји иза њих, а игране секвенце су постале ретке. Аниматор и Мекејев биограф Џон Кенемакер похвалио је Мекеја за његову способност да комарцу да карактер и личност, и изјавио је да је технички квалитет Мекејеве анимације био далеко испред свог времена, недостижан све док Дизнијеви студији нису стекли истакнутост тридесетих година 20. века филмовима као што су Снежана и седам патуљака (филм из 1937) (1937).

Види још Историја анимације Списак филмова у јавном домену у Сједињеним Америчким Државама

Напомене

Референце

Цитирани радови

Спољашње везе

Категорија:Амерички анимирани филмови Категорија:Неми филмови Категорија:Филмови 1912.