Јожеф Антал

Јожеф Тихамер Антал млађи ()Jozsef Antall, Who Led Hungary After Communists, Is Dead at 61, The New York Times, 13 December 1993 Retrieved 8 January 2012 био је мађарски наставник, библиотекар, историчар и државник који је служио као први демократски изабрани премијер Мађарске, обављајући функцију од маја 1990. до своје смрти у децембру 1993. Такође је био лидер Мађарског демократског форума од 1989. године.

Рани живот и образовање Јожеф Тихамер Антал де Дергиче и Кишјене рођен је у древној мађарској породици нижег племства у Будимпешти 8. априла 1932. године. Његов отац, Јожеф Антал Старији, правник и државни службеник, радио је за владу у неколико министарстава. Антал Старији је координирао прве обрачуне минималне зараде у Мађарској и био је један од оснивача Независне странке малих пољопривредника (1931). Током Другог светског рата, председавао је владиним одбором за избеглице. Након немачке окупације Мађарске, поднео је оставку; касније га је ухапсио Гестапо. После рата, постао је министар за обнову у влади Золтана Тилдија. Касније је постао председник Мађарског Црвеног крста, али је након комунистичког пуча поднео оставку и повукао се на породично имање. Године 1991, постхумно га је одликовао Јад Вашем.

Његова мајка, Ирен Сић, имала је јеврејске корене, била је ћерка сеоског учитеља. Њен отац, Иштван Сић (рођен као Херман Франкл), такође је постао политичка личност током Првог светског рата и међуратног периода. Двадесетих година 20. века Сић је постао заменик државног секретара. Антал је имао сестру, Едит Антал. Његов зет, Геза Јесенски, касније је постао министар спољних послова у Анталовом кабинету.

Дипломирао је на Будимпештанској пијаристичкој средњој школи 1950. године. Од рано се интересовао за политику, али није наставио своју политичку каријеру током комунистичког режима педесетих година 20. века. Након завршетка средње школе, студирао је мађарски језик и књижевност на Универзитету Етвеш Лоранд, као и историју и архивистику. Написао је тезу о политици Јожефа Етвеша, стекавши дипломе из наставе, библиотекарства и музеологије. Дана 30. септембра 1991. године, Анталу је додељена почасна докторска диплома на Државном универзитету Централног Конектиката.

Антал и његова супруга Клара Филеп имали су двоје деце, Ђерђа Антала, адвоката, и Петера Антала, фоторепортера, који је касније постао директор Центра знања Анталл Јожеф.

Рана каријера thumb|left|200п|Антал као лидер (МДФ) 1989. Након дипломирања, Антал је радио за Мађарски државни архив и Истраживачки институт за педагогију. Године 1955. почео је да предаје у Гимназији Јожеф Етвеш, водећи Револуционарни комитет школе током Мађарског устанка 1956. године. Током револуције, учествовао је у реорганизацији Независне странке малих пољопривредника и у оснивању Хришћанског омладинског савеза. Након што је Совјетски Савез угушио револуцију, неколико пута је хапшен и пуштан на слободу. Наставио је своју наставничку каријеру у Гимназији Ференц Толди 1957. године, али му је 1959. године забрањено да предаје због његових ранијих политичких активности.

Након тога, две године је радио као библиотекар. Године 1963. написао је биографије 80 лекара за Лексикон мађарских биографија. Заинтересовао се за историју медицине и спровео је фундаментална истраживања у тој области. Почео је да ради у библиотечко-архивском одељењу Музеја медицинске историје Семелвајс, посвећеном историји медицине. Почевши као истраживачки сарадник, унапређен је у заменика директора, а 1974. године постао је директор института. Његова истраживања су међународно призната, а 1986. године био је потпредседник Међународног друштва за историју медицине.

Премијер

thumb|left|200п|Антал са Х. В. Бушом у октобру 1990. thumb|лево|200п|Антал са Маргарет Тачер 1990. године thumb|лево|200п|Антал са Жаком Шираком 1993. године Антал је делегиран на Национални округли сто од стране Мађарског демократског форума 22. марта 1989. године и радио је у одбору за уставну реформу. Постао је познат по својим активностима током преговора.

21. октобра 1989. године изабран је за председника Мађарског демократског форума (МДФ) огромном већином, чиме је постао званични кандидат странке за премијера. МДФ је имао велике шансе за победу на изборима 1990. године и, како се и очекивало, освојио је убедљиву победу са 164 места, мало мање од већине. Дана 23. маја постао је први премијер од 1948. године који није био ни комуниста ни политички истомишљеник. Предводио је коалицију десног центра коју су чинили МДФ, Независна мала пољопривредна, аграрна радничка и грађанска странка (ФКГП) и Хришћанско-демократска народна странка (КДНП) – прва у 44 године без учешћа комуниста. Такође је склопио пакт са главном опозиционом странком, либералним Савезом слободних демократа (СЗДСЗ). Овај споразум је поставио темеље за парламентарно функционисање мађарске демократије. Његова изјава да, у духу, жели да буде премијер 15 милиона Мађара изазвала је велику сензацију. Истовремено, допринео је евроатлантској оријентацији Мађарске. Одиграо је велику улогу у распаду Варшавског пакта и укидању СЕВ-а, као и у повлачењу окупационих руских снага 1991. године. Године 1991, у Стразбуру, награђен је наградом Роберт Шуман за своје активности усмерене на уједињење Европе, као и проширење европских односа Мађарске.

Као премијер, Антал је надгледао успостављање правног система за промоцију тржишне економије и привлачење страних инвестиција. Владајућа коалиција је покушала да стабилизује економију док спроводи приватизацију и друге елементе тржишне економије, док је популистичко десно крило МДФ-а гласно говорило о „националном питању“, питању мађарских мањина у суседним земљама, и покушало да га стави у средиште владине платформе.

Међутим, повратак капиталистичком систему и све пратеће реформе резултирале су социоекономским тешкоћама за земљу током Анталовог мандата. Незапосленост је скочила са непостојања на 14 процената. Инфлација је расла по годишњој стопи од 23–35 процената (искључујући индексирање плата и пензија). Старији, пензионисани људи, више од једне петине становништва, највише су патили, а животни стандард више од једне трећине становништва пао је испод нивоа егзистенције. У међувремену, разлике у приходима су се повећавале, што је иритирало људе.Ilona Cseh-Papp; A foglalkoztatás és munkanélküliség a rendszerváltozás után, tankonyvtar.hu, Retrieved 10 July 2015 Корупција је постала раширенија и видљивија него раније. Заједно са раније свемоћном полицијом, улична безбедност је такође пропала 1990. године. Стопа криминала, посебно у Будимпешти, утростручила се за пет година.

У лето 1990. године, Антал и МДФ су подржали увођење католичког верског образовања у национални наставни план и програм. То је довело до сукоба са другим коалиционим странкама, пошто су само три четвртине мађарског становништва били католици. Антал је именовао Миклоша Лукатса из КДНП за свог државног секретара за црквене послове; са ове позиције, Лукатс је надгледао верска питања, укључујући враћање црквене имовине коју су комунисти запленили. До 1991. године Антал је био критикован због свог ауторитарног стила, иако је то било у супротности са његовим нехаризматичним присуством. Сукоб око њихових моћи избио је између њега и председника Мађарске, Арпада Генца, који је припадао супротстављеној странци, Савезу слободних демократа.Antall Answers

У области домаће политике, Антал се током своје каријере суочио са тешкоћама: блокада таксија у Будимпешти 1990. годинеMementó 1990: a taxisblokád története és következményei, Heti Világgazdaság, 25 October 2010 Retrieved 10 July 2015 и повлачење Независне странке малих пољопривредника из коалиционе владе приморали су га да реструктурира свој кабинет у фебруару 1992. године,Borítékügye miatt lépett ki Torgyán az Antall-kormányból?, Origo.hu, 10 January 2001 Retrieved 10 July 2015 та реорганизација је на крају спасила његову администрацију од рушења. Унутар МДФ-а, Антала је континуирано нападао Иштван Чурка, који је касније покренуо самостални покрет, чиме је настала Мађарска странка права и живота (МИЕП).

Прекид емитовања Пачије приче

Вест о Анталовој смрти догодила се у недељу поподне, током које је државни телевизијски канал Magyar Televízió емитовао епизоду серије Пачије приче под називом „Кит лошег времена“, као део Дизнијевог поподнева, у 18:08, усред цртаног филма екран је нагло постао црн, након чега се приказао лого станице и почео је да се пушта Шопенов Погребни марш. Нагла промена тона створила је сећање код генерације деце која су гледала, која су као одрасли и даље била у стању да се сете специфичних детаља догађаја, све до тачног дијалога када је дошло до прекида у епизоди; неки од истих одраслих изразили су своје неслагање према политици као директну последицу прекида.

Наслеђе У знак признања за његов рад, једна од зграда Европског парламента у Бриселу је 2008. године добила име по Анталу. Постоји његова биста у улици Апруд у БудимпештиThe European Parliament honours József Antall by naming new building after him , EPP Group, 15 January 2008 Retrieved 8 January 2012 и биста на улици названој по њему у Загребу.

Болест и смрт Антал се разболео и дијагностикован му је не-Хоџкинов лимфом лета 1990. У октобру, два дана пре почетка блокаде таксиста, оперисан је, чувени интервју са њим у пиџами снимљен је након тога у болници како би могао да реагује на заоштрену политичку ситуацију изазвану блокадом таксија. Анталов рак се вратио пола године касније.Jeszenszky, Géza: 75 éve született Antall József – 6 April 2007 Дан пре смрти, Анталу је председник Арпад Генц 11. децембра 1993. године доделио Велики крст Мађарског ордена за заслуге. Током последњег периода његовог премијерског мандата, Антала је замењивао министар унутрашњих послова Петер Борош.Sereg, András: Boross – Hadapródiskolától a miniszterelnöki székig. 98. p.

Антал је преминуо 12. децембра 1993. године пре истека свог четворогодишњег мандата. Предводио је најдуготрајнију и најстабилнију посткомунистичку владу бившег Источног блока.Hungarian Prime Minister Jozsef Antall Dies at 61, The Washington Post, 13 December 1993 Retrieved 8 January 2012 Наследио га је Борош на месту премијера, који је водио владу до парламентарних избора 1994. године, где је МДФ претрпео тежак пораз од Социјалистичке партије, док га је министар одбране Лајош Фир заменио на месту лидера странке. Антал је сахрањен 18. децембра 1993. године, а дан сахране је проглашен даном националне жалости. Његово гробно одар је подигнуто испред зграде мађарског парламента, где су се од њега опростили председник парламента Ђерђ Сабад, писац Андраш Шите и титуларни опат Пал Болбериц. Погребна поворка је завршена на гробљу Керепеши. Његов гроб је касније подигао вајар Миклош Мелоко 1999. године.

Референце

Литература

Hungary from :en:Encyclopædia Britannica 2006 Ultimate Reference Suite DVD Monography: A Miniszterelnök (author: Debreczeni József) Antall József élete képekben. Tevan Kiadó, Békéscsaba, 1994 Nemzeti gyász, 1993. december 12-18.; összeáll. Herényi Károly, Bakos Zoltán, fotók Toroczkay Csaba et al.; Temise, Bp., 1994 OSZK gyászjelentések Antall József: A Pray-család magyarországi történetének összefoglaló ismertetése Gazda István, Kapronczay Katalin, Bodorné Sipos Ágnes: Antall József (1932–1993) történész, művelődéstörténész, muzeológus, pedagógiatörténész, orvostörténész, tudományszervező, miniszterelnök tudományos és ismeretterjesztő írásainak bibliográfiája http://real.mtak.hu/13892/

Спољашње везе Antall József In: Múzeumi Hírlevél 1994. jan. (XV. évf. 1. sz.), rendszeres beszámoló orvostörténészi munkájáról A Magyar Televízió felvétele, Antall József-interjú 1990 szeptemberében, dailymotion.com Dér András filmje az egykori miniszterelnökről In memoriam Antall József Antall József közelről Képriport Antal Józsefről Antall Józsefről nevezik el az EP épületének új szárnyát (Index, 2008. január 14.) Antall József emlékezete a magyar politikusok körében Antall József a kormánykoalícióról, 1990.10.10, nava.hu