мини|300п|Кретања Мађара пре и током селидбе у Панонску низију Чаба (везир) (, ) био је мађарски поглавар и војсковођа (везир) у 10. веку, који је учествовао у мађарским инвазијама на Европу. Он је један од извора легендарне личности хунског принца Чабе.
Извори Хуманистички историчар из 16. века Јоханес Авентинус, који је користио анале из 10. и 11. века који су од тада изгубљени, пише да је мађарску инвазијску војску предводио Булчу и његова четири потгенерала, Чаба (Шаба−Schaba), Лехел, Шур и Такшоњ у катастрофалној, за Мађаре, бици код Лехфелда у августу 955. године.
Неидентификовани аутор дела „Gesta Hungarorum“ из почетка 13. века пише да су се два поглавара, Совард и Кадоча, који су учествовали у мађарском освајању Карпатског басена (крајем 9. века), населили на далу Балкана, тада провинцији Византијског царства, заједно са својим народом који се „сада зове »Собамогера«“. Анонимус додаје да су остали „у Грчкој и стога су их Грци звали соба, то јест глупи људи, јер са смрћу свог господара нису кренули кући“.Anonymus, Notary of King Béla: The Deeds of the Hungarians (ch. 45), pp. 98–99.
Шимон из Кезе, који је саставио своје дело Gesta Hunnorum et Hungarorum почетком 1280-их, пише да је Чаба (Chaba) био син Атиле, краља Хуна и ћерке римског цара Хонорија. Након Атилине смрти, Чаба је био умешан у борбу за престо против свог полубрата Аладара. Чабина војска је тешко поражена у „бици код Кримхилде“, где је неколико његових људи убијено. „Чаба је, међутим, побегао и са 15.000 Хуна пребегао је код Хонорија у Грчку. Цар је био спреман да га задржи и да му дозволи да борави у Грчкој, али Чаба је одбио да остане и вратио се очевом народу и својим рођацима у Скитији. Када је стигао у Скитију, одмах је почео да позива цео народ да се врати све до Паноније како би се осветио Немцима“. Шимон додаје да је „Секељ веровао да је Чаба погинуо у Грчкој. Обичан народ је међу собом сачувао изреку коју упућују особи која одлази: „Нека се и ти вратиш када се Чаба врати из Грчке!“ Шимон даје детаље о Чабиној породици. Сходно томе, имао је два сина, Еда и Едемена, и био је предак моћног клана Аба.Simon of Kéza: The Deeds of the Hungarians (ch. 19–22), pp. 67–73.
Тумачења На основу већ поменутих наративних извора, могуће је да је Чаба предводио једно од секељских племена која су се населила у ђепи дуж западне границе током мађарског освајања, како је сматрао историчар Балинт Хоман. У том контексту, Чаба се придружио Трансдунавској племенској конфедерацији коју је предводио харка Булчу, који је можда био надређени покореном народу који је припадао мађарским племенима. Историчар Ђерђ Ђерфи сматрао је да је Бекешчаба, вероватно резиденција Секеља из Бихара, сачувала име поглавице из 10. века. Ференц Мак је ово одбацио, тврдећи да се први помен насеља догодио тек 1332. године.
Сматра се да је Чаба преживео битку на Лехфелду и, заједно са својим народом, напустио Мађарску и населио се на Балкану око долине реке Вардар. Постоје претпоставке да је његов народ или племе (Собамогера, дословно „Чабини Мађари“) повезано са Вардариотајима, који се појављују у византијским изворима из истог периода. Ђерфи је тврдио да је сећање на Чабино пресељење постало основа легендарне фигуре кнеза Чабе, Атилиног сина и претка Секеља, из 5. века у каснијим мађарским хроникама, које су такође повезивале његову личност са моћним кланом Аба, будући да је његов предак такође називан Чаба (Чаба; могуће отац Шамуела Абе) почетком 11. века, спајајући обе личности у фигуру легендарног Чабе, принца Хуна. Што се тиче легенде о везиру Чаби, хронике су спојиле сећање на два догађаја: прво, пре мађарског освајања, постојала је група „Савардских Мађара“ која се одвојила и преселила преко Кавказа на персијску територију у 8. веку, друго, везир Чаба и његово племе су се преселили на Балкан у 10. веку. Шимон из Кезе био је први познати хроничар који је сугерисао везу између Чабе и Секеља. Према Ђерфију, Шимон је изменио свој оригинални извор Јорданесову Гетику, убацујући Чабину причу у хунску историју вековима раније, уместо Ернака, Атилиног сина.
Лингвиста Карољ Цегледи покушао је да идентификује седам вођа током мађарског напада на Шпанију 942. године, списак који је дао Ибн Хајан. У својој студији из 1979. године, он је решио прво име, највеће по достојанству, као Шана. Годину дана касније, Ђерфи је тврдио да је то била грешка у оригиналном тексту и исправио је име као Шаба, идентификујући га са везиром из 10. века Чабом. На основу тога, Ђерфи је сугерисао да је Чаба служио као велики везир Мађара 942. године, упркос томе што није био члан владајуће династије Арпада. Историчар је тврдио да су Чабу свргнули Булчу и Фајс негде између 942. и 948. године, а његова владавина је намерно прећутана пред царем Константином VII, који је стога не помиње у свом делу De administrando imperio. Након његовог пада, Чаба је побегао на Балкан заједно са својим присталицама. Други историчари нису прихватили Ђерфијеву теорију, која се заснивала на Цегледијевој претпоставци, који је испитивао арапски текст само путем фотокопије лошег квалитета. Педро Чалмета Гендрон објавио је критичко издање Ибн Хајановог дела Ал-Муктабис 1979. године. Анализирајући његов текст, Иштван Елтер је дао другачије тумачење арапских имена мађарских вођа 942. године, а име се једноставно односи на достојанство ђула. Након тога, Ђерфи је делимично напустио своју теорију. У својој монографији из 1984. године, сматрао је да је Чаба служио као вођа племена Секељ у време кампање 942. године. Поражен је током унутрашње борбе пре 948. године. Ференц Мак је нагласио да је ова тврдња у супротности са Чабиним учешћем у кампањи 955. године, како је известио Авентин.
Након 1948, 1980. и 1984. године, Ђерђ Ђерфи је 1993. године представио своју четврту теорију о поглавици Чаби. Сходно томе, Чаба је можда био члан династије Арпад као син или унук Линтике. У овој реконструкцији, његова племенска територија покривала је будуће жупаније Абауј и Хевеш. Ђерфи је такође предложио да је Чаба можда био син Фајса, кога Константин помиње као великог кнеза око 950. године. Након битке на Лешком пољу и свргавања Фајса, Чаба је покушао да преузме власт, уз подршку Секеља, али је поражен. Након тога, Чаба и неки од Секеља су отишли на Балкан, док су друге групе Секеља биле принуђене да се населе у ђепусима дуж граница (Западна Мађарска и Трансилванија). Ференц Мак је одбацио Ђерфијеве теорије тврдећи да се оне заснивају искључиво на етимологији имена насеља, проширеној маштом и комбинацијом извора како би се доказала његова предрасуда. Уместо тога, Мак је предложио да Чаба и његово племе буду стављени под врховну власт племенске конфедерације Харке Булчуа и он је учествовао у бици код Лехфелда у том својству. Након пораза, Такшоњ, који је постао нови велики везир, одлучио је да елиминише своје унутрашње ривале, тј. конфедерацију покојног Булчуа, коју је тада предводио Чаба, између 955. и 958. године. Мак је тврдио да је Такшоњ напао и заузео Чабину племенску територију у међуречју Дунава и Тисе. Након његовог пада, Чаба и део његовог народа су побегли у Византијско царство, док је преостало племе било приморано да се насели у најзападнијем делу Кнежевине Мађарске.
Золтан Корде је нагласио да се лик војсковође из 10. века Чабе појављује искључиво у Авентиновим Annales ducum Boiariae, где хроничар такође наводи да је Чаба био међу оним мађарским генералима који су погубљени након битке 955. године. Корде је тврдио да је личност Чабе била само намера хуманистичког научника из 16. века. Корде је тврдио да је Чаба, члан клана Аба, живео у 11–12. веку и населио се са својим народом на Балкану, под нејасним околностима.
Референце
Литература
Примарна литература
Anonymus, Notary of King Béla: The Deeds of the Hungarians (Edited, Translated and Annotated by Martyn Rady and László Veszprémy) (2010). In: Rady, Martyn; Veszprémy, László; Bak, János M. (2010); Anonymus and Master Roger; CEU Press; . Simon of Kéza: The Deeds of the Hungarians (Edited and translated by László Veszprémy and Frank Schaer with a study by Jenő Szűcs) (1999). CEU Press. .
Секундарни извори
Категорија:Рођени у 10. веку Категорија:Умрли у 10. веку Категорија:Мађарски племенски поглавари Категорија:Секељи