Жупанија Унг (, , , , , ,) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија се сада углавном налази у западној Украјини, мањи део у источној Словачкој и веома мало подручје у Мађарској.Жупанија Унг у Католичком лексикону
Географија mini|лево|200п|Мапа жупаније Унг из 1891. Унгска жупанија се граничила са цислајтанском круновском земљом Галицијом (сада у Пољској и Украјини) и мађарским жупанијама Берег, Саболч и Земплен. Жупанија се налазила између Карпата на северу, река Тисе и Латорце (данас Латорица) на југу и реке Лаборц (данас Лаборец) на западу. Реке Латорца и Унг (данас Уж) су протицале кроз жупанију. Њена површина је 1910. године износила 3.230 km².
Седишта У почетку је главни град, седиште, жупаније био Унгварски замак (мађарски: Ungvári vár), касније град Унгвар (данашњи Ужгород).
Историја Током историје свог постојања жупанија Сатмар је мењала владаре, прво је била жупанија Краљевине Угарске (11. век — 1544), па онда редом жупанија Источног угарског краљевства (1544-1564), жупанија Краљевине Угарске (1564-1920) и на крају жупанија Краљевине Мађарске (1938-1945).
Унг је била једна од најстаријих жупанија мађарске Краљевине. Након Првог светског рата, већи део жупаније Унг је Тријанонским споразумом из 1920. године * Trianon Treaty text (енглески)постао део новоформиране Чехословачке. Град Захоњ и село Ђеречке остали су у Мађарској, која је 1923. године и припале су новоствореној жупанији Саболч-Унг.
Пратећи одредбе Прве бечке арбитраже, цео жупанија осим најзападнијег дела поново је постао део Мађарске у новембру 1938. године, а жупанија је поново створена.Gulyás László: Egy titkos küldetés története – Az első bécsi döntés és közvetlen előzményei. In: Nagy Magyarország, IV. évfolyam 1. szám, 2012. tavasz, Године 1939, након анексије остатка Карпатске Русије након што је Чехословачка укинута, остатак територија поново је постао део Мађарске, међутим, оне су додељене административним огранацима жупаније Унг.
После Другог светског рата, када су враћене границе из 1920. године, најзападнији део је враћен Чехословачкој. Остатак (осим Захоња и Ђеречкеа) постао је део Совјетског Савеза, , Украјинске ССР, Закарпатске области, док је мали део остао у Мађарској.
Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно русински мађарски словачки немачки Друго или непознато 1880. 126.707 42.095 (34,25%) 39.479 (32,12%) 36.920 (30,04%) 3.614 (2,94%) 795 (0,65%) 1890. 135.247 46.521 (34,40%) 37.182 (27,49%) 40.035 (29,60%) 10.318 (7,63%) 1.191 (0,88%) 1900. 153.266 55.742 (36,37%) 46.306 (30,21%) 42.876 (27,97%) 7.099 (4,63%) 1.243 (0,81%) 1910. 162.089 61.711 (38,07%) 53.824 (33,21%) 36.364 (22,43%) 8.383 (5,17%) 1.807 (1,11%)
+ Становништво по религији Попис Укупно гркокатолици римокатолици калвинисти Јевреји Друго или непознато 1880 126.707 65.128 (51,40%) 27.466 (21,68%) 17.238 (13,60%) 16.423 (12,96%) 452 (0,36%) 1890 135.247 72.190 (53,38%) 28.836 (21,32%) 18.056 (13,35%) 15.599 (11,53%) 566 (0,42%) 1900 153.266 83.936 (54,76%) 32.904 (21,47%) 19.003 (12,40%) 16.776 (10,95%) 647 (0,42%) 1910 162.089 89.149 (55,00%) 34.549 (21,31%) 20.092 (12,40%) 17.587 (10,85%) 712 (0,44%)
Окрузи мини|200п|Локације округа на мапи жупаније Сатмар Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта НађберезнаNagyberezna (сада Велики Березни) НађкапошNagykapos (сада Вељке Капушани) ПеречењPerecseny (сада Перечин) СередњеSzerednye (сада Середње) СобранцSzobránc (сада Собранце) УнгварUngvár (сада Ужгород)Урбани дистрикт (rendezett tanácsú város) Унгвар (сада Ужгород)
Градови Вељке Капушани и Собранце су сада у Словачкој, остали поменути градови су у Украјини.
Белешке
Референце
Литература
Eintrag zum Komitat in Meyers Konversationslexikon von 1888
Спољашње везе
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку