Термофилни мољац (Cadra cautella) припада породици Pyralidae. Ова врста је значајна складишна штеточина житарица и брашна, а такође напада кикирики и суво какао зрно. Може да оштећује и суве смокве, орасе, кекс и друге прехрамбене производе. Често се јавља у фабрикама чоколаде.

Морфологија Ова врста се може збунити са сродним бакренастим пламенцем (Plodia interpunctella) или брашненим мољцем (Ephestia kuehniella).

Лептири су променљиве боје. Предња крила су светло до тамно сивосмеђа, са једном светлијом ивичном линијом и тамнијом пругом у средишњем делу. Задња крила су једнобојна, сиве боје. Распон крила износи од 10 до 16 mm. Гусенице су дуге 12–15 mm и препознају се по карактеристичном низу тачкица на леђној страни тела.

Јаја, ларве и лутке, као и начин живота је сличан дуванском пламенцу (Ephestia elutella).

Ларве се излежу на различитим сувим прехрамбеним производима, који им служе као примарни извор хране, а најбрже се развијају на производима од пшенице. У складиштима се сматрају секундарним штеточинама. Код гусеница је присутан и канибализам, јер се могу хранити јајима и мањим ларвама исте врсте.

Животни циклус Женка полаже око 200 јаја. Време и број положених јаја зависе од температуре, влажности и типа хране. На ниским температурама одлаже се време полагања јаја, док се при ниској влажности или недостатку воде смањује број положених јаја. Женка обично полаже јаја ноћу.

Оптимална температура за развој је 30–32 °C, а релативна влажност 70–80%. У стадијуму лутке задржавају се око седам дана при оптималној температури и влажности. Одрасле женке живе у просеку око десет дана, док мужјаци живе шест до седам дана.

Мољци су углавном полигинични. Већина мужјака се пари више пута, док се само око 20% женки поново пари. Количина сперме коју мужјаци производе опада са сваком наредном копулацијом, али то нема утицаја на број јаја која женка полаже нити на број излеглих потомака. Парење смањује животни век и мужјака и женки у односу на јединке које се нису париле.

Распрострањеност Ова врста се природно налази у тропским и субтропским пределима. Са транспортом хране често се преноси у друге делове света, па је тако дошла и у наше крајеве, мада у мањем броју.

Мере сузбијања Биопестициди и биљни препарати показали су висок степен ефикасности против Ephestia cautella. Етерична уља (као што су каранфилић, босиљак, ђумбир и бели лук), екстракти биљака (Zingiber officinale, Salvadora persica) и нано-инкапсулисане биљне супстанце изазивају значајну смртност ларви и поремећаје у њиховом развоју. Биолошка контрола такође је ефикасна: ентомопатогене гљиве (Beauveria bassiana, Metarhizium anisopliae), бактерије (Bacillus thuringiensis) и нематоде (Steinernema spp. са бактеријама Xenorhabdus) показују високу смртност ларви. Физичке и еколошке методе, као што је замрзавање на −25 °C један сат, могу обезбедити скоро потпуну смртност у свим животним стадијумима. Гама и УВ зрачење такође се показало ефикасним за дезинфекцију, без негативног утицаја на квалитет производа.

Галерија

Референце

Литература

Категорија:Pyralidae Категорија:Мољци