„Зутал сумрака” (), првобитно објављена под насловом „Пузећа сенка” (), приповетка је америчког писца Роберта Е. Хауарда, први пут објављена у септембру 1933. у часопису Weird Tales.Cover of Weird Tales September 1934, with original tile. Радња је смештена у измишљено хиборијско доба и прати Конана Симеријанца који открива изгубљени град у удаљеној пустињи, где се суочава са лавкрафтовским демоном познатим као Тог.
Радња Конан Симеријанац и његова савезница, Натала из Бритуније, једини су преживели из војске принца Алмурика, која је харала земљама Шема и дивљином Стигије. Са стигијском војском за петама, Алмурикови војници су се пробили кроз краљевство Куш, само да би били потпуно уништени близу ивице јужне стигијске пустиње. У насталом сукобу, када су Стигијци и Кушити опколили заробљене остатке војске, Конан се пробио кроз стигијску милицију и, заједно са Наталом, побегао на камили у јужну пустињу. Данима су настављали пут у потрази за водом, све док им камила није угинула. Потом су наставили пешке.
Када им се чутура испразнила, Конан се спрема да убије Наталу из милосрђа. Међутим, у даљини угледају град Зутал. Конан и Натала улазе у град, где их напада чувар на улазу. Убрзо наилазе на Талис, лепу стигијску чаробницу, која им открива историју свог легендарног града и постојање Тога. Тог је чудовишни демон из древне Валузије, а његов садашњи облик призвали су чаробњаци Зутала из таме између звезда. Током многих година, Тог је прогонио дубине Зутала у потрази за живим месом његових житеља.
Талис се заљубљује у Конана и, како би уклонила супарницу, отима Наталу у нади да ће је принети на жртву Тогу. Најпре скида Натали тунику и бичује је бичем са дршком украшеном драгим камењем. Тог се изненада појављује, хвата Талис и прождире је. Демон се враћа по Наталу, али Конан долази и спасава је. Конан се бори против Тога свом снагом, али једва да наноси штету натприродном обличју демона, док истовремено задобија стравичне ране. Ипак, Конан успева да прободе оно што доживљава као главу чудовишта и баца га у бунар.
Конан ослобађа Наталу, која жели да му помогне, али он је на самрти. Она му убрзо доноси пехар пун златног вина, донет из просторије у којој се налазила једна уснула жена. Испоставља се да је то еликсир живота, који је Талис кратко споменула у ранијем разговору, и који чудесно исцељује све Конанове ране. На крају, њих двоје прикупљају довољно хране и воде за пут кроз остатак пустиње. Одлазе, док Натала у шали окривљује Конана што је распалио Талисину пожудну природу, а он јој весело узвраћа опаском о љубоморној природи жена.
Пријем Фриц Лајбер је приповетку оценио као једну од три најгоре приче о Конану, рекавши да је „већ виђена и детињаста, самоуништавајућа мешавина псеудонауке, позоришних илузија и ‘истински’ натприродног”.Fritz Leiber, "Fantasy Books", Fantastic, May 1968, p.143
Хауард Ендру Џоунс је 2015. године рецензирао ову причу у оквиру серијала чланака Conan Re-Read и био знатно позитивнији. Навео је да је прича „кратка, атмосферична, препуна мистерије и акције и да се не задржава дуже него што је потребно”.
Референце
Спољашње везе The Slithering Shadow на Пројекту Гутенберг
Категорија:Приповетке Категорија:Конан Варварин