Генерација алфа (енгл. ), често скраћено ген алфа, јесте демографска кохорта која долази након генерације З и претходи предложеној генерацији бета. Иако истраживачи и популарни медији оквирно одређују ране 2010-е као почетне године рођења, а 2020-е као крајње, ови распони нису прецизно дефинисани и могу варирати у зависности од извора. Названа по алфи, првом слову грчког алфабета, генерација алфа је прва која је у потпуности рођена у 21. веку и трећем миленијуму. Већина припадника генерације алфа су деца миленијалаца.

Генерација алфа је прва генерација која није познавала свет без паметних телефона и друштвених медија. Рођени су у време опадања стопе фертилитета широм већег дела света, и искусили су ефекте пандемије ковида 19 као мала деца. Током 2020-их, дечјом забавом све више доминирају преносива дигитална технологија, друштвене мреже и сервиси за стриминг, док интересовање за традиционалну телевизију истовремено опада. Промене у употреби технологије у учионицама и другим аспектима живота имале су значајан утицај на то како ова генерација доживљава рано учење у поређењу са претходним генерацијама. Студије сугеришу да су здравствени проблеми повезани са временом проведеним испред екрана, алергијама и гојазношћу постали све учесталији крајем 2010-их.

Терминологија Име генерација алфа потиче из анкете коју је 2008. године спровела аустралијска консултантска агенција McCrindle Research, према оснивачу Марку Мекриндлу, коме се углавном приписује овај термин. Мекриндл описује како је његов тим дошао до имена у интервјуу из 2015. године:

„Када сам истраживао за своју књигу The ABC of XYZ: Understanding the Global Generations (објављену 2009), постало је очигледно да ће нова генерација ускоро започети, а није било имена за њу. Тако сам спровео анкету (ми смо ипак истраживачи) да бих сазнао како људи мисле да би требало звати генерацију након З, и док су се многа имена појавила, а генерација А била најчешће помињана, генерација алфа је такође добила неке помиње, па сам се одлучио за то као наслов поглавља Beyond Z: Meet Generation Alpha. То је једноставно имало смисла јер је у складу са научном номенклатуром коришћења грчког алфабета уместо латинице, и није имало смисла враћати се на А; на крају крајева, они су прва генерација у потпуности рођена у 21. веку, па су почетак нечег новог, а не повратак на старо.” Цитат је одломак из чланка у New York Times-у овде.

McCrindle Research је такође црпео инспирацију из именовања урагана, посебно сезоне урагана на Атлантику 2005, у којој су имена која почињу словима латинице била исцрпљена, па је последњих шест олуја названо грчким словима од алфа до зета. Види одломак "Why we named them Gen Alpha". „Генерација алфа” се понекад скраћује на „Генерација А”.

Током 2020. и 2021. године, неки су предвиђали да ће глобални утицај пандемије ковида 19 постати дефинишући догађај ове генерације, предлажући име генерација Ц или „коронијалци” (енгл. Coronials) за оне који су рођени током пандемије или су одрастали током ње. Психолог Џин Твенџ назива ову кохорту „поларсима” (енгл. Polars) у светлу растуће политичке поларизације у Сједињеним Државама током 2010-их и 2020-их, као и топљења поларне капе, знака (антропогених) климатских промена. Ова демографска кохорта је такође названа „генерација АИ” у светлу све веће улоге вештачке интелигенције (АИ) у свакодневним активностима и „ајпед деца” по популарној серији таблет рачунара.

Дефиниције датума и распона година Још увек не постоји консензус о годинама рођења генерације алфа. Мекриндл користи период 2010–2024, а неки други извори су следили тај пример, док други користе распон 2011–2024. Неки други су користили краће распоне, као што су 2011–2021. или 2013–2021. Међутим, други извори, иако нису прецизирали распон за генерацију алфа, навели су крајње године за генерацију З као 2012. или 2013, што сугерише каснији датумски распон уместо Мекриндловог за генерацију алфа. На пример, психолог Џин Твенџ дефинише генерацију алфа као оне рођене од 2013. до 2029. године. Речник Cambridge Dictionary, који је додао ген алфа у свој корпус 2025. године, дефинише ову кохорту генерално као људе рођене током 2010-их и 2020-их.

Упркос томе што дефинисана граница између генерације З и генерације алфа није универзално договорена, појединци рођени у прелазним годинама између две демографске кохорте понекад се сврставају у „микро-генерацију” познату као залфе (енгл. Zalphas).

Демографија

thumb|810x810px|center|Мапа држава према стопи укупног фертилитета (2022–2023), која се односи на просечан број деце коју жена роди током живота, према Популационом референтном бироу.

Од 2015. године, сваке недеље се широм света рађало око два и по милиона људи; очекивало се да ће генерација алфа достићи близу две милијарде до 2025. године. До 2024. године, генерација алфа је премашила 2 милијарде припадника широм света. Поређења ради, Уједињене нације су процениле да је људска популација износила око 7,8 милијарди у 2020. години, што је пораст са 2,5 милијарди у 1950. Од 2020. године, отприлике три четвртине свих људи живи у Африци и Азији, одакле долази већина раста људске популације, јер нације у Европи и Америкама обично имају премало деце да би се репродуковале.

alt=|thumb|350x350px|Популациона пирамида света у 2024. Број људи старијих од 65 година (705 милиона) премашио је број оних између нула и четири године (680 милиона) први пут 2018. Ако се тренутни трендови наставе, однос између ове две старосне групе премашиће два до 2050. године.

Стопе наталитета опадају широм света због растућег животног стандарда, већег приступа контрацепцији и више образовних и економских могућности. Заправо, око половине свих земаља имало је фертилитет испод нивоа замене средином 2010-их. Глобална просечна стопа репродукције 1950. године износила је 4,7, али је пала на 2,4 у 2017. Међутим, овај просек прикрива огромне варијације између земаља. Нигер има највишу стопу фертилитета на свету од 7,1, док Јужна Кореја има једну од најнижих од 0,78 (2022). Генерално, развијеније земље, укључујући већи део Европе, Сједињене Државе, Јужну Кореју и Јапан, имају ниже стопе репродукције, при чему људи статистички имају мање деце и то у каснијим годинама.

Анкете спроведене у развијеним економијама сугеришу да жељена величина породице код жена обично буде већа од оне коју на крају остваре. Стагнирајуће плате и ерозија програма социјалне заштите су доприносећи фактори. Иако су неке земље попут Шведске и Сингапура покушале са различитим подстицајима да повећају своје стопе наталитета, такве политике нису биле нарочито успешне. Штавише, стопе наталитета након глобалне пандемије ковида 19 могле би значајно да падну због економске рецесије. Подаци с краја 2020. и почетка 2021. сугеришу да се, упркос очекивањима бејби-бума због затварања током пандемије, у развијеним нацијама догодило супротно, иако земље у развоју нису биле тешко погођене.

Образовање се често наводи као један од најважнијих детерминанти. Што је особа образованија, то мање деце има и то касније добија децу. Истовремено, глобални просечни животни век порастао је са 52 године 1960. на 72 године 2017. Веће интересовање за образовање доноси окружење у којем стопе смртности падају, што заузврат повећава густину насељености.

Половина људске популације живела је у урбаним подручјима 2007. године, а овај број је постао 55% у 2019. Ако се тренутни тренд настави, достићи ће две трећине до средине века. Директна последица урбанизације је пад стопе наталитета. Људи у урбаним срединама захтевају већу аутономију и врше већу контролу над својим телима. Средином 2019. године, Уједињене нације су процениле да ће људска популација достићи око 9,7 милијарди до 2050. године, што је ревизија наниже у односу на старију пројекцију како би се урачунале брже падајуће стопе фертилитета у земљама у развоју. Глобална годишња стопа раста стално опада од краја двадесетог века, павши на око један проценат у 2019. години. До краја 2010-их, 83 земље света имале су фертилитет испод нивоа замене.

Током раних до средњих 2010-их, више беба је рођено у хришћанским породицама него у породицама било које друге религије на свету, док су муслимани имали бржу стопу раста. Око 33% светских беба рођено је хришћанима који су чинили 31% глобалне популације између 2010. и 2015. године, у поређењу са 31% код муслимана, чији је удео у људској популацији био 24%. У истом периоду, верски неопредељени (укључујући атеисте и агностике) чинили су 16% популације и родили 10% деце на свету. Економски трендови и изгледи Очекује се да ће се ефекти интензивирања неједнакости у богатству с почетка двадесет првог века видети у следећој генерацији, јер су приходи родитеља и ниво образовања позитивно корелирани са успехом деце. У Сједињеним Државама, деца из породица у највишем приходовном квинтилу највероватније живе са венчаним родитељима (94% у 2018), затим деца средње класе (74%) и најнижег квинтила (35%).

Образовање У многим земљама у развоју широм света, велики број деце није могао да прочита једноставан одломак на свом националном језику до десете године, према подацима Светске банке. У Конгу, на Филипинима и у Етиопији, преко 80% деце је било у овој категорији. У Индији и Индонезији, стопе су биле око 50%. У Кини и Вијетнаму, одговарајући бројеви су били испод 20%.

Азија Ради решавања јапанске демографске кризе и ниске стопе наталитета, 2019. године влада јапанског премијера Шинза Абеа увела је бројне реформе образовања. Почевши од октобра 2019, предшколско образовање постало је бесплатно за сву децу између три и пет година, а брига о деци бесплатна за децу млађу од две године из домаћинстава са ниским примањима. Ови програми су финансирани повећањем пореза на потрошњу са осам на десет процената. Од априла 2020, уписнине и школарине за јавне, као и приватне универзитете, укинуте су или смањене. Студенти из породица са ниским примањима и оних ослобођених пореза постали су квалификовани за финансијску помоћ за покривање трошкова уџбеника, превоза и живота. Цео програм је пројектован да кошта 776 милијарди јена (7,1 милијарда америчких долара) годишње.

У 2020. години, влада вијетнамског премијера Нгујена Суана Фука препоручила је низ образовних реформи како би се повећале стопе фертилитета у локалитетима који су се нашли испод нивоа замене, укључујући изградњу објеката за дневни боравак и вртића у урбаним и индустријским зонама, стамбене субвенције за парове са двоје деце у областима са суб-заменским фертилитетом и приоритетни упис за децу тих парова у јавне школе.

Почетком 2021. године, влада Кине најавила је план да више улаже у физичко васпитање како би дечаке учинила „мужевнијим”. Због комбинације (сада укинуте) политике једног детета и традиционалне преференције за синове, многи сматрају да су дечаци превише мажени од стране родитеља, те да су феминизирани, нежни и плашљиви. Како би умирили јавност, државни медији су објавили чланке у којима се умањују родне улоге и родне разлике.

У Индији, популација генерације алфа (они старости 0–14 година) забележена је као 346,9 милиона у 2011. години. До 2021. године, ова цифра се благо смањила на 336,9 милиона. Према најновијим пројекцијама, процењује се да ће популација генерације алфа даље опасти на приближно 327 милиона до 2026. године.

Европа