„Долина изгубљених жена” () је приповетка америчког писца Роберта Е. Хауарда. Једна је од његових оригиналних прича о Конану Симеријанцу која није била објављена за његовог живота. The Magazine of Horror први пут је објавио причу у пролећном броју из 1967. године. Смештена у измишљено хиборијско доба, приповетка описује како Конан спасава заробљену жену из Офира коју држи племе Бакалаха.
Радња Прича почиње са Ливијом, нежном и цивилизованом женом, коју као заробљеницу држи племе Бакалаха. Они заробљавају Ливију и њеног млађег брата Тетелеја док су путовали кроз удаљену џунглу. На крају, домороци убијају Тетелеја након чина страховитог мучења. Конан Симеријанац се појављује као вођа Бамулаца, супарничког племена. Он преговара о могућем примирју са Бакаласима и планира заједнички напад на Џихиџи. Када схвати да је Конан белац и да би, стога, могао осетити извесну наклоност према њој, Ливија га моли за помоћ. Када Конан одбије њен предлог, Ливија му нуди себе као награду за спасавање.
Одржавши своју страну договора, Конан и његови ратници нападају Бакалахе усред њихове свечане гозбе, а он одсеца главу њиховом поглавици. Настали покољ доводи Ливију до тачке слома. Када види Конана, крвавог, како иде ка њеној колиби носећи поглавичину главу, она верује да долази да наплати своју награду. У страху, она бежи на коњу у оближњу џунглу.
Након бекства из села, коњ се саплиће и Ливија пада на земљу. Неповређена, спушта се у долину испуњену орхидејама. У долини живи и племе смеђих жена. Верујући да је пронашла уточиште од крвљу натопљене „мушке бруталности” свог симеријског спаситеља, Ливија се осећа сигурно усред језиве лепоте свог окружења. Опчињена халуциногеним мирисом једног тамошњег цвета, Ливија једва примећује да је жене воде ка делу пропланка налик олтару, где треба да буде жртвована створењу налик на слепог миша — „Ђаволу из Спољне таме”.
Конан, који је пошао за Ливијом и чуо њене крике у помоћ, жури да је спасе. Он успева да отера створење и говори Ливији да жали због „гнусне погодбе” коју је с њом склопио и да нема намеру да је присиљава на сексуални однос, што би, по његовом мишљењу, било подједнако проклето дело као и силовање. Пошто сматра да Ливија није довољно храбра да преживи у Црним краљевствима, Конан јој каже да ће је одвести до стигијских граница, одакле ће је послати кући у Офир. Посрамљен њеном захвалном реакцијом, он јој каже да је превише нежна да би била „добра жена за ратног вођу Бамулаца”.
Стил Као и у причи „Кћи леденог дива”, радња је минимална и потиснута Хауардовом прозом; ипак, прича се сматра упечатљивом и лако памтљивом. Цела прича је испричана из Ливијине перспективе, а и овде је присутан изразит, готово сновит квалитет у великом делу приповедања. Такође, створење које напада Ливију у чудној долини замишљено је као биће из Ктулу митова Х. Ф. Лавкрафта, Хауардовог интелектуалног дописника.
Пријем Џејмс Ван Хајз, рецензирајући „Долину изгубљених жена”, изјавио је: „’Долина изгубљених жена’ је мање дело”, и додао да „више има обележја Конановог пастиша него Хауардових углађенијих и промишљенијих прича”.James Van Hise, Pulp Magazine Thrillers : Heroes & Horrors of the '30s & '40s. Yucca Valley, CA : J. Van Hise, 1998. (p. 143-6)
Референце
Спољашње везе Conan.com: Званични веб-сајт
Категорија:Приповетке Категорија:Конан Варварин