<font size="3"> Тип: Иредентизам, национализам Циљ: Проширење државних граница Кључне области: Метохија, Скадар, Херцеговина, Санџак, Конавли Кључни периоди: 1878—1914; 1941—1944; 1991—1992. Главни актери: Краљ Никола I, Секула Дрљевић, Руководство СР Црне Горе (1991) Статус: Историјски концепт (напуштен)
Велика Црна Гора представља националистички и иредентистички концепт проширења државних граница Црне Горе на територије сусједних држава. Концепт се кроз историју мијењао — од монархистичких тежњи краља Николе, преко колаборационистичких планова Секуле Дрљевића током фашистичке окупације, до територијалних захтјева током распада Југославије.Павловић, Срђа (2008). Balkan Anschluss: The Annexation of Montenegro and the Creation of the Common South Slavic State. Purdue University Press.
Историјски развој и краљ Никола I Идеологија проширења Црне Горе почела је са династијом Петровић-Његош. Краљ Никола I је настојао да Црну Гору позиционира као „Пијемонт” Јужних Словена, тежећи ка Метохији, Скадру и дијеловима Херцеговине, позивајући се на границе средњовјековне Зете.Андријашевић, Живко (2006). Нација с грешком. Матица црногорска.
Фашистичка окупација и Секула Дрљевић Током Другога свјетског рата, концепт проширене Црне Горе добио је нову форму под патронатом фашистичке Италије. Секула Дрљевић, водећи идеолог црногорског сепаратизма, видио је окупацију као прилику за обнову независности и територијално ширење.
Дрљевић је заговарао стварање Црне Горе која би, под заштитом фашистичких сила, обухватила дијелове Херцеговине и Санџака. На Петровданском сабору 1941. године, проглашена је Независна Црна Гора, али су италијанске окупационе власти задржале стварну контролу. Дрљевићева визија се ослањала на идеју „Црвене Хрватске” и издвајање Црногораца из српског етничког корпуса, уз максимално територијално заокруживање у сарадњи са НДХ и Италијом.Морисон, Кенет (2009). Montenegro: A Modern History. I.B. Tauris.
Период деведесетих година XX вијека У сутон распада Југославије (1991—1992), руководство СР Црне Горе је кроз кампању „Рат за мир” поново покренуло питање граница према Хрватској и Босни и Херцеговини, користећи националистички наратив за мобилизацију снага ка Дубровнику и Превлаци.
Кључне територијалне претензије Метохија (Пећ, Ђаковица): Сматрана духовним центром због Пећке патријаршије. Скадар: Историјска пријестоница Зете коју је Црна Гора покушала припојити 1913. године. Источна Херцеговина: Територија коју је Дрљевић тежио припојити у сарадњи са усташким покретом ради дефинисања западне границе.Банац, Иво (1988). The National Question in Yugoslavia. Cornell University Press. Санџак: Област која је у Дрљевићевим плановима током 1941. године фигурирала као дио проширене црногорске државе под италијанским патронатом, чиме би се остварила територијална веза са дубином Балкана. Конавли: Ревитализовано 1991. године као покушај стварања стратегијске сигурносне зоне код Дубровника.
Савремени статус Након обнове независности 2006. године, савремена Црна Гора је кроз Устав и међународне споразуме потврдила неповредивост постојећих граница. Концепти Велике Црне Горе данас се разматрају искључиво у оквиру историјских студија.
Види још Црногорски национализам Иредентизам
Референце
Категорија:Историја Балкана Категорија:Предложене државе и територије