мини|десно|Томтенисе направљен од сланог теста. Чест скандинавски божићни украс, 2004. Нисе (), томте (), томтенисе () или тонту () је кућни дух из нордијског фолклора који је увек описиван као мало човеколико биће које носи црвену капицу и сиву одећу. Он обавља послове у кући и штали, а заузврат очекује награду најмање једном годишње, око зимске краткодневице (), у виду његове омиљене хране — каше.
Иако постоји неколико предложених етимологија, реч нисе вероватно потиче од имена Нилс (Niels) или Николас, које је уведено у периоду од 15. до 17. века (или раније у средњем веку према некима), па је нисе когнат са Светим Николом и повезан са даривањем деце на дан Светог Николе. У 19. веку, скандинавски нисе је све више повезиван са божићном сезоном и даривањем поклона, а његов ликовни приказ је, према неким мишљењима, био под јаким утицајем америчког Деда Мраза, еволуирајући у .
Нисе је једно од најпознатијих бића скандинавског фолклора и појављује се у многим делима скандинавске књижевности. Често се поистовећује са „патуљком” или „гномом”, а божићни нисе често подсећа на баштенског патуљка.
Номенклатура
Реч нисе (множина нисер) је панскандинавски термин. Његова модерна употреба у Норвешкој у 19. веку потврђена је у збирци Петера Кристена Асбјернсена. Норвешки туфте () такође се изједначава са терминима нисе или томте. У данском језику јавља се и облик („кућни нисе”).
Други синоними укључују шведска имена и . Имена и („томте сељак”) појављивала су се у Шведској и деловима Норвешке близу шведске границе. Фински тонту () позајмљен је из шведског језика, али је фински дух стекао посебан идентитет и више није синоним. Постоји и (дословно „човек са плаца”), али то је књижевни божићни вилењак.
Постоје и локализовани називи, као што је у областима Гудбрандсдал и Нордланд у Норвешкој.
Енглески преводи Термин нисе у изворном норвешком облику задржан је у енглеском преводу Пет Шо Иверсен (1960), уз напомену у загради да је то кућни дух.
Разне публикације на енглеском језику такође представљају нисеа као „вилењака” (енгл. elf) или „гнома” (енгл. gnome).
У прошлости, Ханс Лиен Брекстад (1881) одлучио је да замени нисеа са „браунијем” (). Речник Џона Бринилдсена (1927) тумачи нисе као „гоблин” или „хобгоблин”.
У енглеским издањима бајки Ханса Кристијана Андерсена, данска реч превођена је као „гоблин”, на пример, у причи „Гоблин код бакалина” ().
Дијалекти Облици као што је сматрају се дијалекатским. Ивар Осен је забележио да је варијанта туфтекал () преовладавала у областима Нордланд и Трондхајм у Норвешкој, а прича „Народ Туфте на Сандфлеси”, коју је објавио Петер Кристен Асбјернсен, локализована је у општини Трена у Нордланду. Други синоним је тункал (tunkall — „момак из дворишта”), који се такође среће на северу и западу.
Тако термин томте () преовладава у источној Норвешкој (и суседној Шведској), иако лингвиста Одрин Гревик износи одређене ограде према таквим генерализацијама. Може се признати да је томте више шведски термин него норвешки. и напомена 28. У Сканији, Халанду и Блекингеу у Шведској, томте или нисе је такође познат као гоанисе (, тј. „добри нисе”).
Реидар Торалф Кристијансен је приметио да је „веровање у нисеа ограничено на југ и исток” Норвешке, и теоретисао је да је нисе уведен у Норвешку (из Данске) у 17. веку, али се „Нисе пуген” (Nisse pugen) помиње у једном норвешком правном спису око 1600. године или раније. и напомена 35. Енциклопедија Norsk Allkunnebok наводи мање прецизно да је нисе уведен из Данске релативно касно, док домаћа имена која се налазе у Норвешкој, као што су томте, томтегубе (), туфте, туфтекал, гардворд () итд., датирају много раније.Такође цитирано у
Етимологија Више пута је изнета претпоставка да би нисе могао бити варијанта речи „никси” () или , s. v. "nisse". али критичари, укључујући Јакоба Грима, примећују да је никси водени дух и да би његов одговарајући данско-норвешки когнат био нек (), а не нисе.. endnote 23 to Chapter 4,. Citing Briggs, Katherine .
Према Гриму, нисе је био облик имена Нилс (или немачког: ), попут разних кућних духова који су усвојили људска лична имена, те је стога когнат са Светим Николом. Заиста, уобичајено објашњење у Данској је да је нисе деминутив од Нилс, јер су Данци у 19. веку називали нисеа „Мали Нилс” () или Нилс Гардбо (; gårdbo — дословно „становник фарме/дворишта” — такође је назив за духа).
Алтернативна етимологија изводи реч нисе из старонордијског , што значи „драги мали рођак”.
Термини томте („човек са имања”), гардворд („чувар фарме”) и тункал („момак из дворишта”) носе имена која их повезују са сеоским имањем. Фински тонту је такође позајмљен од шведског томте, али „каснија традиција их више не сматра идентичним”.
Додатни синоними Фаје такође наводи данско-норвешке облике или .; превод Ови облици одјекују у шведском и норвешком нинорск облику .
Норвешки гардворд () је синоним за нисе, или се стопио са њим. Слично томе, тунворд ( — „чувар дворишта/имања”) је синоним. Такође и гардбо ( — „становник дворишта”).
Други синоними су норвешки („добри сељак”),Hellquist, Elof s.v. "Tomte", дански („добар момак”). Такође дански („јарац са фарме”) и („кућни јарац”), где „бук” може значити јарац или ован.
Регионално у Упланду у Шведској користи се („дух дворишта”), који као „ро” (rå) често поприма женски облик.
Теорије о пореклу Прича о умиривању кућног божанства ради добијања благослова на Исланду појављује се у „Причи о Торвалду Кодрансону Далеком Путнику” (). Ту фигура из 10. века присуствује тренутку када његов отац Кодран престаје да обожава паганског идола (названог или „човек године” у саги) отелотвореног у камену; ово је предложено као претеча нисеа у монографској студији Хенинга Фредерика Феилберга, иако постоје различита мишљења о томе коју ознаку или категорију треба применити на овог духа.
Хенинг Фредерик Феилберг је тврдио да је у христијанизованој средњовековној Данској пуге (когнат са стнорд. , нем. puk; енгл. Puck) био уобичајен назив за стара паганска божанства, која су сматрана ђаволима или палим анђелима. Док је Феилберг овде само повукао нејасну паралелу између пуге и нисеа као ноћних бића, овај пуге или пук у средњовековним списима може се сматрати најстаријом документацијом нисеа под другим именом, према Хенингу Ајхбергу.
Феилберг је направио фину разлику да је томте заправо означавао планирано градилиште, тако да су шведски томтегубе, норвешки туфтекал и сл. првобитно означавали „земаљске вете” (). Суштина Феилберговог аргумента о пореклу нисеа била је комбинација духа природе и духа предака (пионира који је искрчио земљу) који чувају породицу или одређени плац. "2. Nisseskikkelsens Udspring", Духови природе — тј. томтевете, „становници хумки” (), „подземни вете” или патуљци — првобитно су се слободно кретали природом, повремено боравећи кратко или дуго у домовима људи, а затим су прелазили у кућне вете () који су се трајно настањивали у домовима.
Постоје два старошведска сведочанства из 14. века о „боговима градилишта” (). У делу „Утеха душе” (Själinna thröst), жена поставља сто након свог оброка за божанства, верујући да ће, ако понуда буде конзумирана, њена стока бити збринута. У Откровењима Свете Биргите, забележено је да су свештеници забрањивали својој пастви да дају понуде „томте боговима” (), очигледно доживљавајући то као конкуренцију њиховом праву на десетину.
Неколико демона-помагача илустровано је у делу шведског писца Олауса Магнуса из 1555. године, укључујући фигуру духовног бића које ноћу ради у штали. Иако Олаус не наводи експлицитно локална имена, дрворези вероватно представљају томтеа или нисеа према модерним коментаторима.
Изглед мини|Нисе и мачка.
Норвешки нисе није био већи од детета, обучен у сиво, са црвеном шиљатом капом, према Андреасу Фајеу.; превод и превод
И у Данској, нисери се често виђају као дугобради, обучени у сиво и са црвеном капом без обода.Dahl, Bendt Treschow; Hammer, Hans edd. (1914). Dansk ordbog for folket s.v. "Nisse", 2: 66 Међутим, брадати нисе је измена, а традиционални, изворни нисе је голобрад као дете, према књизи Аксела Олрика и Ханса Елекилдеа.
Томте, према опису Арвида Аугуста Афзелијуса, био је величине једногодишњег детета, али са старим набораним лицем, носећи малу црвену капу на глави и сиву јакну од вадмала (грубе вуне), кратке панталоне и обичне ципеле какве би носио сељак.;
За финског тонтуа се говорило да је једноок, а висина томтеа креће се од 60 цм до не више од 90 цм према једном шведско-америчком извору, док је према једној локалној шведској традицији томте био висок само 1 алн (око 60 цм).
Мењање облика Сматра се да нисе има способност да се претвори у животиње као што су јарац, коњ или гуска.
Понуде За разне погодности које је нисе пружао својој породици домаћина, очекивало се да породица награди духа, обично кашом. Чак и средином 19. века, било је хришћана који су давали понуде томте духу на Божић. Понуда (звана „дати им награду”, швед. ) састојала се од комада вадмала (грубе вуне), дувана и лопате земље.;
Љубитељ каше мини|200px|десно|Нисе добија своју кашу. Такође се очекује да се нисеу угоди поклонима; традиционални поклон је чинија каше на Бадње вече. Нисе се лако љутио због понуде каше. Ако каша није била припремљена или сервирана правилно са путером, наљутио би се довољно да се освети.
Норвешко домаћинство, да би стекло наклоност нисеа, поставља оброк за Бадње вече и четвртак увече испод својеврсног пролаза у штали. Оброк се састојао од слатке каше, колача, пива итд. Али дух је био веома избирљив у погледу укуса. Неки (каснији) ауторитети прецизирали су да би ремегрет ( — каша од киселе павлаке) требало да буде посластица за норвешког нисеа. . "En aftenstund i et proprietærkjøkken",
Нисе воли своју кашу са грудвом путера на врху. У причи која се често препричава, сељак је ставио путер испод каше. Када је нисе са тог имања открио да путер недостаје, побеснео је и убио краву у штали. Али, пошто је огладнео, вратио се каши и јео, па је тако пронашао путер на дну чиније. Пун кајања, пожурио је да пронађе другог сељака са идентичном кравом и заменио бившу са овом другом. "48.4 When the Nisse Got No Butter on His Christmas Porridge",
У једној норвешкој причи, служавка је одлучила да сама поједе кашу и нисе ју је тешко претукао. Сељак ју је следећег јутра нашао скоро беживотну.; превод "64. The Nisses Revenge",
У Шведској, божићна каша () традиционално се стављала на угао куће, житнице или штале. Ова каша се пожељно нуди са путером или медом. Ово је у основи годишња плата духу који је ангажован као „метла за целу годину”. Ако домаћинство занемари поклон, уговор је прекршен, и томте врло лако може напустити фарму или кућу.
Поклон у одећи У одређеним областима Шведске и Финске, божићни поклон се састојао од комплета одеће, пара рукавица или пара ципела. У Упланду, људи су великодушно нудили крзнени капут и црвену капу.;
Супротно томе, уобичајен је мотив где „кућни дух одлази када му се остави поклон у виду одеће”. Према једној шведској причи, жена је направила нову сиву хаљину за томтеа и оставила је на каци са брашном. Томте ју је обукао и био је одушевљен, али је тада запевао песмицу проглашавајући да више неће просејавати брашно јер би то могло да испрља његову нову одећу, и отишао је. Слична прича о нисеу који меље жито у млину локализована је на фарми у Рингерикеу у Норвешкој. "48.10 The Nisse's New Clothes",
Као помагачи Према традицији, норвешки и дански нисе живи у шталама фарме; у Данској се каже да дух прво живи у цркви, али се може наговорити да пређе у нечију шталу.. "The Nisse [second part]", Кућни томте живео је у сваком дому према шведској традицији, и наглашава се да је томте везан за имање, а не за породицу. Сматра се да томте борави испод подних дасака кућа, штала или амбара.